"Daj, babo, glavu" / promocija knjige sećanja na film "Kako je propao rokenrol"

U prvoj priči omnibusa "Kako je propao rokenrol" na zidu kancelarije Načelnika Policije nalaze

se tri poternice.
Nakon trideset i pet godina lica sa tih poternica, a koja se predstavljaju kao reditelji ovog omninusa privedena su na informativni razgovor u Dorćol Platzu 1. oktobra, a zahvaljujući Goranu Tarlaću, Vladislavi Vojnović - autorki monografije "Daj, babo, glavu", Predragu Buci Popoviću koji je urednik ove knjige.

Bilo je lepo ;)

Depeche Mode: “Some Great Reward”, 24. septembar 1984.

I dalje zvuči savršeno.
Verovatno je i dalje jedini album u istoriji muzike u kojem se u dva takta smenjuju sempl iz “Karmine Burane” i zvuk udaranja po odvodnim cevima napuštene fabrike u Berlinu.
Depeche Mode su od toga napravili hit.

“People are people” bi bio očekivani izbor.
“Lie to me” pripada vremenu intimnih mikstejpova koji su se pravili u samo jednom primerku.
“Somebody” sam prerastao, iako je i dalje volim.
"Something to do" verovatno samo ja i volim.
“Master and Servant” mi je oduvek bila samo dimna zavesa iza koje se krila ključna stvar ovog albuma, ona o čudnom smislu za humor koji tvorac ima.

Ako ga ima.

"I don't want to start any blasphemous rumours
But I think that God's got a sick sense of humour
And when I die, I expect to find him laughing."

"Kao da je bilo nekad" / izložba

Predugo je veza između Milana Mladenovića i Makarske bila tek crtica u njegovoj biografiji, ona u kojoj se govori da je njegova majka, Danica Puharić rođena ovde.Veza ovog mesta i Milana bila je snažna i dugačka, i trajala je više od tri decenije.

U vreme kada je bio jedna od najvećih rokenrol zvezda ovih prostora – Milan nije mnogo, ili uopšte u intervjuima pričao o prošlom vremenu.
Rodni Zagreb jedva pominje.
O Sarajevu u kojem je odrastao pre odlaska u Beograd izgovoriće tek koju reč više.
Makarsku nigde ne pominje.

Ali razlog za to je jednostavan.
Makarska za njega nije bila prošlo vreme. Uvek je bila tu za njega, i njegova.
Kada više nije mogao doći do svog srećnog mesta – napisao je „Jadransko more“.

Izložba fotografija koja je pred vama će potvrditi da Makarska nije samo crtica u njegovoj biografiji, već duga, valovita linija.

Na njima ćete otkriti kako dete izrasta u dečaka, a zatim i mladića koji postaje čovek koji se ovde rado vraća.
„A njegov golemi osmijeh nije nigdje mogao biti češći i spontaniji nego ljeti, na moru, u njegovoj Makarskoj“, kako kaže jedan od njegovih ovdašnjih bliskih prijatelja.

Zagledajte se u ove fotografije, i videćete da je u pravu.

*

Pisano za izložbu Milanovih fotografija i rukopisa "Kao da je bilo nekad", koja će biti otvorena u Makarskoj do 27. septembra ispred dvorane Arte.