Kako vreme odmiče, sve je teže pronaći utehu.
Odavno nam nije dovoljno kada čujemo “Biće sve u redu”.
Niko više i ne pokušava sa “Srediće se već nekako.”
Zapravo, sve je manje poznatih izvora utehe.
I to je u redu.
Uteha dolazi iz neočekivanih izvora.
“Tomorrow” grupe James sam prvi put čuo pre gotovo 15 godina.
Rano proleće.
Na emitovanju smo, subota je, rano prepodne.
Žao mi je što ne posedujem snimak te emisije. Od svih koje sam ikada uradio zaista bih voleo da imam i tu: upravo preslušavamo nove singlove, Aca mi kroz komunikaciju najavljuje šta je sledeća pesma, podiže regler i gitare počnu da pune slušalice, poplava; podiže zatim regler mikrofona a meni se iz grla, umesto planirane najave, „do vokala” otme jedno neplanirano, spontano, grleno - „jjjjEEEEeee” - i taj nekontrolisani usklik čiste radosti ostao je najkraća i najslađa najava koju sam ikada uradio.
Da li zbog tog zategnutog doboša koji lagano diže tenziju a nikako da eksplodira; zbog širine koju donose gitare ili punog glasa Tima Bootha, zbog grandioznog finala, evo i gudača i te wah-wah gitare u pozadini; stihova poput “You can’t catch love with a net or a gun” - no, verovatno zbog svega toga zajedno - svako novo preslušavanje ove pesme i dalje - petnaest godina kasnije – da u tih tri minuta i dvadeset sekundi sva čuda nevolja i sranja deluju rešivo i nevažno – od tog momenta, sada, danas - “Gotta keep faith your path will change”, svako preslušavanje donosi neophodnu količinu kuraži i potrebne utehe.
Iskrene.
Postoji priča da je Tim Booth ovu pesmu napisao želeći da spreči prijatelja da izvrši samoubistvo.
Saul Davies, prijatelj kojem je pesma posvećena - danas svira u tom istom bendu, James.
Od tri minuta i dvadeset sekundi muzike ne bi valjalo tražiti više.
"Now your grips too strong
You can't catch love with a net or a gun
Gotta keep faith that your path will change
Tomorrow."
You can't catch love with a net or a gun
Gotta keep faith that your path will change
Tomorrow."
(alternativni link ka spotu >>)
[Ideja serijala “39 pesama”: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Dosadašnji tekstovi dostupni su > ovde]
Da , 97. Vracarski sutoni, da citiram samog sebe. Obelezio je taj album jedno doba, meni je omiljena Lost a friend. Evo sada kad pisem, lavina secanja nadire, sto je kontraproduktivno iako su secanja lepa, gledamo u (bolju) buducnost;)
ReplyDeleteInace mala digresija na prethodnu temu, docekivanje jutra uz album na repeat (za moju struku rutina), apsolutni favorit za takve aktivnosti mi je bio Medusa od Clan od Xymox. A trenutno rintam uz Slowdive (Pygmalion)
Na nekom koncertu Tim i kaže da je pesma tako nastala. Predivna pesma.
ReplyDeleteInače, pre 15 godina je izašao album koji meni prvo pada na pamet kad neko spomene njegovo ime. Booth And The Bad Angel. Album sa lekovitim dejstvom.
@akvamarin: hvala na preporuci! Ime tog benda mi često prolazi ekranom, a do sada ga nisam slušao, sve češće mi teško pada što ne mogu da preslušam CEO INTERNET :)
ReplyDelete"Iako su sećanja lepa, gledamo u (bolju) budućnost" je sjajno sročeno. Jedna od pesama koje ću uskoro obrađivati (nije sledeća koja će se pojaviti danas na blogu) otvara upravo tu temu.
@Dzoni> Pronasao sam snimak nocas na Youtubeu, na kojem upravo tako najavljuje pesmu. Fenomenalan komad, mada sam nocas shvatio da postoji i duza verzija pesma, za nekih pola minuta. No, savrsena je i ovako.
Ja nedavno ponovo slušao čitav "Laid" i "Wah Wah" koji su radili sa Brajenom Inom. Zanimljivo, James su možda jedini bend koji je "preživeo" Brajena i ostao svoj. Svi ostali velikani ostali su opčarani njegovim pristupom muzici i zauvek skrenuli sa staze. Nekima je koristilo, nekima bogami i ne...