Ištvan Erkenj: "Besmrtnost"

Nije više bio mlad, ali se još dobro držao; poznavali su ga i strahovali od njega stanovnici trščara, ali i sva druga četvoronožna stvorenja u bližoj i daljoj okolini.

Vid mu se nije kvario, i ako je s visine od hiljadu metara odabrao žrtvu, stuštio bi se na nju, kao čekić koji jednim udarcem zabija ekser.

I tako, u cvetu svog života, na vrhuncu snage, između dva lagana zamaha krilima, odjednom mu je stalo srce. Ali ni zečevi, ni tekunice, ni živina iz okolnih sela nije smela da se promoli iz svojih skloništa, jer je on još lebdeo na visini od hiljadu metara, raširenih krila, u pretećoj nepomičnosti, preživevši svoju smrt još dva ili tri minuta,
dok vetar nije prestao da duva.

*

Od revolucije 1956. Ištvan Erkenj gotovo deset godina nije mogao da objavljuje svoja dela.
Tražio je azil, ali je odbijen.
Trideset i pet godina nakon smrti jedan teatar u Budimpešti nazvan je po njemu.
Njegove "Jednominutne novele" prevedene su i na srpskohrvatski 1985. godine.

Noćurak :: Is This All There Is? :: mix

Ako bih crtao dijagram ovog Noćurka - verovatno bi ličio na Braunovo kretanje.

Pokušao sam da pretočim ono što se dešava u miks
koji se kreće između želje za urlanjem i potrebe za ćutanjem,
neargumentovanog optimizma i pesimističkih dokaza,
merenju koliko sam sreće imao i koliko je još imam na zalihama,
sudara nove muzike koja se probila do mene bez obzira na sveopštu buku, i starih pesama kojima se vraćam ovih dana.

U dva sata se sudaraju: Plesač Sporog Stepa, ROLO, Neuky? & Darko Rundek, Gorillaz & Fatoumata Diawara, Dominique Fils-Aimé, Dayme Arocena, Tom Zé, Suba, Mari Froes, Luau, Diogo Nogueira , Jorge Ben Jor, Mei Semones & Liana Flores, Cibo Matto, My New Band Believe, Flea, Joshua Idehen, Laura Misch, Ryuichi Sakamoto & David Sylvian & Arseny Tarkovsky, Talk Talk, Howard Jones, The Style Council, Working week, Remi, Sara Renar, Svadbas, KOIKOI, Anna Calvi & Matt Berninger, David Bowie.

Za čudne šumove tokom miksa bila je zadužena Mao, novi član redakcije.

Foto: "Lost (Clock)" Erwin Wurm / sa izložbe "Jedan minut zauvek" MSU, 2022.

Prešlicavanje za Lice ulice :: Florence + The Machine, Ane Paška, Maja Rivić

Tri albuma čije autorke idu idejama, glasom i rečima tamo gde najveći broj muškaraca ne bi išao bez seta gitarskih papučica, dva bubnjara, pratećih vokala i simfonijskog orkestra.

Florence + The Machine: „Everybody Scream“ (Republic Records, 2025)

Zagledana u sebe i životnu dramu ispunjenu strahovima i nadama – Florens Velč i njen bend snimili su možda najbolji album do sada.
Da, to je ekipa koja iza sebe već ima „Lungs“ i „Ceremonials“.

Naboj koji izbija iz svake otpevane reči možemo pripisati tome što je Florens tokom oporavka i pripreme novog albuma ponovo provodila vreme sa učiteljima operskog pevanja, ali – na ovom albumu ona potiče ponajviše iz reči samospoznaje („A piece of flesh, a million pounds / Am I a woman now?“), ranjivosti („... And with each bedraggled breath, I knew I came back from the dead“) i smrtnosti (pesma „Perfume and Milk“).

Iako na ovom albumu nema ’radijskog hita’ kakvi su bili „Dog days are over“, „Shake it out“ ili „Spectrum (Say my name)“ vreme će pokazati da su Florens, njen prateći hor veštica i Aron Desner (The National) za miks-pultom stvorili delo koje možemo slušati i kao nulto, ili novi početak.
Florens je preživela, čuda će tek doći.

Ane Paška: „Odadenjena“ (samizdat / TuneCore, 2025)

Ane Paška je već duže vreme jedna od najzanimljivijih muzičko-scenskih pojava u regionu. Nakon niza nastupa (“koncArti”) koji su poznati i kao “Salon za uljepšavanje duše”, Ane je konačno objavila debitantski album „Odadenjena”, koji od naslova do poslednjeg tona predstavlja unikatan (i predivan!) lirski i muzički incident.

Dugo (ili nikada?) nismo imali pred sobom ovakav spoj šašavosti, nežnosti, maštovitosti, duhovitosti, ali i ozbiljnosti. Ane se – čak i kada zvuči nehajno ili kao da se sprda – sve vreme bavi ozbiljnim temama. Izdvojiti neke od petnaest pesama koje se nalaze na njenom prvencu kao najbolje je gotovo nemoguće. Ipak – ukoliko se do sada niste sretali – počnite od „Molitve za nepretjerivanje”, „Trebalo bi ovo, trebalo bi ono” ili pesme „Tuka”, i shvatićete da imate pred sobom vanserijsku umetnicu.
Recite ovom albumu: Da! i požurite u “Salon za uljepšavanje duše” čim vam se bude ukazala prilika.

Link za preslušavanje >>

Maja Rivić: „Drugo sunce” (Menart, 2025)

Duži niz godina poznata ponajviše kao članica skupine koja ignoriše granice prostora i vremena (Mimika Orchestra), ali i kao glavni vokal ekipe koja je prošle godine objavila radikalnu interpretaciju albuma Angel’s Breath – Maja Rivić je konačno objavila prvi solo-album, različit od svega što je radila do sada.

Razbarušeno džeziran, prepun preokreta koji iznenađuju čak i iskusna uha, obojen specifičnim glasom koji se ne boji ničega – „Drugo sunce“ je album koji plovi svojim putem, bez osvrtanja na to koliko se udaljio od obale i da li je ispunio očekivanja onih koji su se ukrcali.

Ali, ko bi uopšte očekivao da će Maja sa takvom lakoći otpevati i „Prihvatit’ ću sve što pružaš / S iščekivanjem u kosi / Na neuračunljivoj hiperboli / Tajno pobuđenih htijenja“.
Albumi poput ovog uvek zahtevaju više vremena.
Ali, nagrada za uloženo vreme je neprocenjiva.

Link za preslušavanje >>