Mošah... (o "najprodavanijim knjigama na Sajmu")

Vi (koji ste pali u vatru zbog priče o knjizi koja je među "najprodavanijim knjigama na Sajmu"), dakle, verujete da je beogradski Sajam knjiga vrhunski organizovana manifestacija - što podrazumeva, pored ostalog, da se svake večeri sakupljaju podaci od svih prisutnih (ili barem većih) izlagača/izdavača na Sajmu, koji se ubacuju u centralni sistem koji će napraviti listu najprodavanijih knjiga tog dana?

"Pa vi dosta toga ne znate, za svoj uzrast" - da se poslužim starim džinglom B92.

Šestog dana održavanja Sajma objavljena je, konačno, lista najprodavanijih naslova pojedinačnih izdavača >> - i u tom tekstu otkrićete da se među najprodavanijima nalaze i "Mi deca sa stanice Zoo", Efraim Kišon, zbirka svetske kratke priče "Skrati priču" (izvrstan izbor autora), David Albahari, Varufakis, Orhan Pamuk, Aleksandar Genis, Dejvid Birn, Danijel Goleman, Umberto Eko, Oto Horvat, Alesandro Bariko, kao i Egzeperi i Antonio Tabuki.
To i dalje nije, dakle "Lista najprodavanijih knjiga na Sajmu", već izveštaj pojedinačnih izdavača i izlagača.

Na internet stranici Sajma knjiga ne postoji top-lista najprodavanijih te je logično pitanje: šta/ko je izvor te "Top-liste"? 

Da su neke knjige sumnjivih umetničkih ili estetskih dometa dobro prodavane tokom Sajma - jesu. 
Uvek je bilo instant-hitova. 
Dođu i prođu.
Publika vrišti.
(Ima na mreži i ovakvih verzija razloga vriske >>)

(Da ne koristim neke grublje analogije: ko ne veruje a ne želi da lista stare liste najprodavanijih knjiga, ploča, kaseta i najgledanijih filmova - neka prošeta do antikvarnog dela Sajma. Kada budete videli šta su najčešće izloženi naslovi koji se prodaju po bagatelnim cenama, shvatićete i to da je verovatno svaka kuća u Jugoslaviji imala "Ptice umiru pevajući" - u dva toma, izdanje iz 1986.)

Ali - knjige i književnost odavno nisu isto, 
get over it.

Nema mnogo razloga za paniku.
Oduvek je tako bilo i uvek će biti.

Veći razlog za paniku je činjenica da se mreža pregrejala od proklinjanja stanja u kulturi, rafala na temu "kakvo nam je školstvo" i "šta nam čitaju deca", prizivanja strašnog suda i sličnih strahota - a na ... podmetnuti? okidač, odnosno informaciju o listi najprodavanijih knjiga - koja je podigla prašinu i zato što (i dalje) verujemo svakoj napisanoj reči, bez obzira na to u kojem mediju je objavljena; ne proveravamo izvore i reference poput loših studenata, na koje se stalno brecamo da ne čitaju pažljivo i prave stvari.

"Zato nam i ide ovako, usrano", 
da za kraj citiram poslednje reči iz jedne pripovetke Osvalda Sorijana.

Sve u svemu - mošah.
Na to su i računali: deo publike će biti zaveden pričom da je ta knjiga "must have", drugi deo će hejtovati, što će prvom delu publike biti dokaz da je - "must have", itd...

Nego - šta planirate da u međuvremenu učinite da sledeće godine neke, po Vašem sudu bolje knjige budu - "hitovi"?
Okrenite drugi list.

"I remember, when we were young"* [playlista]

Ukoliko do kraja liste posegnete za kutijom sa fotografijama, ne onim digitalnim i potražite fotke iz vremena kada je svet bio veći a ime "Severina" vam je značila samo pesmu grupe The Mission i ništa više, ili ukoliko vas sve ovo podseti samo na... "padavičarske"... večeri u KST-u, meni je drago što sam ovu listu sklopio.

Killing Joke, The Cult, The Mission, Gene Loves Jezebel, Shriekback, Echo & The Bunnymen, The Cure, Siouxsie & The Banshees, Peter Murphy, Cocteau Twins, Swans, The Sisters of Mercy, New Order, Joy Division.

* naslov je preuzet iz stiha Iana Kertisa.

Rex Ilusivii/Mitar Subotić Suba: “In the Mooncage” [vinil/reizdanje]

“...u njemu nema reči koja bi odgovarala reči mesec, ali ima

jedan glagol (kod nas) koji bi glasio mesečariti ili mesečiti.

 (Horhe Luis Borhes, “TLON UQBAR ORBIS TERTIUS”)

*

»Ovo su zaista čudni dani.

Snovi i legende naviru u život iz ove trave.”

(Jomer, “Dve kule”)

Pišem ponovo o “In the Mooncage” zato što je od poslednjeg teksta >> o tom projektu zrak mesečine konačno osvetlio bravu kaveza i ta vrata su ponovo otključana.

Pre dve godine sam priču o ovom projektu završio nadajući se da audio trake ne gore - i da će iz neke skrivene škrinje poteći muzika za koju sam znao da je snimljena i čije sam fragmente čuo - ali nisam imao previše dokaza da je u potpunosti sačuvana.

(“Nadajući se” možda i nije najbolji izraz. Ono je više bila vera protkana iskustvom: nakon petnaest godina traganja i pronalaženja Subinih snimaka na neverovatnim mestima – znao sam da će ti snimci jednom stići do mene, sve je bilo samo pitanje vremena)

Nada je tinjala sve dok mi Vladimir Ivković, kojeg tada nisam poznavao, nije porukom otkrio negde u aprilu da su u toku završne pripreme za objavljivanje do tada neobjavljenog albuma koji je Suba snimao u februaru i martu 1988. godine u Novom Sadu, te da je mali tim ljudi u saradnji sa Subinom majkom – Ružom Subotić – već dugo u procesu digitalizacije njegovih (ne)objavljenih snimaka – i da je ovo tek početak.

(Da mi je rekao da ima u rukama neobjavljenu Borhesovu novelu o pravoslavnim sveštenicima koji u beogradskim lagumima vrše katramunać u maju 1521, manje bi me iznenadio)

“In the Mooncage” je poslednji rad koji je snimao kao Rex Ilusivii. Za taj rad dobio je nagradu UNESKA za promociju tradicionalne kulture, što mu je omogućilo i prvi odlazak van Jugoslavije, odnosno trasiralo njegov put sve do Sao Paula, u kojem je stradao 1999. godine.

Album je javno predstavljen publici na Subin rođendan, u junu ove godine u Novom Sadu. I da - prošla su gotovo četiri meseca od kako mi je Vladimir uručio perfektno izliven  i dizajniran dvostruki vinil - ali ja tek sada verujem da mogu da pišem o muzici koju otkriva. Jer se - kao i svaki put pišem o Subinoj muzici – suočim sa činjenicom da nije problem u izboru reči, već u činjenici da su reči – suvišne ili nedovoljne – i da bi svaki pokušaj jezičkih vratolomija samo dodatno mistifikovao njegovo delo, nepotrebno.

Zato ću se usredsrediti na najvažnije.

“In the Mooncage” nije prvo delo u kojem je Suba (na njemu svojstven način) eksperimentisao sa lokalnim folklorom ili muzičkom tradicijom.

Zapravo - izuzev izleta u pop muziku (snimci sa Milanom, Igorom Popovićem, Massimom, Marinom; produkcija La Strade; ko-produkcije Haustora, EKV i Oktobra 1864...) – Suba je neprekidno eksperimentisao, bavio se alhemijom, stvarajući zvučne amalgame koje se posle njega niko drugi nije usuđivao da stvara na taj način na ovom tlu.

(Jedan intervju iz 1984. otkriva da se još onda dohvatio i muzike Amazona (snimak “Plazma”, još uvek izgubljen).

Na “In the Mooncage” njegove sprave zaposeli su motivi balkanskih uspavanki (po nekim teoretičarima - one su najstariji oblik stvaralaštva ljudi sa ovih prostora), čiji se fragmenti ukazuju u kompozicijama poput rusalki i talasona – i čiji je tretman potpuno drugačiji od onoga što je tek nekoliko godina kasnije postao trend – kada su i neki drugi kompozitori otkrili lepotu harmonija naše tradicije i preneli ih u svoju muziku na način prijemčiv prosečnom uhu.

U pedeset i nešto minuta muzike (dupli vinil donosi i dva dragocena dodatka) Suba dokazuje da je još tada, u dvadeset i sedmoj godini, potpuno znao muziku. (“ja radim zvuk koji stvara slike u glavi” >>)

Ovaj album je dragoceni kamen međaš za razumevanje Subine muzičke karijere, komad koji je nedostajao da bi se razumelo kako je u sledećem koraku kreirao “Dreambird” sa Goranom Vejvodom, odnosno šta je radio stvarajući sa Žoaom Paraibom “Memoria Mundi” projekat, u kojem su njih dvojica stvarali muziku sveta >>, što je još jedan fragment koji dokazuje Subinu potpunu autentičnost i koliko su njegovi radovi dragoceni, ne samo za nas, odavde.

(O poveznicama ovih snimaka sa njegovim drugim radovima iz Brazila – drugom prilikom. Jer – postoje.)

"Snippets" sa albuma:

Za nekoliko dana je još jedna godišnjica Subine smrti.

Šesnaest godina od njegovog odlaska - a zahvaljujući vestima da se u nedavno otvorenoj škrinji nalazi još neverovatnog blaga - prvi put završavam tekst o njemu ne baveći se krajem, već siguran da će ova priča imati još epizoda.

U međuvremenu, 
virim već mesecima u ovaj kavez i 
gledam šta mesečina crta na zidu, 
kroz rešetke otvorenih vrata.

Slika je svaki put - 
drugačija.

"In the Mooncage" bi trebalo da je dostupan u prodavnici Yugovinil, kao i kod izdavača - Offen music.

Više informacija o izdanju dostupno je na stranici Offen Music >>
(+ Facebook stranica >>)

Koristan tekst o izdanju i promociji albuma - "Dnevnik", jun 2015. >> 

Tekst o izdanju sa bloga The Attic >>

Danas (!) objavljeni intervju sa Vladimirom Ivkovićem >>

Više o Subi i njegovim radovima i dalje je dostupno na Tantos Desejos blogu >>

.

O čitanju, knjigama i sajamskim propustima [emisija]

O "Šta bi bilo da nije bilo" Sajma knjiga, 
4% mladih koji čitaju u slobodno vreme i 
28% odraslih kojima je omiljeni žanr - "ljubavni roman"... 

O knjigama koje bi vredelo pročitati i posedovati, bez obzira na to da li ćete ih kupiti na "velikom" Sajmu ili alternativnom koji će biti održan u "Beopolisu":

Andreas Neuman ("Razgovori sa sobom")
Džek Keruak (reizdanje "Na putu", što je prilika da malo slušamo Džeka kako čita)
Ivica Prtenjača ("Brdo")
Karl Uve Knausgor ("Moja borba", ponovo)
+ 
još knjiga koje preporučujem za čitanje, kupovinu i trajno posedovanje.

(Knjiga Borivoja Petkovića >> "Život sa čarobnjakom" koju pominjem u emisiji može se naručiti ovde >>)

Specijalni gost - Bojan Marjanović, autor zbirke "Politika pornografija poezija" čita
opaku pesmu za Skarlet Johanson.

(Odmah posle njega će Skarlet zapevati, ali Bojan još uvek ne zna da će se sresti sa njom u emisiji, čudo je šta montaža može da udesi u životu :)

Tu su i 
Neca Falk zbog jeftinih romana,
Van Morrison, 
Tom Waits, 
Echo and the Bunnymen,
First Aid Kit, 
R.E.M, 
Leonard Cohen
Patti Smith i 
Junius Meyvant.

.

Gledaj iznutra [slow-down playlista]

Fotografija >> Aleksandra 

Kada sam bio manji 

mrak je bio znak - 

da je vreme za spavanje.

“Neću da spavam!”

“Dobro, ne moraš da spavaš. Samo malo gledaj iznutra.”

I onda zažmuriš.

I, pored ostalog, maštaš kako ćeš da imaš svu muziku.

Na klik vas čekaju dva sata muzike za

gledanje iznutra,

sanjarenje,

lečenje svakodnevnih ožiljaka,

čitanje, ali ne Mreže već knjige,

unutrašnju emigraciju,

može i dremanje, 

ne morate čekati mrak.

Ukoliko između snimaka čujete ženske glasove kako recituju Pabla Nerudu, 
ne brinite, 
to je stvarno.

Ukoliko odete na onu stranu, 
nekoliko pesama pred kraj liste će vas lagano vratiti natrag.

Med za uši:

Kate Bush, Branka Parlić/Philip Glass, Tigran Hamasyan, Erih Satie, Rex Ilusivii, Martin Duffy, Nils Frahm, John Lemke, Ólafur Arnalds & Nils Frahm, Laurie Anderson, Max Richter, Ludovico Einaudi, Miranda Richardson/Pablo Neruda, Vladimir Cosma, Chris Walla, Brian Eno, Olan Mill, Valeri Polyansky/USSR Ministry of Culture Chamber Choir, Masayoshi Fujita, Glenn Close/Pablo Neruda, Bohren & Der Club of Gore, Rain Tree Crow, David Sylvian & Ingrid Shavez, Haiku Salut, Branko - The Clerk, Elizabeth Fraser.

Treća "Dizalica" [mix]

Treća "Dizalica" je napravljena od pesama koje bi trebalo da vam razvuku lice, pokrenu stopala i tako učine čekanje grejne sezone podnošljivim.
Pop, fank, brazil, groovy-svašta-nešto, ima alternative, ima i hitova!

... Earth Wind and Fire, 
Suba, 
Santigold, 
Magic Drum Orchestra, 
Happy Mondays, 
The Farm,
novi New Order, 
'lektrična eklektika...

.

Prethodne Dizalice čekaju 

I ovde >> i 

II ovde >>

.

Šta nam radi muzika? (planirajte: nedelja, TEDxZemunED)

Teaser za predavanje :) (Sony commercial)

.
Darvin na jednom mestu stvaranje i slušanje muzike smatra “tajanstvenim darom” ljudske vrste.

Stiven Pinker na drugom mestu tvrdi da nestanak muzike ne bi promenio naš način života.

Ukoliko je zaista tako – zašto postoje himne?

Čemu služe vojni orkestri?

Zašto The Rolling Stones dobijaju fascinantne količine novca za korišćenje pesama koje su stvorili?

I kako nam pažljivo slušanje muzike može otkriti da stvari uopšte nisu onakvim kakve izgledaju?

To su neke od teme kojima ću se baviti u priči "Šta nam radi muzika?"

U nedelju, 11. oktobra od 11 časova očekuje vas petnaest predavača u okviru četrnaest prezentacija ovogodišnje TEDxZemunED konferencije.

“Šta nam radi muzika” je jedna od njih.

Više o predavačima ovogodišne konferencije možete pronaći ovde >>

Agenda, odnosno raspored vas očekuje ovde >>

Ukoliko ne budete bili u sali – ne brinite – organizatori su obezbedili live streaming, za koji je potrebno prijaviti se na ovom linku >>

Odmorite do nedelje oči, 
prijavite se za streaming, 
očistite uši :),
i pripremite se za ideje i priče koje menjaju svet.

.

Sedma Petkovača: dobro odležala [emisija]

Sedma Petkovača je morala da odleži neko vreme. 

Fermentacija je trajala, bilo je i malo prelivanja iz foldera u folder; trebalo je vremena sastojcima sa Kariba, iz Brazila, zapadne obale, američke pustinje, Egipta i Jamajke da se slegnu - ali će zato ova petkovača trajati i nešto duže. 

Bo Didley, 
Robert Mitchum, 
The Beach Boys, 
Chuck Berry, 
Ry Cooder, 
Jorge Ben, 
Senor Coconut, 
Manu Di Bango, 
Jimmy Cliff,
još petnaestak pesama,
priča o kalifornijskim koktelima,
šest faza projekta iz jednog nemačkog instituta,
i suštinski važni citati iz epizode "Okretne igre" serijala "Grlom u jagode" - 
to su sastojci današnje Petkovače.

Idemo zvukom gde mnogi neće ni klikom.

Tri,
četir'
sad!

.