Echo & The Bunnymen: "All my Colors" / 45

Ako bih
zumirao
zumirao
i još zumirao
telo srce tkivo vlakna
i onda još malo bliže
otkrio bih kako mi krvna zrnca i dalje plešu u ovom ritmu.
Ureže ti se svaki udarac u srce, zauvek.

„What d'you say
When your heart's in pieces?”

*

Jedan od najdražih albuma svih vremena objavljen je na današnji dan, 1981.

Laurie Anderson: "Home of the brave" ili o propitivanju budućnosti

Lori Anderson mi je oduvek delovala kao vesnik budućnosti. 

U početku nisam znao odakle ta impresija dolazi.

Da li je to zbog avangardnih fotografija na kojima svetlo izbija IZA njenih zuba i osmeha? (da, Lori je imala sijalicu-u-ustima) Ili me zaludeo modifikovani zvuk violine koju je svirala? Kostim i frizura? Ili je oduvek u pitanju bila boja njenog glasa?

Za razliku od drugih glasova koje sam voleo i koji su imali ’raspon’ od tri ili četiri oktave - glas Lori Anderson zahteva drugačiji referentni sistem. Lori priča glasom u rasponu od zabrinutosti, ironije i blage podrugljivosti -  sve do saosećanja, nežnosti i utehe.

Mali je broj takvih vodiča kroz ono što jeste i ono što dolazi.

Zbog svega toga mi je s godinama postajala sve važnija.

Budućnost iz njenih priča nije obećavala da će biti idealna, nasuprot. Lori na prvom snimku prvog albuma jasno kaže „...Put your hands over your eyes / Jump out of the plane / There is no pilot / You are not alone” >>. Ali, i bez obzira na njenu upitanost nad onim što dolazi – imao sam utisak da dolazi vreme u kojem ćemo dobijati odgovore na postavljena pitanja, imati prostor za eksperimentisanje, preinačenja, delanje, fotkanje sa sijalicama u ustima, sviranje instrumenata koje ćemo tek izmisliti, poigravati se svetlom, značenjima, pokretima tela, da će biti prostora za pružanje otpora.

Kad ono,
stvarno nema pilota.

Zanimljivo – Lori Anderson je do sada dva puta nastupila u Beogradu. Prvi put u decembru 1990, u vreme kada je budućnost još uvek koliko-toliko nešto kao ’obećavala’. Drugi put u leto 2006. godine, vreme kada je budućnost još uvek imala drugu šansu. Ž
Treći put je mogao da bude preksinoć, ili večeras – ali Beograd više nije na mapi njenih nastupa. Lori je sinoć nastupila u Zagrebu, tačno na četrdesetogodišnjicu od objavljivanja njenog genijalnog koncertnog filma „Home of the Brave“.



"Language is a virus" - najslušljiviju stvar sa albuma sam prvi put čuo na Studiju B, kod Slobe Konjovića. U to vreme, naravno, nisam znao ništa o budućnosti; da je naslov pesme ideja Vilijama Barouza koji se bavio temom jezika-virusa kojim smo zaraženi i koji nas nagoni da neprekidno govorimo, govorimo, govorimo i tako zatrpavamo neophodnu tišinu. Nešto kasnije sam konačno ’video’ tu pesmu sa nekvalitetnog VHS presnimka emitovanog na televizoru u prostoru koji se nalazio u Nušićevoj i zvao (valjda) ’Drugi Novi Klub’. Lišen znanja i potpuno rasterećen od razumevanja referenci, bio sam zadivljen onim što gledam (kakve ideje!) i čujem na tom snimku njenog koncerta (kakva muzika!)
I dalje sam zadivljen - sada i slojevima koje sam tokom godina otkrio ispod površine.

„Home of the Brave“ je objavljen pre tačno četrdeset godina.
Budućnost više ništa ne obećava.
Lori je bila u pravu što je često zvučala zabrinuto.
Nema pilota, svi smo zaraženi virusom, svi viču „Look at me! Look at me!“, kao u pesmi.

Ali, to ne znači da bi trebalo da prestanemo da je propitujemo i tražimo odgovore.
Lori to i dalje čini.



Dodatak: osvrt na koncert održan u Zagrebu 26. maja 2026. sa portala "Ravno do dna".

Dan mladosti, 2026.

Pada noć.
Nemeček bukom priziva kišu.
Voda u fontani podrhtava.

Majke plešu sa decom u naručju
uz muziku koja zvuči kao smak sveta.

Sve je nadrealno,
i lepo.

Siđi dole, Jarilooooooo!

Dan mladosti, 2026.

Prešlicavanje za Lice ulice: Flea, Angine De Poitrine, Cocteau Twins (maj 2026.)

Verovatno znate priču o „zlatnoj ploči“ – specijalnom disku sa fotografijama, zvucima i muzikom koju je letelica „Vojadžer 1“ ponela u kosmos 1977. godine. Među pozdravima snimljenim na 55 jezika nalazi se i jedan na srpsko-hrvatskom: „Želimo vam sve najlepše sa naše planete“.

U vreme kada je tim zadužen za izbor zvukova, snimljenih poruka i muzičkih segmenata pravio konačni izbor – Karl Segan je insistirao da se uz dela Baha, Mocarta, Betovena i drugih na spisku nađe i „Johnny B. Goode“ Čaka Berija. Dakle, jedna rokenrol pesma. Na kritiku da taj snimak ne predstavlja našu vrstu na pravi način, da to „nije kulturna baština“ i da je to „adolescentsko ponašanje“ – Segan je odgovorio: „Na Zemlji živi mnogo ljudi koji se ponašaju kao adolescenti.“
Ne znam da li ovi albumi zaslužuju mesto na spisku kulturne baštine Zemlje, ali verujem da bi vanzemljaci preslušavanjem dobili zanimljive informacije o našoj vrsti.

Flea: „Honora“ (Nonesuch, 2026)

Muzika koju je legendarni basista Red Hot Chilly Peppers podelio sa nama na prvom solo albumu nakon više od četrdeset godina prašenja se može slušati i kao otelotvorenje želje da se oda počast velikanima; da sa stanovnicima Planete podeli strast o kojoj nismo znali gotovo ništa, kao i ljubav prema džezu i kršenju pravila.
„Honora“ je spektakularan album koji zaslužuje sve superlative koji mu se pripisuju, a neki od snimaka („Thinkin’ Bout You“) su već na listama najboljih za 2026. godinu. A čak i neupućeno uho nekog vanzemaljca bi preslušavanjem „A Plea“ shvatilo da je Planeti Zemlji potrebna pomoć u borbi sa nepravdom.

Angine De Poitrine: „VOL.2“ (Spectacles Bonzaï, 2026)

Javnosti i dalje nepoznati članovi „Mantra-Rok-Dada-Pitagorejsko-Kubističkog benda“ (tako se predstavljaju) pod imenom „Angina Pektoris“ (to je prevod naziva benda) zajahali su talas!
Ukoliko vas je od prethodne rečenice zabolela glava, ili je reagovala kao da ste eksirali Pangalaktički grgoljblaster - sve je u redu. Angine De Poitrine su postali globalni fenomen, a snimak KEXP nastupa ovog dvojica u burlesknim kostimima je za kratko vreme pogledalo više od 11 miliona ljudi, iako je to što sviraju daleko od mainstream ukusa.
Svesni trenutne viralnosti, dvojac je objavio i drugi album – podjednako nenormalan, iščašen i zabavan u svojoj atonalosti. Ako bismo ovo stavili na neku novu „zlatnu ploču“ i poslali u Kosmos – verujem da se niko ne bi usudio da nas napadne barem nekoliko svetlosnih godina.

Cocteau Twins: „Heaven or Las Vegas“ (4AD, 1990)

Ovaj album bi zaista mogao da se nađe na spisku kulturne baštine sveta, ne samo zbog specifičnog pevanja Elizabet Frejzer. Trideset i pet godina nakon što je objavljen – „Heaven or Las Vegas“ nije izgubio ništa od vibrantnosti, sjaja i poetičnosti koji su ga učinili izuzetno voljenim i važnim početkom devedesetih. Zato je i dalje u prvoj polovini liste „500 najboljih albuma svih vremena“ koju je objavio magazin „The Rolling Stone“.
Prepuna priča o idiličnim ljubavima, strahovima i ranjivosti – ova muzika i dalje može da posluži kao skrovište, pruža utehu i daje podsticaj da nastavimo dalje. Ako niste sigurni da je vredno truda – pustite sebi ponovo „Iceblink Luck“ ili „Pitch The Baby“ i čućete kako se novi život rađa.

*

Više o novom broju magazina Lice ulice >>

Remi: "Gola"

Znam da su nam uši i srca zasuta talasima užasa i gluposti, efemernim nebitnostima, glasnom mržnjom; da je lepoti sve teže da se probija kroz slojeve i da nas to čini sve manje pristupačnim za reči, ideje, zvuke, druge ljude, novo.

Ali, ako si ispod svih tih slojeva žedan i željan lepote, i imaš dovoljno snage da šutiraš i guraš te slojeve da ti se ne lepe za kožu – muzika će se već nekako probiti gde treba. Pronaći će put – kao voda, ljubav, svetlo.

Nekada su joj neophodni sati, ili mnogo preslušavanja.

Ponekad su, pak, dovoljne sekunde ili nekoliko uvodnih taktova – a album „Gola“ otvara motiv na gitari koji dirljivo podseća na „Sanjam“ Indexa (možda i jeste sempl sa originala), i taj zvuk prelazi ovlaš preko kože i izaziva žmarce, pripremajući te za ono što sledi: drugačiju Remi od one koju znaš iz benda Elemental, drugačiji zvuk, direktne, iskrene reči koje ti glas peva tet-a-tet, nema skrivanja iza zvučne dekoracije, nema ničega između vas, glas je sve vreme u prvom planu, obraća se samo tebi, kao drugarica.

Svaka od pesama na albumu „Gola“ zaslužuje pažnju, osvrt, reči hvale – ali ne želim da te usporavam i odugovlačim sa pričom, bolje je pritisnuti 'play' i početi sa slušanjem. Svaka od pesama će postati nekome najdraža i dražiti kožu. Među njima je i jedna koju dobro znaš od ranije – po nesrećnom filmu „Crna Marija“ i užasnom aranžmanu zbog kojeg se nije moglo uživati u plovidbi Meseca. Verzija koju je Remi snimila ’srcu prija’, da se poslužim stihom iz pesme.

Srce albuma su, ipak, „Kradljivci“.

U ta tri minuta i četrdeset sekundi se sve istopi,

slojevi nestaju,

ništa ne miruje.

Preslušaj, što pre.

Album "Gola" / Spotify >>

Robert Fripp / 80

Teško je nabrojati gde se sve pojavljuje, i pesme koje bi zvučale potpuno drugačije bez njega, jer često i nije u prvom planu. Ali uvek ga je lako prepoznati u šumi zvukova, i na spisku najdražih pesama verovatno imaš barem jednu koja ti je prirasla za srce ili uši zahvaljujući njemu.

Od ’onog zvuka’ Bouvijeve „Heroes“ preko vratolomnih zvukova na Dejvidovoj „Fashion“ i „I Zimbra“ Talking Heads, prljanja Piterovih „No Self Control“ i „I don’t remember“ do najnežnijeg pletiva na Silvijanovom „Gone To Earth“, zajedničkim snimcima za „Damage“ i „The First Day“, pejsaža koje je stvarao sa Brajenom Inom i Porcupine Tree.
I to je tek delić.
Ono što je radio sa King Crimson zahteva posebnu priču.

Svuda je: lebdi nad žicama, uspavljuje, seče, lomi strukturu i ponovo je stvara.
Robert Frip, od danas 80.
Još uvek nije odsvirao sve.

Sivert Hoyem // Beograd, 15. septembar

Iz ove perspektive taj datum izaziva razmišljanje i izražavanje u oblicima koji se zove futur drugi (‘...predstavlja buduću radnju kao mogućnu, neizvesnu...’), ali imamo, eto, još jedan razlog da se upustimo u tuču i probijemo do tog septembra u Beogradu.

Nekoliko primera futura II:
Ako nas bude, ići ćemo na koncert.
Ako bude raspoložen, odsviraće i “Majesty”.
Ako bude bilo potrebno, nećemo ga pustiti sa bine dok ne bude odsvirao ‘najčarobniju pesmu koju smo ikada sreli’.
Ako se budemo borili, slušaćemo ga u drugačijem Beogradu.

Zato - ‘Let’s walk into the fray again.’

"Prijavi svoju stvar" / Nagrada "Milan Mladenović" 2026.

Bez obzira da li ste ’samo’ obožavalac muzike kojima pljuskovi zvuka izazivaju talase sreće, ili ste neko ko muziku stvara – ovaj konkurs će vam otkriti neka nova čuda.

Svake godine je tako.

Prethodnih sedam sezona (i ukupno prijavljenih 1600 pesama!) otkrilo je široj javnosti raznolike, (do tada) manje poznate a sjajne stvari, mlade autorke, autore i bendove.
Neki su zahvaljujući Nagradi ili plasmanu u finale i super-finale postali važni velikom broju ušiju.
Drugi sada sviraju pred punim prostorima.
Svi su postali još sigurniji u sebe i svoje ideje.

Elena Vasova, dobitnica Nagrade 2025...



... Nemeček, 2024...

... Artan Lili, 2019:

... Kao i Ljubičice, Dina Jašari, Ana Ćurčin i d r a m. 

Ako preslušate finaliste i sve dobitnike iz prethodnih sedam ciklusa (link >>) – dobićete uvid u presek mlade regionalne scene u prethodnih sedam godina. Svačega tu ima: od ljutog rokenrola, preko iščašenog popa i svežih eksperimenata, do balada od kojih su članovi žirija ostajali zabezeknuti.
Jer, ovo nije konkurs "za pesmu koja najviše liči na EKV“.
Traži se novo, drugačije, drsko, nepredvidivo.
I to ovu Nagradu čini važnom.

Ukoliko stvarate svoju muziku – da biste se našli u polufinalu, finalu ili superfinalu (i samim tim došli do većeg broja ušiju i srca) – za početak bi bilo baš dobro da prijavite svoju stvar.

Osmi konkurs je raspisan i trajaće od 1. do 31. maja.
Pravila nisu zahtevna (ali ih pažljivo pročitajte), popunjavanje prijave je jednostavno, a učešće besplatno.

Ukoliko ste zadovoljni tek delićem pesme koju ste počeli da oblikujete, ili je pesma već "tu", ali vam se i dalje čini da još uvek nije završena ili nije savršena – evo malog ohrabrenja:

Piter Bak je komponovao „Losing My Religion“ za nekoliko minuta.
Džek Vajt je smislio rif za „Seven Nation Army“ tokom tonske probe.
Imamo i treći primer. Po Milanovim rečima – konačna verzija teksta za „Par godina za nas“ je nastala u studiju pred snimanje vokala, „za sat vremena“.

Hajde!


*

Više informacija o Nagradi Milan Mladenović 2026, članovima ovogodišnjeg žirija i pravilima konkursa dostupno je ovde >>

Pratite Zadužbinu Milana Mladenovića > [Facebook] [Instagram] [X]