Noćurak usporava septembar :: September Songs [mix]

Hej,

univerzume,

znam da želiš da nas približiš suncu što više, ali biće nam zima,

(ili je možda ova moja molba više za šalter levo za kojim rade kalendar i sat?)

Kreni unatrag, ili uspori da uživamo u ovim pesmama još malo dok je toplo,

nisam ih na vreme otkrio, nisam ih se dovoljno naslušao!

Uspori, ni tebi ni meni se ne žuri da obučemo džempere.

(Za neka kašnjenja sam ja kriv, bile mi uši pune mora i talasa, za neke nisam već je tim pesmama trebalo 4 meseca da pređu 400 kilometara, nadam se da možeš da mi ispuniš želju, i da moje pismo neće završiti u košu, što bi rekli slušaoci radijske emisije koja je nekada bila najvažnija stvar petkom uveče na FM skali.)

Po abecednom redu: Ana & The Changes, Blez Sandrar, Bryan Ferry, David Sylvian, Edwyn Collins, Elvis Costello, Everything But the Girl, Gaspard Royant, Jazzmeia Horn, Kings of Convenience, Kirsty MacColl, Leonard Cohen u devet reči, Lou Reed, Madeleine Peyroux, Mark Hollis, Mercury Rev, Mose Allison, Motel Radio, Paul Weller, Phoenix, Pocket Palma, Queen, R.E.M., Richard Hawley, Sault (kakav album!), Seals & Crofts (i putokaz ka blogu Suština Pasijansa) mladi Stevie Wonder, Tea Tulić, Teenage Fanclub, The Clientele, The Cure, Valentino Bošković...

Noćurak o ostrvima, ostrvčićima, slobodi, vodi i plovidbi :: Island Life [mix]

Ovaj Noćurak slavi ostrva, ostrvca, ostvrčiće, atole, ade i otoke, slobodu, vodu, mora, okeane, brodove i plovidbu.

Krećemo iz kuće-na-vodi Otisa Reddinga u Sosalitu, Kalifornija, a na ostrvčićima nas čekaju Shuggie Otis, Devendra Banhart, Helado Negro, Antenat, Porno Brak, Van Morrison, Neil Young, Kings of Convenience, Junius Meyvant, Villagers, Richard Hawley, Cocteau Twins, Stan Getz, Arto Lindsay, Cesaria Evora, Suba... kao i priče Judite Šalanski, Antonija Tabukija i Borisa Maksimovića.

Ne treba ti ništa od opreme. Tamo gde idemo svi se kupaju goli.

#Radio #Podcast #Leto

Judita Šalanski: "Rapa Iti" (čudesna priča o Marku Liblanu iz "Atlasa zabačenih ostrva")

"U jednom gradiću na obroncima Vogeza jednog šestogodišnjaka pohode snovi u kojima ga neko uči jednom sasvim nepoznatom jeziku. Uskoro će mali Mark Liblan moći da govori tečno, i to ne samo u snu, ali uopšte ne zna odakle je taj jezik i da li zaista postoji.

Mark je povučeno dete, darovito i znatiželjno. Kao momak hrani se više knjigama nego hlebom. Sa 33 godine okreće leđa modernom životu i odlazi u Bretanju. Tu će zapasti za oko naučnicima s Univerziteta u Renu, i oni će poželeti da dešifruju jezik iz njegovih snova i prevedu ga. Dve godine puniće ogromne računare njegovim čudnim glasovima.
Uzalud.

A onda će im pasti na pamet da prođu krčmama u luci i mornare koji imaju slobodno pitaju da li je neko od njih negde možda čuo taj jezik. U jednoj kafani u Renu Mark Liblan ima solistički nastup, izgovara monolog pred grupom Tunižana, kad se umeša čovek iza šanka, nekadašnji pripadnik mornarice, i kaže da je jednom već čuo taj jezik, i to na najusamljenijem od svih polinežanskih ostrva. A zna i jednu stariju gospođu koja baš tako govori, bivšu ženu nekog vojnog lica koja sad živi u predgrađu, u stanu koji joj je dodelilo socijalno.

Susret sa damom iz Polinezije promeniće Liblanov život: Meretuini Make otvara vrata, on je pozdravlja na svom jeziku, a onu mu odmah odgovara na rapi, jeziku njenog starog zavičaja.

Mark Liblan, koji nikad nije išao van Evrope, ženi se jedinom ženom koja ga razume i 1983. kreće zajedno sa njom na ostrvo na kojem se govori njegov jezik."

*

Prekucano iz "Atlasa zabačenih ostrva", Judite Šalanski, str. 72,
objavio Službeni glasnik, prevod Aleksandra Bajazetov.

Više o ovoj čudesnoj knjizi >>
i ovde (BeforeAfter) >>

p.s. Jedan preostali primerak primećen u Beopolisu >> pre dvadesetak dana, skriven u donjoj polici kraj prolaza levo, polica ispod putopisa.

p.p.s. Mark Liblin je, po svemu sudeći, zaista postojao, te je proveo poslednjih šesnaest godina života na udaljenom ostrvu.