Večeras o zagrljajima, molekularnim strukturama, šta se radi kada se želi poljubac; o razvodima, raskidima i novim ljubavima.
Tople, neozbiljne, autoironične, nasmejane, setne i bučne pesme: Andrew Bird, Belle & Sebastian, Buzzcocks, Chet Baker, Chrissie Hynde, David Bowie, Echo & The Bunnymen, Eleni Mandell, Elvis Costello, Ivica, J. J. Cale, Jarvis Cocker & Chilly Gonzales, Jay-Jay Johanson, Jens Lekman, John Lee Hooker, Leonard Cohen, Marlon Williams, Massive Attack & Terry Callier (drugačija verzija), Michael Kiwanuka, Mose Allison, Rain Phoenix, Rialto, Sivert Hoyem, The Teskey Brothers, Tom Rosenthal, Tracey Thorn, Tracyanne & Danny, Yazoo i U škripcu.
Postavši
svestan da je život sa gospođom Paltrou postao nepodnošljiv, Kris Martin
odlučuje da imetak uloži u razvoj replikanta koji će ga odmeniti u
porodičnom domu Paltrou-Martinovih. Napori naučnika su se isplatili negde u vreme izlaska albuma "X&Y". Replikant
Kris, savršenstvo bionike ušetao je umesto Krisa u njihov dom jednog jutra dok se Gvinet kuhinji bavila novim receptom sa brokolijem i keljom. Kris je odmaglio u pravcu Nepala,
a Gvinet, kao ni publika, u početku nisu primetili neku promenu u Krisovom ponašanju. No, negde u vreme snimanja albuma "Viva La Vida..." greška na čipsetu onemogućila je dalje osvežavanje softvera (srpski rečeno apdejt) koji se zaglavio i počeo da stvara štetu. Bez novije verzije softvera replikant
Kris se sve više trudio da bude Bono Voks, ali su njegovi napori u tome sve
češće rezultirali delima zbog kojih su ga mešali sa Kendal Džener. Gospođa Paltrou, konačno i sama primećuje da nešto nije u redu kada Krisa (replikanta) hvata u sladostrasnom milovanju USB porta na frižideru, te se iseljava ali ne želi da priča o
činjenici da je godinama živela sa replikantom, zato što bi to pogubno uticalo na njen
biznis sa brokolijem i artičokom. I članovi benda konačno primećuju promenu kada Kris dolazi na probu izgovorivši – "Hej, imam novi hit, slušajte: Paradajz-pa-pa-paradajz-pa-pa-paradajz!", ali su odćutali, svesni da su svi do guše u kreditima za nove vile i jahte.
Na
snimanje ovog novog albuma, a da bi nekako zabašurili totalnu beživotnost Krisa, ostali članovi Coldplay doveli
su afro-duvače Femi Kutija, jedan gospel hor, jedan dečiji hor, još jedan hor iz Johanesburga, starce
koji nešto pričaju na egzotičnim jezicima, semplovali su delove filmova, zvona
sa Big Bena, još zvona, zvuk vesele vatrice koja ih greje za vreme noćnog
piknika, koristili miksetu koja ima 256 kanala ne bi li dobili pun zvuk, čak mu dozvolili i da opsuje na jednom mestu, fotografisali se kao "starinski" bend i grunuli žestok PR da je novi album "eksperimentalni", ali –
uzalud: životnost i originalnost Krisovih stihova, kao i naboj njegovog
glasa ostali su na nivou slabijeg blendera koji ne može da savlada ni osrednji karfiol.
Album "Everyday
life" benda Coldplay je najtužniji i najdosadniji komad zvuka koji sam
slušao u 2019. godini duže od 15 minuta. Ostao sam toliko dugo u njegovom
društvu iz poštovanja prema bendu koji je svojevremeno napisao i snimio "Don't Panic".
Ostaje nada da pravi, oslobođeni Kris
Martin sa početka ove priče uživa na nekom grčkom ostrvu pod lažnim imenom, da
je srećan što više ne mora da jede prokelj i da mu se osećaj za pisanje polako vraća u prste i srce.
Poštovani gledaoci, dobro veče, ovo su najvažnije vesti za 20. novembar.
Zahvaljujući glasovima srpske manjine u Skupštini Srbije
danas je izglasan novi set zakona koji će ubrzati intergraciju naše zemlje u Evroatlantsko-Afričku
Uniju. Najviše
rasprave je izazvao Predlog zakona da se svaki građanin može samovoljno
isključiti sa interneta na trideset minuta ili dva puta dnevno po petnaest
minuta. Protivnici ovog predloga zakona iz pro-Evroazijskih stranaka isticali su
u raspravi pogubnost takve ideje i podsetili da je sličan zakon koštao vlasti
Vladimira Putina Prvog koji je morao da se povuče sa mesta Predsedijera Ruskog carstva
nakon 70 godina vladavine i prepusti funkciju sinu, Vladimiru Putinu
Prvorođenom. Jedanaest poslanika je glasalo za usvajanje predloga ovog zakona,
dok su četiri poslanika bila protiv. Ostalih sedamstotina osamdeset i pet
poslanika je i dalje nedostupno organima gonjenja.
Srbska Pravoslavna Crkva danas je objavila da će ponovo
omogućiti građanima Srbije da obrađuju njihove njive i imanja a po reprogramiranim
uslovima za kulučenje. Porez na korišćenje njihovih polja od sada će iznositi 80%
od stvorene vrednosti, što je za 3% manje no ranije. Vlada Srbije pozdravila je
ovu odluku i istakla da su nova radna mesta najvažnija, te je na račun SPC
uplatila novih milijardu bitkoina za završetak Hrama Svetog Save. Taj novac
biće iskorišćen za izgradnju digitalizovanog heliodroma na placu koji je dat na
korišćenje SPC nakon rušenja zgrade Narodne biblioteke na Vračaru 2027. godine.
Građani će se ove subote oprostiti od poslednjeg živog drveta
Topole u Srbiji, koje će Gradsko zelenilo Novog Sombora i Vršca već u nedelju
poslati na oporavak u Sofiju, odnosno susednu Severoistočnu Makedoniju u kojoj ova vrsta ima veće šanse za oporavak. Podsećamo da je ova vrsta postaja ugrožena zahvaljujući Pokretu Mamika koji je početkom prošlog veka tvrdio da je ova vrsta potomak Protopole koja je rasla nedaleko od groba Pavla
Rakovičkog, te da njeno lišće ima lekovita svojstva kada njeno lišće stavi na glavu u noći punog
meseca. Ova vrsta drveta se nikada nije oporavila, a Pokret Mamika je tokom vremena izumro zbog nevakcinacije.
Pobednik ovogodišnjeg takmičenja u traženju dobrih vesti je
Pavle Petrović, student iz Novog Bora, koji je izdržao čak 77 sati čitajući i
tražeći po svetu neku dobru vest. Njegov poslednji rival zaspao je posle 64 sata,
izjavivši prethodno da ga je napustila sva nada, dok je Petrović primajući medalju izjavio "Bio sam toliko zgrožen pročitanim da nisam mogao
da zaspim". Petrović je objavio da će dobijenu nagradu uložiti u promenu pola i vrste i da će od sada biti ženka
delfina.
Od ostalih vesti izdvajamo: Članovi pokreta za
rehabilitaciju Vojvode Momčila Bajagić-Đorđevića danas su ponovo demonstrirali
pred Prvim Crkvenim Sudom i javnosti predočili nove dokaze da Bajagić i
Đorđević nisu bili jedna ličnost, iako istoričari i dalje sumnjaju u to.
Premijera filma "Boj na Marici" o borbi Devet
Jugovića, Petra
Petrovića Njeguša i Žikice Jovanovića Španca protiv Zmajčeka u kvalifikacijama
za Evroatlantsko prvenstvo biće održana večeras u bioskopu u
Kalemegdanskoj Gondoli, poslednjem čudu srednjovekovne srpske arhitekture. Oni
koji su imali priliku da pretpremijerno pogledaju film tvrde da će budući
kandidat za Oskara ispraviti viševekovnu nepravdu nanetu Žikici Jovanoviću – Špancu.
Važan segment ovog filma posvećen je utakmici u kojoj je Španac dobio ovaj
nadimak, kada je igrajući za Real Madrid postigao het-trik protiv Istočne republike
Nemačke, 27. marta 1941.
Vreme
sutra: u prepodnevnim časovima očekuju se kisele kiše praćene burom, dok za
poslepodne meteorolozi najavljuju razvedravanje praćeno tajfunom. Podsećamo
vozače da ovakve vremenske prilike izazivaju čudno ponašanje robota-vozača
autobusa na liniji 95 i da ne polaze na put bez preke potrebe.
Ovo
je bio Dnevnik za 20. novembar 2119, želimo Vam prijatno veče uz naš program.
niko ne napušta dom sem ako dom nije čeljust ajkule ka granici trčiš samo ako vidiš da trči i čitav grad susedi trče brže od tebe, u grlu im dah krvavi dečak s kojim si išla u školu koji te je unezverenu ljubio iza stare fabrike konzervi sada drži pušku veću od sebe dom napuštaš samo kada ti dom ne dopušta da ostaneš niko ne napušta dom sem ako ga dom ne juri vatra ti je pod nogama, u stomaku vrela krv nisi ni pomišljala nikad na to sve dok te sečivo nije po vratu žigosalo pretnjama a čak si i onda pod dahom nosila himnu tek kad si pocepala pasoš u toaletu na aerodromu jecajući pri svakom zalogaju papira shvatila si da se vraćati nećeš morate razumeti, niko ne stavlja decu u čamac sem ako voda nije bezbednija od kopna niko ne peče dlanove pod vozovima, ispod vagona niko ne provodi dane i noći u utrobi kamiona hraneći se novinama sem ako pređeni kilometri ne predstavljaju više od putovanja niko se ne provlači ispod ograda, niko ne želi da ga tuku, sažaljevaju niko ne bira da živi u izbegličkom kampu niti da ga pretresaju do gole kože, nakon čega telo boli niko ne bira zatvor, a zatvor je bezbedniji od grada vatre i jedan čuvar u noći bolji je od čitavog kamiona muškaraca koji izgledaju kao tvoj otac niko to ne bi mogao podneti niko pretrpeti niko nije toliko žilav povici marš kući crnci izbeglice prljavi imigranti azilanti zemlju nam pljačkate čamuge što prose čudno mirišu divljaci svoju su zemlju uništili pa sad hoće i našu kako to da tim rečima, tim pretećim pogledima ne dozvoljavaš da te more možda zato što ne bole koliko otkinuti ud ili zato što su reči nežnije od četrnaestorice među tvojim nogama ili je možda uvrede lakše podneti nego krš, nego kosti, nego raskomadano telo sopstvenog deteta želim da se vratim domu, ali dom je čeljust ajkule dom je puščana cev i niko dom ne bi napustio da ga dom nije gonio do obale da mu dom nije govorio da požuri, da ostavi svu odeću da puzi kroz pustinju, da gaca kroz okeane da se udavi da spase da bude glad sama da preklinje da zaboravi na ponos da je opstanak bitniji niko ne napušta dom sem ako dom nije znojavi glas koji šapuće: idi, pobegni od mene ne znam u šta sam se to pretvorio ali znam da je svako drugo mesto bezbednije od ovog * Vorsan Širi (Warshan Shire, 1988) je britansko-somalijska pesnikinja rođena u Keniji. Autorka je knjige Teaching My Mother How to Give A Birth. Živi u Londonu.
*
(Prekucano iz zbirke "U šta smo se to pretvorili (moderna anglofona međužanrovska književnost)", priredio Srđan V. Tešin, prevod Bojana Gajski, objavio Arhipelag, 2018.)
Večeras ignorišemo granice i brzo se prebacujemo preko ograda žanrova, vremena, ritmova, kontinenata, jezika i putujemo sve do obale, bilo kog mora.
Deo puta će voziti pouzdani, provereni vozači koje dobro znaš, ali ima prevoja i skrivenih staza kojima će nas voditi tipovi koje prvi put vidiš ali kojima moraš da veruješ, jer nemaš drugi izbor:
... Andrew Bird, Arve Henriksen, Bill Laswell, Depeche Mode, Hector Zazou & Swara, Helado Negro, Izae, Jah Wobble, Jan Garbarek & The Hilliard Ensemble, Japan, Laurie Anderson, Le Trio Joubran & Roger Waters, Mop Mop & Anthony Joseph, Nicolas Godin, Patrick Watson, Suba, TAPAN, The Gurdjieff Folk Instruments Ensemble & Levon Eskenian, Tigran Hamasyan, Tunng...
Zvuk i struktura pesme danima su razrađivani u 'Hansa' studiju, stotinu i pedeset metara od Berlinskog zida i kule u kojoj su stražari pod oružjem čuvali Istočni blok. Studijski inženjer Majer je usmeravao lampe iz studija ka stražarima i pokazivao im srednji prst, na šta se ceo bend bacao na pod očekujući rafalnu paljbu po studiju.
Dejvid, Brajen, Robert, Toni i ekipa su svirali, snimali i preslušavali verzije pesme a zatim vraćali traku na policu i puštali je da 'odleži'.
Tek treće nedelje Dejvid je shvatio o čemu želi da peva.
Počeo je da piše tekst, ali mu je smetao preglasan razgovor Tonija Viskontija i Antonije Mas, koja je pevala prateće vokale. Na Dejvidovu molbu Toni i Antonija odlaze u šetnju, sve do zida kraj kojeg se, nakon višednevnog očijukanja konačno ljube.
Dejvid ih vidi sa prozora studija, dodaje stihove
'I can remember
Standing, by the wall And the guns shot above our heads And we kissed, as though nothing could fall'.
Pesma, čiji je naziv i svojevrsna posveta pesmi "Hero" genijalnog nemačkog benda Neu! je konačno završena.
'Heroes' nikada nije bila 'hit' (ni u Top 20), ali je vremenom postajala sve važnija stanovnicima planete Zemlje.
Priča o Toniju i Antoniji je sve do 2003. bila tajna, zato što je Toni u vreme snimanja 'Heroes' bio u braku sa pevačicom Meri Hopkin. Iako su mnogi verovali da je pesma inspirisana pričom o ljubavnom paru koji živi na različitim stranama zida - ko je želeo, mogao je od prvog dana da primeti da pesma krije neku tajnu: u nazivu pesme su od prvog dana postojala znaci navoda.
Ova pesma se zove 'Heroes'. No, navodnici često budu zaboravljeni, čak i na zvaničnom Bouvijevom YouTube kanalu.
Desetak godina kasnije, u leto 1987. Bouvi svira 'Heroes' u zapadnom Berlinu. Sa druge strane zida čuje se huk publike: Bouvijeva muzika čula se i u Istočnom Berlinu.
Trideset godina kasnije, nakon njegove smrti, Vlada Nemačke mu se i zvanično zahvalila na "pomoći da se Zid sruši", dodajući "Sada si među herojima". Bez navodnika.
Berlinci su počeli da ruše zid u novembru 1989. Mi smo počeli da podižemo nove.
Datum nastanka ove fotografije mi nije poznat. Jedan izvor tvrdi da je u pitanju zima 1991, pre Subinog odlaska u Brazil. Možda su Milan i Suba upravo tog dana shvatili da udaljenost neće uticati na njihovo drugarstvo. Sigurno ne znaju koliko će genijalne muzike još stvoriti.
Jučerašnji kvar mikrofona je pokušao da zaustavi novi Noćurak da izraste, ali je rezultat nešto novo: "Noćurak phone brew edition" (da parafraziram Lončarevićevo "Home Brew").
Iako je ovo mogla biti "najduža reklama za jedan mobilni telefon u srpskoj radiofoniji ikada i oda njegovim mikrofonskim performansama", ova emisija to nije - već je miks u kojem te čekaju: novi Michael Kiwanuka, Van Morrison, Leonard Cohen, Patrick Watson, Cass McCombs, Anthony LaMarca iz The War on Drugs... satirične pesme o zlom vazduhu, vodi i kraju sveta (otkriće nedelje: Tom Lehrer - "Pollution", napisana '60ih), podsećanje na Subu i Milana Mladenovića, plus kratko ambijentalno putovanje na koje te vode Mayra Andrade, Rokia Traore, Ngyjen Le, Eric Truffaz i dvojac Bremer-McCoy. Tu su i Roger Waters, Matt Berninger, Srđan Saher, Martin Gore, David Sylvian & Ryuitchi Sakamoto, kao i genijalni Timbuk 3 po čijoj pesmi je ovaj Noćurak dobio ime.
