Monday 30 September 2019

"Next To You" (The Police & Supergrass)

Neki biografi beleže da su prvi koncerti The Police počinjali Stingovim rečima: "Sada ćemo vam svirati pank, što znači da će reči biti banalne, a muzika grozna."
Negde u to vreme, dok je ovaj bend još uvek bio kvartet (Henri Padovani je ubrzo otišao iz benda), nastala je i ova pesma. Sirova, jednostavnog teksta za koji je polovina benda tvrdila da "nije dovoljno pank" (a Samersovo inače genijalno soliranje na slajd-gitari - "staromodno", tvrdila je druga polovina), dobila je čast da bude prva na debi albumu "Outlandos D'Amour".
(Pre no što se igla spusti vinil, važno je znati jednu stvar.)
Pored toga što su u jednom trenutku bili "popularniji i od The Beatles" (prodali su koncert na Shea stadionu brže od 'buba' i do sada prodali cirka 75 miliona albuma), The Police su bili jedan od retkih bendova čiju ste čitavu diskografiju mogli da pronađete i u prodavnicama diljem Jugoslavije, a zato što je tadašnji PGP RTB imao ugovor sa njihovom "A&M Records". Ta prisutnost The Police u prodavnicama nije bila beznačajna (ko zna kada bih otkrio Džoa Džeksona da ga nije onoliko bilo u tim istim prodavnicama), a sasvim pristojno rezan vinil (ili užasno šuštava kaseta) mogao je da se kupi odricanjem od jednonedeljne užine. Zahvaljujući tome sam prestao da budem "bucmast", a ceo opus The Police se u roku od mesec dana našao kraj mog gramofona. Imao sam nekih trinaest godina, bend više nije postojao, a moje otkrivanje je počelo od tog, prvog albuma.
"Next To You" je imala nezahvalnu ulogu. Nalazila se na albumu kao uvod u dva savršena komada – "So Lonely" i "Roxanne", tako da od prvog dana nije imala neke šanse da bude previše omiljena. Mislim, ta dva šota su brisala sve oko sebe i zato sam najčešće pomerao ručicu gramofona pravo na početak "So Lonely", te bih eventualno čuo odjavni refren "Next To You" koji odlazi "u fejd".
Vremenom, postajala mi je sve draža, upravo zbog svoje jednostavnosti.
Izgleda da je vremenom postajala sve draža i Stingu, ali su njegovi pokušaji da je ponovo svira uglavnom završavali prosečnim samo-obradama, u kojima nije bilo previše ni krvi ni suza ni znoja. Svirao je i sa marijačima isimfonijskim orkestrom, sve pogrešno.
The Police su je na oproštajnoj turneji 2007. svirali ponovo. Štaviše "Next To You" je poslednja pesma koju je bend odsvirao na poslednjem koncertu turneje, sa sve Padovanijem koji im se priključio samo na toj pesmi. No, iako u bendu sviraju "najdraži bubnjar svih vremena", "najbolje sklopljeni trio svih vremena" i "jedan od najdražih gitarista svih vremena", to nije bilo "to".
Prerasli su pesmu.
Tačnije, nikada nisu ni bili dovoljno nezreli za njenu jednostavnost, a to se sada najviše videlo.
Odjednom, više ruku čisti prašinu sa nje.
Pre nekoliko nedelja pesmu je obradila i Džulijana Hetfild (zanimljivo, ali ipak nije za drugo slušanje), a onda su se, pre nekoliko dana, pojavili ponovo rođeni Supergrass (!!!) i isprašili je taman kako treba.
Izgleda da neke pesme moraju da se, barem na kratko, pozajme drugima da bi zasijale punim sjajem i učinile da stopala ponovo rade a ruke sviraju air guitar, ponedeljkom uveče.




Saturday 21 September 2019

Najdraže pesme 3/4 2019 (i omiljeni albumi)



Tri meseca sam ih sakupljao, kao što se skupljaju i odmeravaju školjke i kamenčići na plaži, u torbi je na kraju ostalo tridesetak novih pesama koje nosim dalje, da me podsećaju na ovo leto:

(abecednim redom)

Africa Express with Damon Albarn, Ana & The Changes, Beck, Black Midi, Black Pumas, Brittany Howard, Cassius, Devendra Banhart, Divino Niño, Dope Lemon, Foals, Haim, Iggy Pop, Jenny Hval, Jonathan Bree, Lady Wray, Mattiel, Metronomy, Michael Kiwanuka, Nemanja, Pixies, Pocket Palma, Porno Brak, Purple Mountains, Sault, Seine, Sunny War, The Delines, The Ocean Blue, The Teskey Brothers, Tužni, Valentino Bosković, Villagers, Violent Femmes.




Albumi vredni preslušavanja:
(i opet abecednim redom)

Ana & The Changes - Differences >> 
Black Midi - Schlagenheim
Black Pumas – Black Pumas
Bryony Jarman-Pinto - Cage and Aviary
Chrissie Hynde - Valve Bone Woe
Devendra Banhart - Ma
Divino Niño - Foam
Dope Lemon - Smooth Big Cat
Jazzmeia Horn - Love And Liberation
Jenny Hval - The Practice of Love
Kindness - Something Like A War
L'Eclair – Sauropoda
Marcos Valle - Sempre
Mega Bog - Dolphine
Pixies - Beneath The Eyrie
Purple Mountains - Purple Mountains
Sault - 5
Soren Bebe Trio - Echo
Stanislav Kovačić - Punk Cabaret >>
The Ocean Blue - Kings And Queens - Knaves And Thieves
The Teskey Brothers - Run Home Slow


Sunday 15 September 2019

The Beatles and The Stones



U četrdeset i šestoj godini života, donekle i zahvaljujući filmu "Yesterday" (pristojan, ne i dobar), osvešćujem nešto što dugo tinja u meni,

osećanje koje sam dugo potiskivao,
naizgled nevažnu činjenicu, koja je zapravo suštinska:
Bitlsi su mi postali važniji od Stounsa.


Friday 6 September 2019

Noćurak usporava septembar :: September Songs [mix]


Hej,
univerzume,
znam da želiš da nas približiš suncu što više, ali biće nam zima,
(ili je možda ova moja molba više za šalter levo za kojim rade kalendar i sat?)
Kreni unatrag, ili uspori da uživamo u ovim pesmama još malo dok je toplo,
nisam ih na vreme otkrio, nisam ih se dovoljno naslušao!
Uspori, ni tebi ni meni se ne žuri da obučemo džempere.

(Za neka kašnjenja sam ja kriv, bile mi uši pune mora i talasa, za neke nisam već je tim pesmama trebalo 4 meseca da pređu 400 kilometara, nadam se da možeš da mi ispuniš želju, i da moje pismo neće završiti u košu, što bi rekli slušaoci radijske emisije koja je nekada bila najvažnija stvar petkom uveče na FM skali.)


Po abecednom redu: Ana & The Changes, Blez Sandrar, Bryan Ferry, David Sylvian, Edwyn Collins, Elvis Costello, Everything But the Girl, Gaspard Royant, Jazzmeia Horn, Kings of Convenience, Kirsty MacColl, Leonard Cohen u devet reči, Lou Reed, Madeleine Peyroux, Mark Hollis, Mercury Rev, Mose Allison, Motel Radio, Paul Weller, Phoenix, Pocket Palma, Queen, R.E.M., Richard Hawley, Sault (kakav album!), Seals & Crofts (i putokaz ka blogu Suština Pasijansa) mladi Stevie Wonder, Tea Tulić, Teenage Fanclub, The Clientele, The Cure, Valentino Bošković...




Tuesday 3 September 2019

Dragan Babić: Deklaracija o pravima čoveka 1994


"Tvoje doba je presudno. Tebi možda nije.
Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav, kretanje.
Tebi možda, to nisu nikakva prava.
Tvoje obaveze su iste. Tebi možda nisu.
Drugi su pakao. Ali, i ti si njima.
Znanje je dosadno i glupo. Tebi, možda nije.
Neznanje je još dosadnije i gluplje. Tebi možda nije.
Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi život, druga prava. Postoji samo ono što činiš sada. 
Ti možda misliš da postoji posle. Drugi misle da posle ne postoji ništa.
Niko nema prava da ti naplaćuje život, da ti preti, da te muči, da te laže i da krije od tebe da moraš da se braniš verom u sebe i ono što voliš, onim što je lično, tvojim imenom i prezimenom i osobenim znacima.

Ti možda misliš drugačije.
Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, život je tupo tapkanje u mestu do smrti.

Ti možda misliš drugačije.
To su tvoja prava."

("Deklaracija o pravima čoveka"
Napisao 1994. Dragan Babić, rođen 3. septembra 1937.)