Sunday, 27 December 2020

Henri Miler: "Prvi utisci o Grčkoj" [fragment]


"... Moj prvi pogled na zemlju koja me uzbuđuje istog časa. Možda je ovo najstariji deo Grčke. Ima neku drevnost, neku nepomičnost koja očarava - i leči. Argolida mi je bliska, ona je najprisnije tlo koje sam dosad video na svim svojim lutanjima. Neprikladno je voziti se kroz ovaj deo predeo u ulubljenom fordu.

Svaki izum sad izgleda detinjast, detinjastiji nego ikad.
Grčka će nadživeti sve ideje o "Napretku", asimilovaće, uništiće, iznova će stvoriti sve što danas izgleda kao bitno za život. Ovde se dugmad vraća svom livcu, ovde se sve mistično "obnavlja".

Objavio "Karpos", 2020 >>

Čitano uz muziku Eleni.
Do leta je ostalo još stotinu sedamdeset i šest dana.


Friday, 18 December 2020

Najdraže pesme 4/4 2020 :: New Favorites (tri meseca u 160 minuta)

Prvi upozoravajući tekstovi pojavili su se početkom leta. 

Najpre je zabeleženo da se na striming platformama sve više traže nostalgične pesme – i da se ponovo rado slušaju pesme o kišama u Africi, Toto, ELO, “Tiny Dancer”...
Devetnaestog maja je, tvrdi Guardian 63.000 slušalaca dočekalo sunce uz Spotify i The Beatles, što je sasvim ok, ali porast broja ljudi koji se uz Brajana Adamsa podseća varljivog leta ’69, to je već pakao.

Naučnici su počeli da analiziraju rezultate i shvatili: pandemija virusa izazvala je i pandemiju nostalgije.

Manji broj hrabrih istraživača nastavio je da otkriva novu muziku i traga za novim uzbuđenjima.

Ovaj miks ti ostavlja jedan od njih, trenutno izgubljen među albuma koji su se pojavili od septembra do 18. decembra 2020.
Njegova za sada poslednja audio-poruka redakciji ove male radio-stranice glasi:

Koliko nove muzike, a ja i dalje imam samo dva uha i jednu glavu.”

Na klik te čekaju poslednja tri meseca 2020. spakovana u 160 minuta ;)

... A Certain Ratio, Aaron Frazer, Bleachers feat. Bruce Springsteen, Bonobo & Totally Enormous Extinct Dinosaurs, Calexico, Charles Webster feat. Shara Nelson, David Bowie (iz soničnih, ne nostalgičnih razloga), Deep Sea Diver ft. Sharon Van Etten, Dimitrije Dimitrijevič, Future Islands, Ilhan Ersahin, Israel Nash, Lost Horizons feat. Kavi Kwai , Low Cut Connie, Matt Berry, Melody Gardot, Mildlife, Nick Cave Nubiyan Twist, Ólafur Arnalds, Oneohtrix Point Never, Repetitor (uprkos ‘autošovinizmu’), Robin Guthrie & Harold Budd , Romy, Salaam Remi, SAULT, Stone Foundation feat. Paul Weller, Takuya Kuroda, Tempesst, The Avalanches, The Posies, Travis feat. Susanna Hoffs, tsujin!, Will Butler...

U nastavku te čeka i lista najdražih albuma koje ti preporučujem za preslušavanje ;)

👇

Najdraži albumi (& linkovi za preslušavanje)

Ana Roxanne - Because Of A Flower

Ana Ćurčin – Scene >>

Calexico - Seasonal Shift

Charles Webster - Decision Time >>

David Bowie - Metrobolist (aka The Man Who Sold The World, 2020 Mix)

Dimitrije Dimitrijevič - Čar-pitanje >>

Greg Foat - Symphonie Pacifique >>

Eyot - 557799

Ilhan Ersahin - Istanbul sessions (2020) >>

Lost Horizons - In Quiet Moments >>

Kaki King - Modern Yesterdays >>

Matt Berninger - Serpentine Prison

Nick Cave - Idiot Prayer (Nick Cave Alone at Alexandra Palace)

Nils Frahm - Tripping With Nils Frahm >>

Ólafur Arnalds - Some Kind of Peace

Oneohtrix Point Never - Magic

Razni izvođači - Klavirsko nebo 3 >>

Robin Guthrie, Harold Budd - Another Flower >>

Rundek i Ekipa - Brisani prostor

Salaam Remi - Black on Purpose

SAULT - UNTITLED (Rise) >>

Songhoy Blues - Optimisme

Stone Foundation - Is Love Enough

Takuya Kuroda - Fly Moon Die Soon >>

Tempesst - Must Be a Dream

The Avalanches - We Will Always Love You

William Basinski – Lamentations >>

Yelena - Svrati kod mene

*

Godišnja lista svih najdražih pesama i albuma 2020 stiže oko 2. januara ;)

*

Prešlicavanje se re-emituje na portalima, kanalima i talasima
RadioAparata, Radija Boom 93, Sun Radija i FatHipstera.


Friday, 11 December 2020

Beograd: grad ili kasaba?

Zanimljivo je čitati po mreži komentare na ovu rečenicu Borisa Dežulovića, a zatim i na kompletan intervju >>, i onaj koji je usledio nakon reakcija >>.

Moja prva misao je bila: u pravu je.
Druga, gotovo istovremena, bila je:
A šta ja ni/sam uradio da Beograd ponovo bude dobar grad, i da on više nikome ne bude inspiracija za ovakve beleške?

I to je, 
valjda, 
sve što je važno.



Friday, 4 December 2020

Decembarski Noćurak :: Tender is the Night [mixtape]




Najpre ćeš osetiti mirisnu notu džeza. Onda će te rastopiti pesme zbog kojih, i u koje ćeš se ponovo zaljubiti. Ima onih na koje sam odlepio u proteklih nekoliko dana. Tu su i neke koje sam zaboravio, i u kojima sam ponovo uživao kao da nam je prvi put. Onda nekoliko koje će se ugibati poput peska pod nogama, i odvesti do zvukova koji će ti pomoći da isprazniš glavu od meteža glasova, zime i vetra. Sve one vode ka pesmi po čijem uvodnom stihu je ovaj Noćurak dobio ime, i koja će te podsetiti na “Love’s the greatest thing that we have”.

🎤

Ovim pesamama večeras nije potreban voditelj ili najavljivač, znaju one same da se predstave.

🎧

Andrew Bird, Ana Ćurčin, Blur, Bleachers feat. Bruce Springsteen, Bryan Ferry, Calexico, Charles Webster feat. Shara Nelson, Chilly Gonzales & Jarvis Cocker & Leslie Feist, Devendra Banhart, Elizabeth Fraser, Erroll Garner, George FitzGerald Feat. Tracey Thorn, Helado Negro, Laurie Anderson, Marika Hackman, Masayoshi Fujita, Mose Allison, Patrick Watson, Phoebe Bridgers, Prefab Sprout, Rialto, Ryuitchi Sakamoto & David Sylvian & Ingrid Shavez, Saint Etienne, Stone Foundation feat. Paul Weller, The Style Council i Thomas Dybdahl.

Play 👇



Fotografija: Rovinj, jednom.


Saturday, 21 November 2020

Specijal za borbu protiv lažnih vesti, citata & zavera + poklon za slušaoce! :: Gimme Some Truth

Znam da sve te stvari neki dele iz neznanja, drugi iz poriva koji su za čika doktora – ali lažne vesti, citati podmenuti kao kukavičja jaja, teorije zavere, fejk-statistike, manipulacije dostojne Težine lonaca... to iskače na sve strane!

Da parafraziram Sorentina – to je Zombi apokalipsa: ugasiš tri žarišta podmetačina i lažnjaka, oni izrone na još trideset mesta,
pakao.

Jeste, bezopasno je i zabavno dok se bavimo lažnim citatima Stefana Nemanje, Andrića, Keruaka ili Zorana Radmilovića. Ali, kada dođemo do težih tema, a stav o njima formiramo na osnovu lažnjaka – ljudi se razboljevalju. Ili Odlepljuju. Ili bacaju hejt, uznemiravaju pošten svet, podižu čak i optužnice, kao što se nedavno desilo Fake News Tragaču koji je nanjušio mesto sa kojeg lažne vesti dolaze, pa ga nepostojeći Tanjug tužio.

Zato ovaj specijal za borbu protiv lažnih vesti – i poklon za saborce koji će se priključiti istrebljivanju štetnih sadržaja.

Evo ponude!

Šta bi bilo kada bi nas desetoro uzelo na sebe gašenje, polivanje, zalivanje... jednog, dva ili tri žarišta gluposti?

Kad naletiš na lažnjak - ti lepo klik, evo linka sa proverenom informacijom, ostaviš gde treba...
"Gospodine, prepučam vašoj pažnji ovaj tekst", "Ljubim ruke gospođo, budite ljubazni kliknite rukicom ovde, evo dokaza, argumenti vas demantuju, želim vam prijatan dan."

To je sve što bi trebalo da uradiš.  

Ako to uradiš, dojavi mi i - šaljem ti link sa miksom od dva sata muzike bez mog trtljanja, a koji će ojačati tvoj imunitet na gluposti i lažnjake, ojačati mišiće za borbu sa naivcima i ludacima, takve pesme sam birao. 
Ima i pesama koje nisu stale u ovaj online miks.

Možda ućutkamo i neku kapitalnu budalu zajedno.
Možda spasimo neku dušu.
I to uradimo pevajući.

Više detalja, i raskrinkanih lažnih vesti te čeka u emisiji,
kao i 
Bob Marley & The Wailers, David Byrne, Dub Pistols feat. Rhoda Dakar, Elvis Costello, Father John Misty, Heartless Bastards, Hor Čuperak i Koja, Janelle Monáe, John Lennon, Linton Kwesi Johnson, Lou Reed, Munk & James Murphy, Pet Shop Boys, PJ Harvey, Pokey Lafarge, R.E.M, Run The Jewels, Santogold, SAULT, The Burning Hell, The Coup, The Specials, The Style Council, Violent Femmes, Will Butler, YACHT, Yo La Tengo.


Ovaj podcast se re-emituje na RadioAparatu (online), Sun Radiju (online), Radiju Boom93 (FM, Požarevac) kao i na FatHipsteru.

Thursday, 12 November 2020

Trominutni test vašeg brenda [#ADBOOKA]

(Inspirisano kratkom pričom Džonatana Safrana Fora, pisano za #ADBOOKA, 2020)

Kada je vaš brend poslednji put iznenadio one koji ga kupuju?

Kada ste mu poslednji put dozvolili da uradi nešto neočekivano, i zašto niste?

Sada oblikujte rečenicu kojom ćete detetu od šest godina prepričati po čemu je vaš brend jedinstven.

Imate petnaest sekundi.

Šta vidite u pogledu tog deteta?

Kada je vaš brend poslednji put izgovorio „volim te”?
Da li se vaš brend obraća onima koji će u svakom zlu naći nešto dobro, ili onima koji se bore za dobro?

Da li poznajete jednu osobu koja je bila spremna da prekrši pravila policijskog časa samo da bi uživala u vašem brendu?

Kako se osećate kada znate da je 36% kupaca prekršilo lojalnost brendu već u prvom talasu krize, i da će više od 73% njih postati verno novootkrivenim brendovima?

Da li se to čuje lepet krila leptirića u stomaku zato što je pred vama nova šansa ili se čuje lepet krila ptica grabljivica jer vreba opasnost?

(𝐾𝑎𝑑 𝑠𝑚𝑜 𝑘𝑜𝑑 𝑝𝑡𝑖𝑐𝑎, 𝑘𝑎𝑑𝑎 𝑠𝑡𝑒 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒𝑑𝑛𝑗𝑖 𝑝𝑢𝑡 𝑧𝑎𝑣𝑖𝑟𝑖𝑙𝑖 𝑢 „𝐶𝑟𝑛𝑜𝑔 𝑙𝑎𝑏𝑢𝑑𝑎” 𝑁. 𝑁. 𝑇𝑎𝑙𝑒𝑏𝑎 𝑖𝑙𝑖 „𝐺𝑎𝑙𝑒𝑏𝑎 𝐷𝑧̌𝑜𝑛𝑎𝑡𝑎𝑛𝑎 𝐿𝑖𝑣𝑖𝑛𝑔𝑠𝑡𝑜𝑛𝑎” 𝑅. 𝐵𝑎ℎ𝑎?)

Kako ćete ponovo zadobiti naklonost osobe koja se zaljubila u konkurentski brend, i potom se odselila?

Da li zaista verujete da je toj osobi važno da prepozna tipografiju ili znate da tipografija ima značajniju, drugu ulogu?

Sada se odmorite petnaest sekundi.

Znate li da se među 20 globalno najgledanijih filmova 2018. godine nalazi 75% novih verzija starih priča, ili nastavci poznatih priča?

Znate li da je najpoznatiji slogan svih vremena parafraza poslednjih reči osuđenog na električnu stolicu?

Da li znate da je najstariji sačuvani dokaz ambijentalnog brendinga star tačno 2.100 godina?

Da li ste konačno prihvatili da se ideje nalaze svuda oko nas i da su neke teme večne?

Kako bi se vaš brend oglašavao da nema struje?

Koju pesmu bi vaš brend zapevao u poslednja tri minuta 2020. godine?

Da li je to durska ili molska pesma?

Sada kada znate koja je to pesma, ko bi mogao da je otpeva bolje od vas?

Želite više vremena za razmišljanje?

𝐽𝑢𝑠𝑡 𝑑𝑜 𝑖𝑡.

*Inspirisano kratkom pričom Džonatana Safrana Fora.



Wednesday, 11 November 2020

Kurt Vonegat: "Čovek bez zemlje" (fragment)


"Evo lekcije iz kreativnog pisanja.

Prvo pravilo: nemojte koristiti tačku i zarez. Oni su transvestitski hermafroditi koji ne predstavljaju ama baš ništa. Jedino što pokazuju da ste išli na koledž.

Jasno mi je da se neki od vas grdno premišljaju ne bi li dokučili da li se šalim. Zato ću vam od sada uvek reći kada se budem šalio.

Na primer: pristupite Nacionalnoj gardi ili marincima i tamo propovedajte demokratiju. Šalim se.
Upravo će nas napasti Alkaida. Mašite zastavama ako ih imate. Od toga se, izgleda, uvek prepadnu. Šalim se.

Ako zaista hoćete da povredite svoje roditelje, ali nemate petlju da budete homoseksualac, najmanje što možete da učinite jeste da se otisnete u umetničke vode. Ne šalim se.
Od umetnosti se ne da živeti.
Umetnost je veoma human način da život postane podnošljiviji. Baveći se nekom umetnošću, ma koliko dobro ili loše, duša će vam, za boga miloga, uznapredovati.
Pevajte pod tušem. Igrajte uz radio. Pričajte priče. Napišite prijatelju pesmu, makar bila nikakva. Trudite se koliko god možete. I bićete neizmerno nagrađeni.
Stvorićete nešto."

("Čovek bez zemlje", 2005, izdanje "Geopotika", preveo Raša Sekulović)


Monday, 9 November 2020

Karl Segan: rokenrol i srpsko-hrvatski na 18 milijardi kilometara od Zemlje

Na današnji dan rođen je čovek koji je, između ostalog, poslao rok-en-rol u svemir.

Karl Segan je bio član tima koji je birao zvuke i muziku za "Zlatne ploče" koje će Vojadžer 1 poneti na put u Kosmos 1977. godine. Kritikovan da je uvrštavanje pesme "Johnny B. Goode" Čaka Berija uz dela Baha, Mocarta i Betovena neprikladno i "adolescentsko ponašanje", Segan je na to odgovorio da "na Zemlji živi mnogo ljudi koji se ponašaju kao adolescenti". 

"Kosmička poruka u boci", kako je Segan nazivao je trenutno na više od osamnaest milijardi kilometara od Zemlje. Na drugoj zlatnoj ploči se među porukama snimljenih na 55 jezika nalazi i "Želio vam sve najlepše sa naše planete" na srpskohrvatskom. To je najdalje što smo do sada dobacili - i Čak Beri, i mi.

Sve što je Segan radio je nemoguće zaokružiti u dva-tri pasusa. Na koji god deo karijere da se fokusiram, to će biti "pale blue dot" u moru stvari koje je pisao, objašnjavao, snimao ili govorio. Ponovno listanje njegovog "Kosmosa" gotovo četrdeset godina nakon prvog čitanja izaziva istu količinu oduševljenja i ohrabrenja da varvari, ravnozemljaši, negatori nauke i piromani svega što im nije jasno ne mogu i neće pobediti.

A možda nam i obožavaoci Čaka Berija iz dalekog svemira dolete, da pomognu u borbi.



Saturday, 7 November 2020

Novembarski Noćurak pun blaga :: Lotta Love


Još nije vreme da se pušta Tom Waits i njegov November, da se biraju pesme koje možeš da koristiš kao ćebe, čaj ili kaljevu peć.
Sunce je još uvek tu, i zima još nije počela.

Meša Begić u novoj zbirci pesama podseća da moramo hraniti ptice u sebi. Ja želim da vidim da li muzika može biti hrana koja će dodatno popraviti nivo vitamina D, da pronađem stare pesme koje jačaju imunitet i podelim sa tobom neka nova blaga.
Jer, čemu blago služi, nego da se deli.

U škrinji sa blagom su: ... Aaron Frazer, Adam F. & Tracey Thorn, Ana Ćurčin ft. Milena Jančurić (Klavirsko nebo), Dan Auerbach, David Bowie (remiks Tonija Viskontija, danas objavljen), DJ Shadow, Elvis Costello, Helado Negro ft. Flock Of Dimes, Karen O & Willie Nelson, Matt Berry, Melody Gardot, Ólafur Arnalds, Oneohtrix Point Never, Patrick Wilson, Propaganda, Skopski snovidenija, Stone Foundation feat. Paul Weller, The Style Council, The Unrighteous Brothers, Thomas Dybdahl, Tracyanne & Danny, Travis feat. Susanna Hoffs, Ultravox, Vojislav Voki Kostić / Kvartet Predraga Ivanovića, Yelena, Yello...




Monday, 2 November 2020

Vladimir Tasić: "Kiša i hartija", fragment o Subi

Iz arhive Taciane Baros


"Pokušala sam da čujem samo muziku, ali sam čula razgovor i sambu ujedno, ili ih bar pamtim tako upletene.

Otići, pazi, Se for um desejo, u San Paulo, otići tamo i svirati, Eu peco pra me guiar, steći poštovanje muzičara koji ne znaju ni odakle si, Se for um segredo, dobiti nadimak Gringo Paulista? Znaš šta je to? To je čudo. Gde je sad? Aleja mira BB. Umro je 2. novembra 1999. Eu deixo me carregar. Kažu da mu se zapalio televizor. Jutro. Pola šest. Domar je primetio dim, zvonio je, probudio ga. Kralj opsese nije mogao da otvori vrata, Se faltar coragem, domar razvaljuje, nalazi ga dezorijentisanog. Studio gori. Svi fajlovi, sve. Gigabajti muzike, novi album Bebel Gilberto na kom su zajedno radili. Eu rezo pra abencoar. Izvlače ga iz stana, vatrogasci upadaju, hitna pomoć, totalni haos, i u tom haosu on, pazi! on se osvesti, ustaje sa nosila, ide nazad u studio. O ceu negro que vem chegando. Ulazi i bazlja kroz dim, pokušava da spase fajlove za Žilbertin album, svoju muziku, pada u nesvest, nose ga u bolnicu. Izdiše u pola sedam. Trovanje dimom. Kontaš? E logo vai desabar. Umreti za umetnost, bukvalno? Koja je to priča. Koji lik. Zamisli da je bio njujorški muzičar, londonski, da se sve desilo u Parizu? Danas bi bilo deset filmova o njemu. Masa bi mu došla na grob, kao Morisonu. Pisci bi, ono, pisali romane. Čoveče. A ovde... Tanto faz agora, a hora de te encontrar...

Odslušali smo ostatak pesme u tišini. Barmen, Đura, doneo mi je piće. Nestor je nastavio. Sve smo uprskali, rekao je. Mi i ne znamo svoje priče."

(Vladimir Tasić, "Kiša i hartija", str. 167-168, "Svetovi", Novi Sad, 2004.)

Sunday, 1 November 2020

"O pokojniku sve najlepše" ili zašto smrt nije razlog za prestanak razgovora o nedelima

"O mrtvima samo lepo" narodna je poruka koju bi valjalo uvek imati na umu - odgovara poznanik na moju konstataciju da bi normalno društvo završilo sa upokojenim Amfilohijem još u vreme kada je isti lagao o tome da je "duhovnik Danila Kiša" i kada je prekršio Kišovu želju da mu na grobu niko ne drži govor, da ne idemo dalje sa listanjem zlodela.

Mogli bismo sad ovde raspravljati o vrednostima koje promovišu 'narodne poruke', kao i o njihovoj relevantnosti, ali, na sreću ne moramo, jer ova izreka nije 'narodna mudrost' već jedna od mnogobrojnih varijacija Hilonove misli, čiji je najpoznatiji oblik lat. "De mortuis nihil nisi bonum".
Hilonova zaostavština je inače krcata opštim mestima dostojnih srednjeg veka, i zato se njime više ne bih bavio, ali ću se poslužiti jednim drugim filozofom, Aristotelom.

Taj filozof, po naše razumevanje sveta važniji i doveka aktuelniji je pak svojevremeno zapisao: "Prijatelj mi je Sokrat, učitelj moj, no veća mi je prijateljica istina"
(Servantes je kriv što nam je ova misao najpoznatija u obliku "Drag mi je Platon, ali mi je draža istina.")

Sokrat ili Platon, nebitno je - ja bih se u ovom slučaju držao Aristotela.

Mrtvi, kao i živi, zaslužuju pijetet svojim delima, a smrt ne donosi aboliciju.

Čovek čija dela ovih dana komentarišemo apsolutno zaslužuje da se o njemu govori sve, dakle i istina. Negiranja zločina, družba sa bašibozlucima, saučesništvo u zlodelima, kletve pripadnicima druge vere i 'rečenični složaji' (što bi rekao pokojni profesor Štajnberger) poput "otpalo mu meso sa kostiju"... sve to nisu dela i govor dostojni duhovnika.
O tome se mora govoriti, dokle god Grupa Građana kojoj je pripadao ima bilo kakav uticaj na naše živote.

Zato bi o njemu valjalo govoriti glasno i jasno, a sa željom da se nikada ne nađe među onima na koje bi trebalo da se ugledamo, i to će biti za dobro te Grupe Građana.
Eto paradoksa.


Saturday, 31 October 2020

"Nazdravimo svim ludacima. Svim neprilagođenima..." i onima koji znaju da taj tekst nije napisao Džek Keruak.


Počinjemo anegdotom sa Karaburme,
da bismo stigli 
do pogrešnog citata, Keruaka i Stiva Džobsa.

Ima tome petnaestak godina.

Draga prijateljica, u to vreme koleginica u oglasnoj (tj. "reklamnoj"/"advertising"/"marketinškoj") agenciji uspela je da zakaže intervju sa najbriljantnijim novinarom kojeg je Jugoslavija ikada imala. Intervju je organizovan za potrebe njenog fakulteta, ali je razgovor počeo njegovim pitanjem:

- "A čime se vi, inače bavite?"
- "Radim u advertajzing agenciji."
- "Crno dete, nisi neki pošteniji posao mogla da nađeš?!"


Da, ljude koji rade u oglasnoj industriji često tako gledaju.


*

Društvenim mrežama neumorno kruži jedna pesma - o neprilagođenima, pobunjenicima, nezgodnima, rušiteljima granica, slobodi, i tako dalje.

A onda je neko negde nekada toj pesmi dopisao još dva besmislena, suvišna reda (na samom kraju) a kao autora potpisao - Džeka Keruaka.

Ali, tu sjajnu i lepo oblikovanu odu o slobodi koja odzvanja glasnije i snažnije kada joj dodamo Keruakovo ime, napisao je "po zadatku" (brifu) jedan kreativac, zaposlen u marketinškoj agenciji. "Plaćenik", misle neki od vas, "čovek koji ubeđuje ljude da kupe ono što im ne treba" misle mnogi.

Tekst je napisan za potrebe brenda Apple, odnosno Stiva Džobsa, a taj spot – "Think different" - jedan je od najpoznatijih u istoriji oglašavanja (neki tvrde da je prva reakcija Džobsa na tekst bila - "Ovo je sranje.")

Njegovo ime je Rob Siltanen.

To sam želeo da znate. Da Keruak nije autor te pesme i da je jedan od najlepših tekstova o slobodi, rušenju granica i "drugačijem" koji tako rado i često delite po društvenim mrežama - napisao jedan "zli, marketinški um", "korporativni rob", i šta se već sve pripisuje oglasnoj industriji.

I želeo sam da vas podsetim da reklame mogu biti poezija.

Uostalom, i dodavanje imena Džeka Keruaka je tek samo "marketinški trik", kojim se na tekst skreće dodatna pažnja.

Ovo je Robov original:

“Here's to the crazy ones. The misfits. The rebels. The troublemakers. The round pegs in the square holes. The ones who see things differently. They're not fond of rules. And they have no respect for the status quo. You can quote them, disagree with them, glorify or vilify them. About the only thing you can't do is ignore them. Because they change things. They push the human race forward. And while some may see them as the crazy ones, we see genius. Because the people who are crazy enough to think they can change the world, are the ones who do."

Ovo je ta reklama:




Friday, 23 October 2020

Oktobarski Noćurak :: Nothing Really Ends [mixtape]

Ja ovoga puta ćutim, a sve što je važno će ti reći, ili odsvirati - Andrew Bird, Bowie, Darkwood Dub, Destroyer, dEUS, Dimitrije Dimitrijević, Hania Rani, Jasna Đuričić (i Darko Rundek!), Lennon & McCartney (ovoga puta svako za sebe, ali jedan kraj drugog), Jonathan Wilson, Leonard Cohen, Mac Miller obradom genijalne "Everbody's Gotta Live", Matt Berninger (dva puta), Michael Stipe, Nick Cave, Ólafur Arnalds, Paul Simon, Paul Weller, Srđan Sacher, Sufjan Stevens, The Flaming Lips (i oni dva puta!), Tempesst i Walter Martin.



Saturday, 10 October 2020

Noćurak od obrada, vol. 12 :: Everything in its right place



"Kada napišeš veliku pesmu, ona više nije tvoja" kaže Majkl Stajp u epizodi mini-serijala "Song Exploder", pokušavajući da shvati kako je "Losing my religion" postala globalni hit, i pesma koja je do sada doživela devedesetak zvaničnih obrada, ne računajući YouTube trubadure i samizdate.
I ta njegova misao o velikim pesmama je takođe obrada, odnosno varijacija.

Sve je bilo.

*

Večeras pretresam šta se u poslednje vreme događalo sa pesmama koje volim. Pesme Marka Bolana, Koena, Bouvija, Radiohead, Portishead, Steely Dan, Roberta Palmera, Lu Rida, ali i kompozicije Erika Satija i Brajena Ina obrađuju Dejvid Johansen, Rianon Gidens i Amanda Palmer, Llian La Havas, a tu su i neke stare obrade koju su snimali Brajan Feri, Sakamoto i Silvijen, Piter Gejbrijel i The National.

Ima i jedan slatki greh iz mladosti ;)




Thursday, 8 October 2020

Talking Heads: "Remain in Light", 40 godina


Prvi susret sa najdražim albumom svih vremena bio je pun peripetija.

Kaseta sa ne-baš-sjanim presnimkom „Remain in Light“ je do mene stigla početkom 1987. Ta ušičujno previše puta preslušavana Maxell Chrome II zlatna kaseta (s plavim crtama) bila je u toliko lošem stanju da nijedan od kasetofona u našoj kući nije mogao da je svira duže od minut-dva, a da traka ne počne da se uvija oko glave kasetofona. Negde u drugom minutu kontinuiranog preslušavanja sve bi postalo zvučni mulj.

Oduševljen fragmentima koji su bili čisti na minut-dva, i užasnut saznanjem da albuma u prodavnicama nema, shvatio sam da je jedino rešenje nabaviti „dupli dek“ (objašnjenje za mlađe: „dva kasetofona u jednom telu“), ili povezati dva kasetofona kablovima. Jedan ću koristiti za puštanje kasete, a snimaću na drugom, sve dok ne krene izobličenje zvuka. Onda ću zaustaviti snimanje, premotati originalnu traku da bi se zategla i nastaviti sa sledećim minutom muzike.

I tako sam "rekonstruisao" čitav album na drugoj kaseti.

Ukupno trajanje albuma: 40 minuta i 14 sekundi.
Uloženi rad: tri dana.
Dobitak: neprocenjiv.

Naučio sam ponešto o montaži, dobio "slušljivu kopiju" albuma (original sam kupio godinu dana kasnije), a tokom tog procesa sam preslušao svaki šum na albumu mnogo puta.

Ali, dosta o montaži, detinjstvu i audio-trakama.

"Remain in Light" je dokazni materijal da velika dela nastaju iz radoznalosti i kreativnog meteža.
Talking Heads su, zajedno sa Brajenom Inom, Edrijanom Beloum, Nonom Hendriks, Jonom Haselom (čak i Robertom Plantom koji je svirao udaraljke) upadali u studio i snimali gomile fragmenata, lupova, rifova, ritmova, uklapali afro-ritmove, fank, elektroniku i novi talas, ostavljali Brajenu Inu da "izabere obećavajuće", a onda preko izabranih delova dosnimavali nove varijacije, ostavljali jedni drugima snimke "za domaći zadatak", tragali za formom, na užas i oduševljenje Reta Dejvisa, inženjera zvuka kojem bi rad na ovom albumu valjalo računati kao beneficirani radni staž.

U tom kreativnom metežu bend se umalo raspao, ali je iz tih lutanja nastalo remek-delo.

O svakoj pesmi sa albuma je moguće napisati esej.

Zapravo, po dva eseja: jedan o zvuku, a drugi o tekstovima Dejvida Birna.
Ne škrtarimo: ima materijala za još više eseja.
Usporavanje trake na "Born Under Punches", Edrijenova solo gitara na "Crosseyes and Painless", "bo-bo-bom-bom" Ina i Birna na "Once In a Lifetime", atmosfera "Listening Wind", teskoba "The Overload" (inspirisane pričom, ali ne i zvukom Joy Division)... o svemu tome se može pisati.
(Pitchfork je pokušao da priču o albumu spakuje petominutni klip.
Dobro, da li ste normalni?)

Ipak, ovaj album je zapravo najbolje slušati bez "razmišljanja" i predznanja.

Znanje o njemu ne može biti konačno.

"Remain in Light" je album-hipertekst, a ja za sve ove godine preslušavanja i čitanja nisam uspeo da posetim svaki link, ili da stignem do kraja.

Preslušavam ga večeras ponovo i shvatam da kraja nema,
i to me čini srećnim.

𝑆𝑎𝑚𝑒 𝑎𝑠 𝑖𝑡 𝑒𝑣𝑒𝑟 𝑤𝑎𝑠.





Friday, 25 September 2020

Najdraže pesme 3/4 2020 ili tri meseca u tri sata

Po čemu ćemo pamtiti ovo leto?

Po prvom susretu ušiju sa novim zvučnim čudima?

Spakovao sam meni najdraže iz prethodna tri meseca u nešto manje od tri sata.

(ispod playera su i najdraži albumi ;)

Bob Dylan, Declan McKenna, Dimitrije Dimitrijević, Elvis Costello, Fontaines D.C. Heartless Bastards, Idris Ackamoor & The Pyramids, James Dean Bradfield, JARV IS..., Jeremy Tuplin, Jessie Ware, Jónsi & Elizabeth Fraser, Josiah Johnson, Julianna Barwick, Keleketla!, Khruangbin, Lianne La Havas, Mahsa Vahdat, Matt Berninger, Matt Costa, Michelle Gurevich, Mino Cinélu & Nils Petter Molvær, Nadine Shah, Nemanja, New Order, Paul Weller, SAULT & Michael Kiwanuka, Pridjevi, Ray LaMontagne, Sufjan Stevens, The Limiñanas, The Psychedelic Furs, Thomas Dybdahl, Tricky, Woods, Yello.

Tekst o muzici i dopaminu iz uvoda emisije je ovde (Pitchfork >>)


Najdraži albumi (i nekoliko linkova za preslušavanje):

Asaf Avidan & the Mojos – Anagnorisis

Bebel Gilberto - Agora

Bill Callahan - Gold Record

Bob Dylan – Rough and Rowdy Ways

Declan McKenna – Zeros

Fontaines D.C. - A Hero's Death

Gaudi - 100 Years Of Theremin [The Dub Chapter]

Idris Ackamoor & The Pyramids - Shaman!

Jarv...is/Jarvis Cocker - Beyond the Pale

James Dean Bradfield – Even in exile

Jessie Ware – What's Your Pleasure

Jeremy Tuplin - Violet Waves (bandcamp >>

Jon Hassell - Seeing Through Sound (Pentimento Volume Two)

Josiah Johnson - Every Feeling On A Loop (bandcamp >>)

Julianna Barwick - Healing Is A Miracle (bandcamp >>)

Keleketla! - Keleketla!

Khruangbin - Mordechai

Lianne La Havas - Lianne La Havas

Mahsa Vahdat - Enlighten the Night

Matt Costa - Yellow Coat

Mino Cinélu & Nils Petter Molvær - SulaMadiana

Nadine Shah - Kitchen Sink

Nemanja - Cosmic Disco (bandcamp >>)

Paul Weller – On Sunset

Ray LaMontagne – Monovision

The Psychedelic Furs - Made of Rain

Thor & Friends - 4 (bandcamp >>)

Tricky – Fall To Pieces

Yello – Point

Zara McFarlane - Songs of an Unknown Tongue


Tuesday, 22 September 2020

Priručnik o teorijama zavere

"Prave zavere zaista postoje. Folksvagen je napravio zaveru kako bi varao na testovima emisije štetnih gasova svojih dizel motora (...) Duvanska industrija je varala javnost u vezi s uticajem pušenja na zdravlje. O ovim zaverama znamo iz internih dokumenata kompanija, vladinih istraga ili svedočenja uzbunjivača. S druge strane, teorije zavere opstaju dugo čak i kada za njih nema ubedljivih dokaza."

(Početak "Priručnika")

Svakodnevna tuča sa teoretičarima zavere i raznosačima lažnih vesti je važna stvar, ima materijala za full time job.

Lažne vesti i zavereničko teoretisanje su opasne pojave. Ne samo zato što zaluđuju ljude, krive im stvarnost i čine ih podložnim za dalju manipulaciju. Lažne vesti i nepostojeće zavere su opasne po zdravlje drugih ljudi.
Poslužiću se radikalnim primerom. U periodu od 15. do 17. veka je zbog optužbi za veštičarenje samo u Evropi spaljeno između 40.000 i 60.000 ljudi.
"Sada smo bolje informisani i to se više ne događa!", reći ćeš.

Ali dokazi ne bi bili na tvojoj strani.

Ekipa iz izdavačke kuće "Heliks" >> organizovala he prevođenje i objavljivanje kratkog (12 strana) "Priručnika o teorijama zavere" Stefana Levandovskog i Džozefa Kuka koji ti može biti koristan u sređivanju misli - pre, tokom i nakon tuče sa budalama.

Priručnik ima jednu manjkavost: u celosti je dostupan samo u elektronskom formatu (PDF, download sa linka), tako da ne možeš da ga koristiš kao batinu ili tvrd predmet za razuveravanje budale, ali - hej! -  prihvati to kao razlog više da u narednu konverzaciju sa drugom stranom uđeš smireno, bolje naoružan ili naoružana upornošću, strpljenjem i logikom.

Hvala ekipi iz Heliksa na trudu i uloženom naporu.
Svaki alat za popravku sveta je dobrodošao ovih dana.

LINK ka priručniku >>





Monday, 14 September 2020

"The Social Dilemma" ili algoritam pretpostavlja da te ovo zanima


"Nothing that is vast enters into the life of mortals without a curse." 
(Sofokle *)

"Tehnologija nije egzistencijalna pretnja, već sposobnost tehnologije da izvuče najgore iz ljudi. To najgore u društvu jeste egzistencijalna pretnja. Tehnologija može prouzrokovati haos, ogorčenost, neuljudnost, manjak međusobnog poverenja, usamljenost, otuđenost, izraženiju polarizaciju, više hakovanja izbora, više populizma, više distrakcija i ignorisanja stvarnih problema. To su posledice po društvo. To utiče na sve, kao i one koji ne koriste te proizvode."
(iz filma "The Social Dilemma")

Kada
toliko prijatelja na društvenim mrežama podeli mišljenje ili link ka istom sadržaju u 24 sata, to je signal ili putokaz koji bi trebalo slediti. Neke od prijatelja ne poznajem lično, ali verujem u njihov sud ili rasuđivanje zahvaljujući prethodnim pozitivnim iskustvima. Nekada se ne slažemo, ili kroz dijalog otkrivamo jedni drugima nove slojeve ili putokaze.
Društvene mreže, pored ostalog, služe i za to

Taj sadržaj je ovoga puta doku-drama The Social Dilemma, posvećen nama i društvenim mrežama (u najkraćem rečeno), a njegovi ključni akteri su uglavnom oni koji su te društvene mreže pravili. To stvara prvu (značajnu) razliku u odnosu na druge dokumentarce posvećene istoj temi, a koji uglavnom imaju za cilj da vas prepadnu, uvale vam šlem od kuhinjske aluminijumske folije i pozovu da ih pratite na društvenim mrežama radi novih dokaza zavere društvenih mreža protiv ljudi.

Ispred kamere su ovoga puta uzbunjivači: donedavno visokopozicionirani u hijerarhiji timova koji stvaraju i unapređuju funkcionalnost, dizajn i algoritme Facebook, Google, Instagram, Twitter Pinterest platformi
Radeći na usavršavanju algoritama, ti ljudi su donedavno upravljali nama ili barem našom pažnjom i vremenom.

(Algoritmi sada to rade sami, bez podrške i pomoći ljudi. Jedan od sagovornika će nam otkriti da je mali broj onih koji zaista razumeju kako ti algoritmi sada rade i da je Veštačka Inteligencija već preuzela vlast. Ali, to nije razlog da odmah "bacite telefon" ili isključite računar i pobegnete u brda, ovaj film ne vodi ka takvom kraju.)

Prisustvo svedoka čini The Social Dilemma uzbuđujuće slojevitim. U svega devedeset i četiri minuta ovaj film uspeva da pretrese kako algoritmi prepoznaju naše potrebe, želje i raspoloženost za nove sadržaje; šta nas vuče ka ekranu i kako na nas deluje kratkotrajna dopaminska bomba koju društvene mreže u nama detoniraju; kolika je nadmoć lažnih vesti u odnosu na istinu ("istina je dosadna") te, naravno, šta je pogonsko gorivo čitave mašinerije koja napreduje i usavršava se mnogo brže od nas. U tom feed-u priča o profitu, tržišnoj ceni naše pažnja i vremena (zabrinjavajuće smo jeftini), manipulacijama sadržajem, kreiranju bablova u kojima živimo i uticaju sadržaja na naše offline ponašanje - The Social Dilemma na sreću ne igra na izazivanje panike, već uspeva da gledaoca dovede do kraja priče u stanju hladnokrvne pribranosti (ok, barem sam ja ostao pribran do kraja), ostavljajući prostor čak i za optimizam i humor (odjavna špica), što je nakon takve količine podataka i zastrašujućih detalja apsolutno neophodno, to dovodi do katarze, neophodne u ovakvoj priči, jer uspaničeni gledalac ne može biti od koristi u daljoj borbi.

Iako obznanjuje zastrašujuće detalje The Social Dilemma nije ludistički koncipiran te su naslovi koji ga prate u medijima preterani ("Unplug & run!"; "Turn Your Phone Down"...), ili su autori ovih tekstova tek sada skapirali priču.

Autor The Social Dilemma ima jasan stav: mreža ne može i neće nestati (niti bi trebalo da nestane zato što je korisna), algoritmi će postajati sve više svesni naših želja, načina funkcionisanja naših glava i naših potreba. To jeste horor, ali taj horor još uvek nije ušao u poslednji čin. 

Ključna pitanja su:
Možemo li je učiniti
manje opasnom? 
Možemo li preurediti pravila i obaveze oglašivača i tvoraca društvenih mreža
Kako pomoći ljudima da ne postanu ulov u toj mreži?

Naravno da uvek imamo Idiocracy kao jedan od mogućih nastavaka i krajeva tog horora. 

Ali on nije jedini.

Kakav nas kraj čeka još uvek zavisi od ljudi, a ne do čipova.
(Da, da, znam, to možda i nije dobra vest.)

*

Napomena:
 Sofoklov citat kojim počinje i film ostavljam u engleskoj verziji zato što dva prevoda ovog stiha iz njegove "Antigone" (IV, 2) na srpsko-hrvatski vode ka drugačijim zaključcima. Prevod Miloša N. Đurića kaže: 
"Za sveg života smrtniku nijednome čas ne prođe izvan jada", dok prevod Kolomana Raca glasi: "Taj zakon: smrtnik nijedan Za svoga žića bez jada ne prolazi."

p.s. Izbor Vinsenta Karteisera (Pit Kembel u "Mad Men") za "personifikaciju algoritma" je genijalna ideja. 

p.p.s. Preporuke za čitanje nakon gledanja filma, a na srodne teme:
"Plitko", Nikolas Kar >>
"Homo Deus", Juval Noa Harari >>



Friday, 11 September 2020

Noćurak iz 1990 :: Here's where the story ends [muzički vremelom]




Možda bi bilo bolje ostaviti putovanje u 1990. kao miks, bez priče i pominjanja važnih datuma i podsećanja na svetle trenutke i mračne tipove.

Ali...

"Being Boring" zvuči drugačije ako se setiš prvog dana januara te godine, i početka reformi Anta Markovića. Sve zvuči drugačije kada se setiš da su se u maju na Maksimiru šibali navijači Dinama i Zvezde a u septembru na istom mestu svirao Dejvid Bouvi. Sve zvuči drugačije kada ponovo otkriješ da je u prvih deset meseci 1990. u SFRJ prodato nešto više od 181.000 vozila domaće proizvodnje, a mi smo planirali kupovinu Interrail karte za Evropu, sve dok nisu počeli da ređaju balvane na drumovima a najbliži prijatelji odlazili u vojsku.
Borisav Jović je postao Presednik Predsedništva Jugoslavije, a mi smo svakog popodneva imali probe benda bukvalno iznad njegove glave, verovatno ga nervirali i tako možda ubrzavali raspad Jugoslavije, ali i napredovali na Demo-Top 8 Radija B92.

Idemo u 1990 - godinu veličanstvene muzike; poslednje leto sveta u kojem smo odrastali, i prvu jesen loma koji traje već trideset godina.

...Cocteau Twins, Happy Mondays, Inspiral Carpets, Lou Reed & John Cale, Miladojka Youneed, Neneh Cherry, New Order, Nick Cave & The Bad Seeds, Obojeni program, Pixies, Prefab Sprout, Primal Scream, Saint Etienne, Sonic Youth, Sundays, Pet Shop Boys, The Charlatans, House Of Love, The Replacements, They Might Be Giants, World Party...


Sunday, 30 August 2020

Krk [fragmenti]

Zatrčavam se ka plićaku Krčke gradske plaže, ne obraćam pažnju na ubode kamenja pod stopalima, ne gledam gde stajem, uranjam. 

More me prepoznalo. Svakim zamahom postajem lakši, komadi tereta otpadaju sa mene, uskoro će na obalu zakoračiti kao neki drugi ja, neki veći ja, blažen i slan, zaboraviću na sve peripetije koje su prethodile tom trenutku. 

Pre dvadeset godina sam obećao sebi da više neće biti pauza, da ćemo se svake godine videti barem jednom, reci zrikavcima da budu glasniji.

*

Trideset pet godina je prošlo od poslednje posete Krku.

Pomislim kako je to vreme ostavilo više tragova na meni, a onda sebi kažem - i ti bi izgledao dobro da si na obali mora. 

Iznenađujuće, Krk izgleda "isto", kao zaključan u vremenu.
Po ljudima, muzici iz konoba i kafića, govoru starijih, osmehu starog filigrana koji čitavog dana sedi ispred lokala, ukusu sladoleda, osmesima Jasmine i Edite kod kojih smo smešteni u "Placi", po izgledu nekadašnje robne kuće, lako bi mogao pomisliti da si u nekoj drugoj deceniji, i to deluje lekovito.

Pločnici u starom gradu su uglačani do visokog sjaja, mačke lenjo leže pod velikim stablom sa kojeg svako može ubrati slatke smokve, ulični i baštenski muzičari ne sviraju nijednu pesmu mlađu od dvadeset-trideset godina, a postoji i jedna pesma koju će svirati svi tokom narednih večeri, ima neka tajna veza između Krisa Ajzaka i ovog otoka. Možda je nekada bio ovde i zaveo lokalnu lepoticu, možda postoji neka strašna ljubavna priča, nisam otkrio.

Tačno u ponoć muzika utihne, glasovi se stišaju, grad zanemi, zvonik se oglašava na pola sata jednim udarcem, zašto buditi usnule. 

*

Iz večeri u veče tražim vezu između položaja anđela na vrhu zvonika i doba dana, tek pred kraj shvatam da ga okreću u skladu sa vremenskom prognozom, ukoliko će biti vetra okreće se trubom prema moru, ukoliko će dan biti lep, okreću ga prema gradu.

*
Nakon druge večere u konobi "Andreja" prvi put u životu žalim što ne znam da pišem o hrani.

*

Plaže su lepe, ali prenapučene. Danima kružimo po otoku tražeći naše mesto, a mir pronalazimo tamo gde ga nismo očekivali: na stenama ispod Haludova, u Malinskoj, gde je more toplo , za razliku od stena koje seku stopala i ostavljaju ožiljke koji će me dugo podsećati na ovo letovanje. 
Na severu otoka je more nežnije, na severu hladnije, ali uvek besprekorno čisto. 

I onda napušteni hotelski kompleks Haludovo, betoniran u prošlosti i istoriji, prirodni kraj leta koje se umalo nije dogodilo, ali obećao sam i sebi i moru,
više se nijedan diktator neće isprečiti između nas, nikada više.





Friday, 28 August 2020

Noćurak za kraj raspusta :: mixtape



Zatrčao sam ka plićaku gradske plaže, nisam obraćao pažnju na ubode kamenja pod stopalima, nije mi zanimalo gde stajem, samo sam želeo da uronim.
I more me prepoznalo.
Svakim zamahom sam postajao sve lakši, komadi tereta su otpadali sa mene i na obalu sam se vratio neki drugi ja, blažen i slan, zaboravljen od svih peripetija.

Izgleda da je u tom zalivu sa mene otpalo i mnogo reči.
Po povratku sam se setio da postoji i jedna pesma o tome, pevaju je The Saxophones i počinje stihom "Found me swimming In eternity bay/ I was just wasting away."
Večeras ćutim i pravim na obali mora dvorac od pesama za kraj avgusta i raspusta.

 

 

Wednesday, 12 August 2020

Ispovest lovca na budućnost muzike (Simor Stajn: "Pesma sirene")


"Ja sam onaj koji prepoznaje šta je hit pesma i preduzetnik sam u muzičkoj industriji. 
Precizan opis mog posla je A&R – artist and repertoire, što je starinski šou-biznis naziv za lovca na talente (...) 
A&R, u stvari, znači: ljudi i pisanje pesama, samo što zvuči nekako veliko i francuski kad se izgovori. Hitovi moraju da pogode pravo u metu. Samo dobra muzika može da podigne uloge istinski izražavajući ono što svi mi osećamo, ali ne umemo sebi da objasnimo. 
Najveći izvođači su često i najbolji kompozitori i tekstopisci. Čak i ako ih nikada u životu niste sreli, oni su uvek bili vaši najbolji prijatelji. Kad nam je potrebno rame za plakanje, naše najdraže i najomiljenije pesme su kao melem za dušu. One nam omogućavaju da se dobro isplačemo i da budemo ono što stvarno jesmo. One nas čine boljima." 
(Simor Stajn, u uvodu knjige "Pesma sirena")

Oduvek me zanimalo šta se dešava iza scene.

Ta zainteresovanost se, naravno, nikada nije usmeravala na priče ko je kome preoteo devojku ili ko je sa kim pijančio i izvlačio linije u bek-stejdžu, već me je zanimalo odakle stižu pesme koje izazivaju vrtoglavicu, od čega su napravljene one u čijem se zagrljaju osećam dobro, i kakve sile su dovodile do susreta ljudi koji su potpisivali komade muzike koji su me "činili boljim".

Trideset i pet godina čitanja o muzici pružilo mi je odgovore na neka od pitanja. Sada znam odakle stiže onaj zvuk gitara u "Heroes" i da je jedna od najlepših do sada objavljenih pesama XXI veka nastala iz greške Nika Hornbija. Ta otkrića mi, naravno, ne pomažu mnogo da racionalizujem dejstvo nekih pesama na mene, ali me utvrđuju u stavu da sticaj okolnosti ponekad daje veličanstvene rezultate.

Simor Stajn, autor "Pesme sirene" je jedan od tipova čiji je životni poziv upravo to: da poveća broj sticaja okolnosti i veličanstvenih rezultata loveći talente, omogućavajući im da stvore čudo, i uzimajući procenat od zarade.

Da, sasvim je jasno da bi mnoga među dole nabrojanim imenima (a kojima je Simor obezbedio ugovor, ili distribuciju, ili podršku da nastave sa radom) svakako uspela da dođu do ušiju i srca velikog broja ljudi bez njegove pomoći, odnosno uz podršku nekih drugih "A&R" ajkula, ali je pitanje kada i kako bi se to dogodilo (istoriju rokenrol i pop muzike ispisuju i lovci na talente koji su grešili - setite se izdavačke kuće Decca koja nije prepoznala potencijal The Beatles).

Ramones, Madonna, Talking Heads, Echo & The Bunnymen, The Smiths, Ice T, The Pretenders, The Cure, Seal, Depeche Mode, Focus, KD Lang, Yazoo, The Replacements... su deo bendova i imena koje je Simor prvi prepoznao (ili prvi stigao do njih, ili ponudio najbolji dil), i tako etablirao Sire, etiketu čiji je logotip na vinilu ili traci koja vam je upravo stigla u ruke garantovao da ćete sada čuti nešto dobro. Koliko dobro (je) radi(o) svoj posao svedoče i izjave Džonija Mara, Krisi Hajnd i KD Lang na koricama knjige, ali i činjenica da su mu Belle & Sebastian posvetili pesmu (koja nije objavljena na njegovoj etiketi, što je još jedan sticaj okolnosti ;)

Sigurno svestan stare smicalice da je "pisati o muzici isto kao plesati o arhitekturi" - Stajn u "Pesmi sirene" ne gubi vreme na opsežne kritičarske osvrte ili teoretisanje o muzici - iako je, sasvim jasno muzički fanatik i čovek zaljubljen u muziku. U skladu sa onim što radi - Stajn izuzetno precizno navodi šta ga je intrigiralo kod bendova koje je lovio i šta je video u njima - ne izbegavajući da napomene i kada je imao loše ili netačne procene. (Prepoznao je potencijal Depeche Mode, ali nije očekivao da će četiri klinca iz Bazildona nekoliko godina kasnije puniti stadione u Americi. Da, bilo mu je jasno da je Madona rođena zvezda, ali nije odmah shvatao da će zavladati svetom. Da, u jednom trenutku je prepustio The Cure drugom izdavaču, prerano.

Njegova priča o muzičkoj industriji, podeljena u deset poglavlja, funkcioniše kao dokumentarac sa elementima trilera koji otkriva kako se izdavaštvo menjalo od kada je počeo kao stažista u Billboardu pedesetih pa sve do dvadeset prvog veka, kako se ukrupnjavalo i postajalo industrija - i kako je to uticalo na karijere nekih bendova, ali i njegovo zdravstveno stanje.

U knjizi nećete pronaći previše sočnih epizoda kakve biste očekivali od veterana scene (možda i zato što kokain, ili prostitucija nisu gresi veći od izdaje, ili zakulisnih radnji kakvih je industrija puna), ali, ali, ali - epizode o Madoninom upadu u njegovu bolničku sobu kojim je počeo njen proboj ka vrhu (i koja pokazuje i ekonomsku, a ne samo muzičku genijalnost Najla Rodžersa, producenta "Like a Virgin"); opis putanje karijere Talking Heads i odnosa između Dejvida Birna, Brajana Ina, Krisa Franca i Tine Vejmut), fragmenti o CBGB sceni - sve to baca novo svetlo na neke pesme, albume i bendove koje volimo i pomaže da razumemo kako i zašto su se neke stvari dogodile, a od knjige ove vrste ne bi valjalo tražiti više.

Ali to 'više', ipak stiže:

"Pesma može da ujedini i podigne demoralizovanu naciju na način na koji to ne polazi za rukom nijednom političkom lideru. Nikada ne dozvolite da vas ubede da je muzika samo zabava. Uglavnom jeste samo zabava, ali kada treba da se izraze velike stvari, kada čovečanstvu nešto treba jasno da se predoči, muzika je taj uzvišeni jezik koji poziva na pravdoljublje. 
Gledajući na prošli vek i vremena pre njega, shvatio sam da je muzika kao reka koja teče kroz vreme. Ponekad je silna bujica, ponekad tek potok, ali dok god ljudi ovom planetom Zemljom budu tragali za srećom, ta reka neće presušiti. Samo će nastaviti da krivuda kroz nove predele sa novim pritokama punim novih muzičkih žanrova i ideja koje će stalno priticati. Osećamo kako struji kroz naše živote, ali samo retki se usuđuju da u nju i urone. Dejvid Birn je zaronio u tu reku. Ramonsi, Toking Hedsi, Pritendersi, Madona, Riplejsmentsi, Krisi Hajnd, Dipeš mod, Smitsi, Sil, Kej Di Leng, Ajs Ti, Ijan Mekaloh - svi oni, i mnogi drugi su zaronili u tu reku, svako na svoj način.

Ali ni najveći umetnici svih vremena ne mogu da pomere tok te reke. Ni Dilan, ni Henk Vilijams, ni Djuk Elington ni Mocart. Ta reka prati samo priču koju ispisuje čovečanstvo, a svi mi smo tek putnici koji se spuštaju niz njene obale. Svaka velika pesma koja je napisana ili snimljena je kao boca u kojoj se čuva destilat života. Otvorite neku od njih i one će vas magijom vratiti kroz vreme. Udisaćete njen vazduh i gledaćete njenim očima." 
(prekucano sa str. 299)

"Pesma sirene" nije samo spomenik jednom vremenu i ljubavi prema muzici koja traje decenijama.
Ona je tu i da nas podseti da će muzička industrija do kraja sveta zavisiti od dve stvari: pesme i njenog autora. 
Ok, i ponekog tipa poput ovog koji će omogućiti sticaj okolnosti da dva klinca počnu da sviraju "Space Oddity" unatraške i tako naprave "The Killing Moon".

*

(Knjigu "Pesma sirene" objavio je Mascom Publishing, 2020, prevod Slobodan Loka Nešović.) 


Saturday, 8 August 2020

Radmila Petrović: "Moja mama zna šta se dešava u gradovima" (tri pesme)



Moja mama zna šta se dešava u gradovima

moja mama nema sina
nema overenu zdravstvenu knjižicu
njeno srce nije od čelika

surutka joj teče pod prstima
samoća se razlistava u stabljike kupusa

i samo je motika ostavlja bez daha

ona zna da su tatine ruke armirani beton
reči crni luk blizu očiju

razume jezik bilja
ima odgovor na pitanje zemlje
ali ćuti

ovde čudan znači dobar
a budak znači smrt

moja mama nema sina da je zaštiti

razumno je bilo jedino napustiti nas

naopako, mama
šta bi tek od mene bilo da si otišla

*

Tetka kaže to je smrt za pravoslavlje

ova devojka je maštala
o poslovnom kompletu
i visokom momku
koji nikad ne bi udario ženu

da kad stvari postanu teške
otpusti dugme na mojoj košulji

kad se pojavio, pisala sam pesme
o gospodinu sa damskim manirima

dušom poput šupljeg džepa kaputa
nenadano dubokom

mama, čujem šuštanje kukuruza
noću u ovom gradu
otkako sam shvatila

da toga što sam kod njega volela
ima u jednoj devojci
samo mnogo, mnogo više.

*

Srpkinja sam, al mi Kosovo nije u srcu, nego ti

Tata je prvo kukao na dedu
što nije hteo
ni u četnike
ni u partizane
pa su ga hapsili i jedni i drugi.

onda na predsednika

uvek na Ameriku

ovde se u rat išlo ako nemaš
vezu u vojnom odseku

generale,
pobedili bismo da si znao:

jedna zaljubljena žena
opasnija je od NATO tenka

protivraketnu zaštitu
nosi u grudima

bokove uvek drži
u borbenom položaju

sreće ima toliko
da štiklom ne potrefi minu

pobogu čoveče, naspavajte se

u vezi s kosovskim pitanjem
generale,

božuri cvetaju

u mojim gaćicama.

*

(objavila Enklava, 2020.)

*

"Moramo iskrenije.", kaže Radmila u intervjuu objavljenom u dnevnom listu "Danas", 2020 >

Friday, 7 August 2020

Noćurak kasetaš :: 80's mixtape


Avgusti odavno nisu usporeni, lenji i lepljivi kao osamdesetih, ali ovaj deo leta u mojoj glavi i dalje ima karakterističan zvuk.

Deo tog zvuka čini i šum sa kaseta, koji i dalje očekujem da čujem u nekim pesmama, kao i 'drop' na snimku, ili zavijanje trake, pamtim gde sam morao da pravim lažni fejd-aut da bi se pesma 'završila' pre no što kaseta stane, zato što više nema mesta, ni dva obrtaja, kraj.

Taj hronični nedostatak prostora na kasetama, to je bilo ozbiljna frustracija – nešto manja od nepristupačnosti nekih devojaka, i nedostatka para. Oni koji imaju 40+ to verovatno razumeju. Oni mlađi od 30 možda misle da je to još jedan od "užasa života u socijalizmu", ali, ne - nedostatak praznih kaseta i mesta za pesme koje želiš, to je bio globalni problem, cela planeta je patila.

Ovaj miks je okasnela, ali važna osveta hroničnom nedostatku praznih kaseta i dostupnih vinila, i srednji prst svemu što me u vreme otkrivanja muzike sprečavalo da imam sve što želim. Ovo je miks u inat tadašnjim izdavačkim kućama koje nisu objavljivale pesme koje sam tražio, a koje su mi iz zvučnika radija gurale mozak levo-desno, i uvek napred.

Da mogu poslao bih ga sebi u prošlost uz poruku na omotnici: "Ne brini, sve ćeš ih skupiti."
A taj klinac iz osamdesetih bi mi uzvratio: "Stavio si u isti miks The Gun Club i Spandau Ballet? Šta ti se dogodilo u međuvremenu?"

Sada ih, konačno, imam sve, i pravim ovaj mikstejp od jednog dela najdražih.
A kad je mikstejp nema priče i trošenja prostora na kaseti najavama voditelja ;)

... Cocteau Twins, Dali's Car, Bowie, Depeche Mode, DuDuA, Echo & The Bunnymen, Gene Loves Jezebel, Icehouse, Japan, Laurie Anderson, Max & Intro, New Order, Pet Shop Boys, Pigbag, Propaganda, Psychedelic Furs, René Halkett & David J, Ryuichi Sakamoto & Iggy Pop, Shriekback, Simple Minds, Siouxsie & The Banshees, Talking Heads, The Gun Club, The Smiths, The The, Thomas Dolby, Videosex, Yazoo...