Tuesday, 19 May 2015

"Kako se pravi dobar radio?" (promocija knjige Ane Martinoli)



Čudna je sprava taj radio...


Da nema budućnost - predviđali su mu još na početku

Lord Kelvin, jedan od autora verovatno najvećeg broja pogrešnih procena budućnosti - ali i Predsednik britanskog Kraljevskog društva navodno je izjavio da "Radio nema budućnost", iako se radio - tek pojavio.

Dejvid Sarnof, jedan od prvih tipova koje bi mogli nazvati medijskim tajkunima, je po nekim izvorima 1921. na pitanje da li bi ulagao u radio izjavio:"Bežična muzička kutija nema nikakvu komercijalnu vrednost – ko bi platio da pošalje poruku nikome određenom, tj. svima istovremeno?" 
Za razliku od Lorda Kelvina, naknadno je revidirao svoj stav. 
I dopravio stanje na računu.

Radio je trebalo da utihne pojavom televizije.

Očekivalo da će postati nevažan širenjem Mreže i pojavom raznih digitalnih platformi.

No, čak i ovde i bez obzira na to što je "na našem FM nebu" ponuda sve mršavija - radio je u Srbiji u 2014. godini svake nedelje slušalo više od 4.000.000 ljudi.
(Poređenja radi - BBC 2 svake nedelje prati 15.000.000 slušalaca, više sati dnevno!)

Šta ovaj medij čini specifičnim? 
Možda njegova nesavršenost, koja zapravo to nije - jer za razliku od televizije ili mreže - radio ostavlja prostor za maštanje.

Može li radio da opstane bez ljudi, glasova, autora poput onih zbog kojih smo nekada menjali dnevni raspored, bežali sa časova ili ostajali budnima? 

Gde su ti ljudi?

I gde su - novi?

Da li je budućnost ovog medija podcast?

A kako se dogodilo da većina stanica u Srbiji vrti istih 300 pesama u krug? 
Istraživanja tvrde - mi smo to tražili, većinski.

Kako napraviti dobar radio? 

Ovo su neke od tema o kojima će se u petak od 19 časova pričati u "Parobrodu".

Povod je sjajan: promocija knjige Ane Martinoli koja je godine rada, lična i tuđa iskustva, podatke, trendove, primere i procene budućnosti precizno, profesorski :) sistematizovala u knjigu - "Kako se pravi dobar radio" (Samizdat B92/FDU)

Zato što sam imao čast & priliku da pročitam napisano - želim da znate da ovu knjigu ne bi trebalo posmatrati i čitati kao "udžbenik", već i kao koristan "how-to" - i za one koji su već posvećeni radiju ili to planiraju - ili su zaljubljenici.

"Kako se pravi dobar radio" pruža, dakle, sve što je potrebno da se zna. 
A da li će pročitano i naučeno biti pretočeno u uspeh zavisi - kao i uvek - od dve stvari: posvećenosti i maštovitosti - odnosno kreativnosti u pronalaženju i privlačenju publike koja je i dalje željna stvari koje čine da nam je radio i dalje važan, i tako - drag.

Vidimo se u Parobrodu u petak >>!

Sunday, 17 May 2015

"Svetla u podrumu duše" (Joy Division/Ian, 35 godina)

Na sreću - i za razliku od drugih važnih knjiga, poput Keruakove "Na putu","Darme lutalice", "Oktoberfesta" Branka Dimitrijevića ili Oklopovog "CA Bluesa" koje sam uz dosta muka ponovo nabavljao - crna knjiga ostala je u mom posedu i vremenom postala najstarija knjiga koju posedujem a koju sam birao i kupio sâm, od džeparca, u "Srećnoj galeriji" SKCa.

Godišnjica Ianove smrti vratila me (pažljivom) listanju stranica na kojima su verovatno svi koji su je pozajmljivali ostavljali tragove: podvlačeći stihove drvenim olovkama, flomasterima, čak i penkalima, zaokružujući značenja i ostavljajući posvete (koje, naravno, nisam i neću fotografisati i objavljivati) jedni drugima, znajući da će u nekom trenutku knjiga ponovo doći do one ili onoga kojem je podvučeni stih ili pesma "namenjena".

Knjigu prevoda pesama Iana Kertisa - "Svetla u podrumu duše" objavio je Niški SKC 1988.
Snažno nas je zgrabilo, iako nismo znali kako zvuči muzika koja ih je pratila, o čemu je već bilo reči na drugom mestu >>.

I umesto da smo čitali i naizust učili neku ozbiljnu poeziju za školske časove jezike - mi smo otkrivali i naizust učili Iana.
Imali smo petnaest-šesnaest godina i verovali smo da nam je sve jasno, izuzev onoga što je učinio sa nepune dvadeset i tri.

Sutra je trideset i pet godina od kako je Ian rešio da ode.
Kada su ga pronašli na gramofonu se još uvek vrteo Igi Pop, "The Idiot".

* * * 

Nekoliko treptaja kasnije,
osvrneš se, 
shvatiš da si uveliko nadživeo godine onih koji su te vodili kroz odrastanje.










p.s. Ukoliko ste propustili odličan dokumentarac o Joy Division: