Prešlicavanje za Lice ulice (Bohemija, The Lightning Seeds, BaianaSystem)

Znam, sve je politika. Ali – nemoguće je razmišljati isključivo o politici dvadeset četiri sata dnevno sedam dana u nedelji već punih pet meseci. Koliko god put bio težak, orci mnogobrojni a šuma mračna – neophodno je sve vremena na vreme izroniti, popeti se na najviše drvo i kroz krošnje pogledati u sunce, uzeti vazduh i sagledati koliki nas još put čeka.

Seti se Bilba na vrhu krošnje u Mrkoj šumi.

Ovi albumi će ti pomoći da lakše nastaviš dalje ako ti deluje da je šuma beskonačna a pauci mnogobrojniji.
Jer - nije, i nisu.

Bohemija: „Odiseja u nemiru“ (Pop Depresija, 2025)

Mogao bih da nastavim sa referencama na Tolkina, i one ne bi bile pogrešne. U muzici Bohemije je od prvog albuma bilo nečeg vilinskog (muzički kritičari bi rekli: hipi!), istovremeno utešnog i katarzičnog, poletnog i lamentirajućeg – a nežne niti kojima su uspeli da povežu raznolike muzičke žanrove nikada nije bilo lako pratiti. Zato njihova muzika sa lakoćom zaobilazi sve naše svakodnevne nedaće, i sleće pravo na srce.
Ako ti je delovalo neverovatno da će uspeti da nadmaše „Sidro“ ili „O ljubavi“ – pronađi ovaj album na bandcamp >> stranici njihovog izdavača i shvatićeš da je „Odiseja u nemiru“, jednostavno rečeno - remek delo koje ne izlazi iz glave.

The Lightning Seeds: „Tomorrow's Here Today“ (Sony, 2024)

Potraga za poletnom muzikom koja podseća na hiljade leptirova što igraju iznad vrhova mrkih šuma dovodi nas do kompilacije najvećih hitova jednog od onih bendova koji nikada nije zadobio zasluženu pažnju i slavu. The Lightning Seeds su najpoznatiji po pesmi „Three Lions“, himni Engleske fudbalske reprezentacije iz 1996, ali ovaj bend je napravio i bolje i veće pesme.
„Lucky You“, „Perfect“, „Change“, „The Life of Reily“ zvuče ohrabrujuće i optimistično bez obzira na protok vremena, ili kao „voda na spečenoj zemlji“, a najnovija u ovom izboru, predivna „Emily Smiles“ obećava da još uvek nisu završili sa pravljenjem prelepih minijatura.
Jednom, kada ponovo budemo imali stari dobri FM radio vrtećemo ovaj bend svakog dana!

BaianaSystem: „O Mundo Da Voltas“ (Máquina De Louco, 2025)

Leto slobode će, sasvim sigurno, doći.
Mora da dođe.
Skakaćemo i vrištati od sreće, plesati dok ne popadamo s nogu – a noge su nam sada izdržljivije nego ikada – grliti se sa onima koji možda prvi put probaju ukus slobode, a već znaju kolika je njena cena.
Ovaj album BaianaSystem bi trebalo da bude deo soundtracka tih dana. Zrači toplinom, ne zaboravlja odakle dolazi, a dovodi ti u goste glasove ljudi koje dobro znaš (Seu Jorge, Gilberto Gil, Antonio Carlos), i koji ćete sa lakoćom uzeti za ruku i odvesti ka Brazilu, ne samo onom mitskom sa obala Ipaneme.

*

Više o aprilskom broju magazina Lice ulice >>

Ekatarina Velika: "Bežimo u mrak", 1988. / neobjavljena verzija pesme

Upravo objavljeni boks set EKV uz osam remasterizovanih vinila kompletne diskografije Ekatarine Velike donosi i dva bonus diska sa neobjavljenim snimcima benda iz perioda 1983-1993. Pored demo verzija pesama, snimaka sa proba i drugačijih remiksa, među dvadeset i sedam snimaka je i prva verzija pesme „Bežimo u mrak” koju su Milan, Margita, Bojan i Žika snimili za album koji će se zvati “Samo par godina za nas”. Na inicijativu Zadužbine Milana Mladenovića ovaj snimak je sada i ekranizovan.

Sačuvana traka sa snimanja albuma otkriva da je ova pesma trebalo da bude poslednja na A strani albuma koji se radno zvao „Zašto deca plaču?” Ali, bend je u januaru 1989. dosnimio još sve pesme – „Par godina za nas” i „Nisam mislio na to”, zbog čega je „Bežimo u mrak” ostala – doslovce – u mraku, više od trideset i pet godina.

Ova verzija pesme umnogome razlikuje od one koju znamo sa albuma „Neko nas posmatra”. Sudeći po Milanovim beleškama, ovo je i jedini tekst kojem se nekoliko puta vraćao, i to u periodu od gotovo pet godina. To nije bilo uobičajeno za njega. Milan je pisao brzo, “u dahu” i naknadno bi dorađivao tek poneku reč.
Od ovog teksta, ipak, nije odustajao i menjao ga je sve do samog snimanja 1993. godine.



Sve to je ovu verziju „Bežimo u mrak“ preporučilo za video-spot koji je nastao tokom marta i aprila 2025. godine.

Zadužbina Milana Mladenovića se zahvaljuje prijateljima, saradnicima i poštovaocima muzike EKV koji nisu štedeli vreme, veštine, entuzijazam i opremu da bi ovaj raritetni studijski snimak iz 1989. godine dobio adekvatnu sliku.

*

Reditelj: Ivan Šijak
Direktor fotografije: Luka Trajković
Montažerka: Ana Todorovski Radojčić
Akteri: Dragana Baćović i Petar Popović
Scenario: Nebojša Krivokuća
Line-producer: Tara Babić
Postprodukcija: Das Kleine Herz
Producent: Maja Maričić / Zadužbina Milana Mladenovića

Neizmerno hvala i Nebojši Babiću i Branki Jovanović (Orange Studio), Soft Studiju, Sagoru Meškoviću (Dom Kulture Silosi Beograd), Miodragu Trajkoviću i Sokolaru Raptoru.

„Vatra je ostala u nama.”



Verzija teksta "Bežimo u mrak" iz 1988. dostupna je na YouTube kanalu EKV Official >>

Živa voda ft. Darko Rundek: "Metak" (Angel's Breath de/re/konstrukt)

Muzika, poput vode, uvek pronađe put.
Ovo priča je o tome – kao i „Živoj vodi“, Subi, Milanu Mladenoviću, projektu "Angel’s Breath" i pesmi „Metak“.
Možda bude mesta i za Vaska Popu.
Priča ima mnogo slojeva i pričaju je raznorodni glasovi na različitim jezicima. Bez obzira na to – ako bi svaki od tih glasova bio jedan kanal u velikoj Subinoj mikseti – koliko god ih isticali, utišavali ili skraćivali – harmonija ne bi bila narušena.

*

U trenutku nastanka albuma „Angel’s Breath“ – autohtonog muzičkog čuda – Mitar Subotić Suba i Milan Mladenović imali su iza sebe celu deceniju druženja, sešna i snimanja, od kojih je tek deo bio objavljen.
Ipak, ono što je objavljivano ili bilo poznato – od obrada „Sex Machine“, preko „Nabora na postelji“ ili Subine produkcije „Samo par godina za nas“ i njegovog učešća na demo snimcima za „Dum dum“ EKV – nije najavljivalo album poput ovog.
Oni koji su imali sreću da čuju Subin „In the Mooncage“, ili sešne koje su njih dvojica svirali prvi put pod imenom „Angel’s Breath“ u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Parizu i Ulmu su možda naslućivali kakve muzike će Milan i Suba tek stvarati zajedno.

Prvi i jedini album pod tim imenom snimili su, konačno, u Brazilu tokom zime 1993-94, i ta muzika je bila potpuno drugačija od svega što su do tada radili.

Suba će nešto kasnije reći: „Mi nismo snažni kao bogovi, ali uz anđelov dah, uz muziku koja je dah bogova, mi želimo da udahnemo u čoveka novi svet i novo iskustvo. Prvobitni koncept koji smo Milan i ja imali ovim projektom se produbio i otišao dalje u istraživanju novih, ne samo muzičkih već i emotivnih svetova u nama i oko nas.”

Sudeći po kopiji trake koju je Milan doneo u Beograd iz Sao Paula – „Metak“ je bio poslednja stvar koju su snimili. Nemoguće je potvrditi da li mu je tokom pisanja teksta na umu bila jedna pesma Vaska Pope i njegovi stihovi o metku „koji nam oko glave obleće“. Ili je to samo bio odjek. Postoji neka nit koja povezuje slike grada koji se širi u krug i „klizi niz strme ulice“ i Popinih krovova što „u zemlju silaze“.

*

Mnogobrojni, a međusobno nepovezani svedoci tvrde da se Milan u svoj grad vratio široko nasmejan („naučio sam da se smejem sa ljudima u Brazilu“ reći će jednom od njih), oduševljen snimljenim materijalom, i rešen da ono što je otkrio o sebi i u sebi istraživanja novih svetova pretoči u početak nove faze muzičarske karijere, van matičnog benda.
Znamo da je po povratku počeo da okuplja muzičare sa kojima će svirati Angel’s Breath materijal, puštao im snimke, planirao novi zvuk.
Sticajem okolnosti – ti planovi se nisu ostvarili. Odsvirao je još nekoliko koncerata sa EKV.

Ne zaboravimo – imao je tek trideset i pet godina.
I nikada se nije bojao promene.

*

Da li zbog kompleksnosti ili potpune izglobljenosti te muzike – poslednje pesme koje je Milan snimio teško su pronalazile put do slušalaca. Istovremeno - zbog superiornog zvuka, Subinih skočizvukova, neponovljivosti ili nečeg četvrtog – spisak onih koji su se usuđivali da izvode pesme Angel’s Breath je izuzetno kratak. Urban & 4 su odsvirali „Ogledalo“ 2003. u zagrebačkoj „Tvornici“, Bjesovi su napraviti ’medli’ pesama „Zemlja“ i „Crv“ deset godina kasnije u svom maniru.
I to bi, uglavnom, bilo sve vredno pomena.

Ali, „nije još kraj“.

Pre nešto više od tri godine šarenolika skupina muzičara pod imenom Živa voda – inače posvećena re-interpretacijama tuđih pesama (pa i Talking Heads!) je u zagrebačkom klubu ’Dva Osam’ de/re/konsttuisala skoro ceo album. Zahvaljujući sačuvanom snimku sa koncerta - na vinilu će se uskoro naći „Praia do ventu eternu“, „Metak“, „Ogledalo“, „Courage“, „Čaura“ i „Aplauzi“. I te de/rekonstrukcije su hrabre, i sveže.

Sticajem okolnosti (nema slučajnosti) - prvi put sam saznao za taj koncert, i imao priliku da čujem grubi miks snimaka prošlog leta, dan nakon što smo satima bazali po paviljonima Venecijanskog bijenala i upijali svu šarenolikost sveta sažetu na jedan delić Planete.

Zagledan u zalazak sunca nad pučinom, još uvek uživajući u odjeku viđenog, i činjenici da smo svi mi isprepleteni snažnije nego što se neki opiru, u prvom trenutku sam bio zbunjen tim snimcima, slobodom i hrabrošću skupine koja se tako lako prepušta igri, i dijalogu glasova Darka Rundeka i Maje Rivić.

Ali, brzo sam se pribrao i setio: igra je osnova stvaranja.
Suba i Milan su se takođe – igrali.

I evo danas, Vedran Peternel povodom objavljivanja spota za de-re-konstrukt pesme „Metak“ priča za portal „Ravno do dna“: „Taj je album, unatoč kultnog statusa koji je s vremenom dobio, na žalost prošao i još uvijek prolazi malo ispod radara. Bio je to odraz Subinog izlaska iz regionalnog konteksta, te Milanovog odmaka od EKV. Neka vrsta manifesta oslobađanja i slobode stvaranja.”

To se u ovoj verziji pesme „Metak“ čuje, i vidi.

Muzika nastavlja da pronalazi put.

*

Više informacija o izdanju je dostupno ovde >>

Noćurak :: "Venceremos" (We Will Win) :: mixtape

Gde smo stali? Ili, dokle smo stigli?Biciklisti napreduju ka Strazburu.
Do kraja ovog miksa biće 15-20 kilometara bliže.

Aktivisti su i dalje u zatvoru, batinaši su i dalje na slobodi.
April u Beogradu, možda poslednji put ispod Savskog mosta.
Ćaci su nam češće u mislima od istine o krvavim rukama.

(Zvuči kao Eduardo Galeano, nije mi bila želja, ali tako trenutno sve izgleda.)

Nazad ne možemo.
Zato, "Venceremos"!

Sviraju i pričaju:
Working Week, Ebo Taylor, Danakil Meets ONDUBGROUND feat. Jamalski, Joshua Idehen/Hanakiv, Sara Renar, Aleksandar Dimitrijević, Mravi, Darkwood Dub, Haustor, Nubya Garcia, Rogê, BaianaSystem, Linton Kwesi Johnson, Haris Pilton feat. HORNSMAN COYOTE & RANKING JOE, Auf Wiedersehen + Peter Finch, Oxajo, The Clash, XTC, Obojeni program, Fontaines D.C. i Prince.