Čovek i njegov bas [Bill Laswell, preslušavanje]

Bill Laswell je jedan od onih tipova čiji ste bas svakako negde već čuli, ali niste znali da je to - on. 

Za četrdesetak godina karijere snimio je, odsvirao ili producirao sedamdesetak albuma, od kojih je barem polovina važna: od "My Life in the Bush of ghosts" (Eno/Byrne), čuvenog "Future Shock" albuma Herbie Hancocka, prvog pravog crossovera hip-hopa i roka u jednoj pesmi (John Lydon i Afrika Bambataa, dve-tri godine pre Aerosmith/Run DMC saradnje), preko niza projekata, snimaka, pesama i albuma koje su potpisivali Iggy Pop, Laurie Anderson, Jagger, Sting, Santana, John Zorn, Bootsy Collins, Zakir Hussein, Shankar, čak i Whitney Houston, William Burroughs i Paul Bowles, te Jah Wobble... Istovremeno - ovaj čovek i njegov bas pojavljivali su se na najneverovatnijim snimcima koji su stizali sa Kariba, Afrike, Azije, Nepala... Prvi je hrabro remiksovao Boba Marleya, i to na direktan nagovor tadašnjeg vlasnika Island Records, Chrisa Blackwella, prvi se poigravao sa snimcima Milesa Davisa.
Ti remiksi su svojevremeno i ucrtali Laswella na moje muzičke mape, kada je Andrej doneo "Dreams of Freedom: The Ambient Translations of Bob Marley in Dub", koji nisu izlazili iz plejera nekoliko dana - da bih tek onda retroaktivno otkrio da se taj bas i ja zapravo već dugo znamo. 

Njegova diskografija zaista liči na niz razglednica moreplovca koji neprekidno pronalazi nova ostrva kojih nema na mapama, na kojima se ne zadržava, već nastavlja da otkriva dalje. U jednom intervjuu je otkrio da je njegov najveći strah kao muzičara oduvek bio zaglavljivanje u bendu čiji će repertoar imati osamdesetak pesama koje će svirati do kraja života. 

Sve je, dakle, učinio da se taj strah ne obistini.

I nakon tolikih muzičkih avantura, na njegovom novom albumu sve što se mogu čuti su čovek i njegov bas, uz jedno kratko gostovanje g-đe Laswell, u World Music krugovima poznate kao Gigi Shibabaw

"Means of Deliverance" je u potpunosti odsviran na ovom instrumentu:

The Warwick Alien acoustic bass i Laswell ovoga puta sami kreiraju krajolike kroz koje je lako zaploviti od trena u kojem pristanete na tu ogoljenost zvuka i pristupa. 

Ovaj album je, sasvim sigurno, najboljih četrdeset i pet minuta blaženog mira i samoisceljenja zvukom koji sebi možete priuštiti odmah i koji je zapravo hermetičan samo ukoliko se opirete prepuštanju njegovoj melodijskoj strukturi, drugačijoj od svih albuma koji su se do sada pojavljivali na ovom blogu.

Čovek i njegov bas, suština.

Udahni duboko, i 

Play >>