"Sazvežđe Sandrar" (Mirjana Vukmirović, predgovor za "Iz celog sveta u srce sveta")

"Istina je da ovaj pisac još nije ušao u kataloge, nije definisan, klasificiran. Univerzitetski ljudi ne znaju gde da ga stave; on im se još uvek čini kao neki "pustolov", u najbanalnijem značenju te reči, "probisvet" više nego pesnik! Oni nisu zapazili da je taj "putnik" uporni posmatrač koji hoće da otkriva.
On je mogao da napiše "Prozu Transsibirske železnice", a da nikad nije ušao u nju."
(Frederik Žak Tampl piše o Blezu Sandraru)

Možda baš zato što ga je teško definisati i 'negde staviti', najdraži pesnik i dalje pluta na ivici zaborava, van mapa ljubitelja poezije, često zaboravljan u antologijama.

Izuzev nekoliko prekucanih pesama, Sandrara nije lako pronaći na mreži.



Na elektroničkim knjigama postoji izbor pesama iz Sandrarovog opusa, u izboru i prevodu i uz predgovor Tomice Bajsića, pod nazivom "Sve do srca svijeta" >>. 
U antikvarnicama se može naći i izbor pesama u prepevu Nikole Trajkovića - ali meni i dalje ostaje najdraži prevod Mirjane Vukmirović, objavljen 1990. u izdanje Srpske književne zadruge.

Njen predgovor toj zbirci ujedno i najbolji dostupni putokaz za razumevanje i čitanje Sandrarove poezije i pustolovnog života.

Odavno nesrećan što taj njen tekst nije dostupan za čitanje u elektronskom formatu - na Sandrarov rođendan ispravljam tu nepravdu.

Kompletan predgovor, pod nazivom "Sazvežđe Sandrar" (u originalu 28 stranica) dostupan je ovde >>

David Sylvian: "September"

Septembar je držanje noktima za ivice papira,
koji sve brže otpadaju sa kalendara.

Onda se prepustiš
i lagano sletiš,
kao list.

*

Oduvek sam bio nesrećan što ova pesma nema adekvatan video.
Ovaj pokušaj je oblikovan od scena iz jednog Dejvidovog dokumetarca.

September's here again.

Cocteau Twins: "Iceblink Luck" / 27. avgust 1990.

Postoje, naravno, pesme koje su mi te godine bile važnije; uz koje se više skakalo, duvalo, ljubilo, plakalo, nadalo i šta se sve već radi kada imaš sedamnaest godina - ali, vremenom sam sve više siguran da je ova pesma najbrži vremeplov, pravi zvuk poslednjeg leta u kojem još uvek imamo šansu da nam životi budu fantastični, leta u kojem verujemo da su neke veze zauvek, da neće biti razloga da se odlazi, da kontura užasa koja se nazire neće krenuti protiv nas, čizmom ili mrakom.

Tog leta je sve još uvek eterično i lelujavo, kao u ovoj pesmi.
Taj bas te
gura
gura
gura napred da se kotrljaš, zvuk gitare je širi nego naši zvučnici mogu da podnesu ali ti to ne smeta, reči su nam dobrim delom nejasne ali je nadnaravni glas Elizabet Frejzer pun topline i obećanja, još uvek ima svitaca, ništa loše ne može da se dogodi.

"I'm happy again, caught, caught in time."

"Iceblink Luck", najbrži put do izgubljene bezbrižnosti, objavljena je na današnji dan, 1990.