Thursday 27 October 2011

“Sedma republika” (Pop kultura u Yu raspadu - Ante Perković)


„Jedno je sigurno, Thompson ne bi postojao da nije bilo rata, jednako kao što ni Svetlana Veličković iz Žitorađe ne bi bila srpska princeza nevjesta, u osvajanju Balkana bitno uspješnija od muža ubojice, kriminalca i ratnog zločinca. Nisu slični, ne sviraju sličnu muziku, čak vjerujem da – suprotno popularnim tezama – ne dijele ni značajan dio publike, ali im se karijere lako daju zakopčati zajedničkim motivima: oboje su nacionalni simboli kojih bi se nacionalni establishment najradije riješio, oboje – na različite načine – na rubu zakona (svakako izvan okvira politički korektnog), oboje za svoje fanove romantični junaci, oboje vrhunski pop proizvodi bez prave konkurencije u svom segmentu tržišta.

Paradoksalno, ali to dvoje deklariranih nacionalista, ta turbo patriotkinja i taj heavy domoljub, svojom muzikom djeluju kao ozbiljan faktor integracije među republikama bivše Jugoslavije. Odveli su dva najuspješnija pop recepta jugoslavenske ere, Bregovićev i Brenin, do punog ispunjenja, do točke u kojoj je ono na sceni i ono izvan nje jednako važno. Bez privatne mitologije ponosnog ratnika i gorde udovice, njenog preplitanja s ratom i njegovim neumrlim posljedicama, oboje bi bili blijedi polu-proizvodi.

Ovako su idealne zvijezde medijske kulture koja se sadržajem bavi samo kao povodom za neumornu proizvodnju piljevine na temu forme, kozmetike, garderobe, seksa i duhovnosti. Dok god se o njima piše na prednjim, »ozbiljnim« stranicama novina, konkurenciji su neuhvatljivi. Svaka nova afera ih jača: Ceca je 2002. napunila Marakanu, 2003. završila iza rešetaka, a 2006. svoj show odvela u još veći prostor, na Ušće, gdje ju je gledalo preko 120 tisuća ljudi. Aura progonjenih pravednika očito ne blijedi ni kad je suočena s čvrstim dokazima. 
.
Thompson i Ceca, odmetnuti i prkosni, lako mogu biti glazbeni Romeo i Julija mitološkog Balkana. Zvuči kao najgore svetogrđe, ali baš se takve stvari najbolje prodaju. Po zakonu velikih brojeva, a industrija zabave ne poznaje jači zakon, zbrajanje dvije velike izvođačke karizme nameće se samo po sebi. (...)
.
Zamišljena zajednička pjesma Cece i Thompsona, posljednja balada pred fajrunt, svirala bi na onoj svadbi s kraja Kusturičinog „Undergrounda”, da je zajednički pjevaju živi i mrtvi, prijatelji i neprijatelji, ubojice i žrtve, varalice i prevareni, dok se grumen proklete zemlje odvaja i polako, sa svim sukobljenim, prepletenim povijestima i istorijama, kreće niz vodu, pravo onamo gdje šaljemo stvari koje smo putem stvorili ali nam nikako ne odgovaraju, da se nikad ne vrate.”
.
(duža verzija teksta dostupna je ovde >>)
. . . .
..
Precizna, odmerena, obogaćena isključivo detaljima koji omogućavaju hladnokrvniji pogled na proključalu dekadu, u momentima neobično hrabra i zabavna (videti citat gore, ponovo) „Sedma republika“ Anta Perkovića je do sada objavljena najbolja analiza kretanja, skretanja i saplitanja pop kulture na teritoriji bivše SFRJ, a u periodu devedesetih godina XX veka.
.
Ukoliko još uvek niste posetili Sajam – već ova knjiga je dovoljan razlog da to učinite. Za one druge - viđena je i u knjižari „Zepter“ u Knez Mihajlovoj ulici.
.
I tek sada shvatam da je prošlo svega 5 godina od “Za milion godina” do “E moj druže Beogradski”, pesme koja je označila kraj te imaginarne „Sedme republike”, o kojoj Perković piše.
.
Prethodne godine pokazuju da se ta republika ponovo formira. 
.
Konačno - i ova knjiga objavljena je zahvaljujući izdavačima „Novi Liber” iz Zagreba i „Službenog glasnika” iz Beograda, nije mala stvar.

*
.
I još jedan pogled na knjigu >> 


15 comments:

  1. Glupavo poređenje. Nije za poređenje tupava sponzoruša i krezubi fašista. Ceca ni u jednoj pesmi ne spominje ni mržnju niti poziva na obračun sa bilo kim. Realno, njen jedini greh, gledajući kroz vizuru nacionalizama 90-tih je udaja za Arkana. Obožavanje Cece u Srbiji je samo nastavak obožavanja njenih prethodnica: Silvane,Brene i Vesne Zmijanac. Obožavanje Thomsona u Hrvatskoj je nepogrešivi pokazatelj šovinizma. Bio bih veoma zabrinut da postoji išta slično Thomsonu u Srbiji.

    ReplyDelete
  2. Donekle se slazem. Ali, udaja za Onog je čin koji ima veću težinu od bilo koje pesme bilo kakvog refrena. Predaleko smo od tačke u kojoj se (naročito o takvim, estradnim) licima sudi isključivo na osnovu njihovih dela/pesama, "javno-privatni" život ima težinu kakvu i "umetničko" delovanje. Ergo, za mene su oni isti. To što ona nije "pozivala", već se "samo udala" pada u isti koš.

    Inače, i sam autor tvrdi da je ona nastavak linije koju je započela Fahreta Jakić, te autor ne spori da je Thomson direktan pokazatelj šovinizma. Knjiga i počinje "otkrićem" da je U2 u Hrvatskoj imao najprodavaniji strani album te godine, ali je jedan album bio prodavaniji od tog: a to je Thomsonov. Autor uopšte ne beži od te činjenice, štaviše knjiga sadrži više kritike na račun Hrvatske no Srbije.
    Vredi čitanja, svakako.

    ReplyDelete
  3. Ma meni su smehotresna prezimena u ovom tekstu koji si linkovao.

    Napisao Ante Perković a priredio Boris Pavelić.

    Jebote, još samo da stoji lekturisao Šime Francetić i blagoslovio Đoko Stepinac :))

    Nego ja odavno pravim neke srpsko-srpsko analogije, odnosno tandeme na osnovu jedne druge linije razdvajanja (jedan sam nedavno ovde spominjao), al nije sad tema.

    Ipak moram još jedan primer, jače je od mene
    Nikolaj Velimirović - Radomir Konstantinović

    Dva najveća svetitelja malograđanske misli u Srba.

    ReplyDelete
  4. 1.Društvo u kome intelektualci, koji bi trebalo da znaju bolje, i da znaju da vladavina prava podrazumeva stvari koje je kažnjivo i društveno opasno raditi (recimo, pozivati na rasnu,versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost), i one stvari koje su predmet individualnih sloboda (recimo udati se, pa čak i za ratnog zločinca i kriminalca) individualnu odluku o udaji proglašavaju ekstremnim političkim činom, otvaraju pandorinu kutiju i daju legitimitet ekstremnim desničarima da recimo Biljanu Srbljanović proglase okupatorskom kurvom. A oni to i čine. Ali u tom kjuču, proglašavanja intimnog života za sferu ideološkog delovanja društvo izbija iz svojih ruku adut objektivnosti,da ti mladi fašisti (kojih je sve više) deluju protiv nekih univerzalnih, humanih vrednosti,a ostaje samo totalni ideološki obračun protiv onih čiji je greh ne to što su objektivno loši, već zato što nisu isti kao i mi i zato što misle drugačije nego mi. Svakom ko ima dve vijuge u glavi zna da to vodi u građanski rat u kome se dve strane istrebljuju i jedna drugoj zatiru seme. A to smo više puta imali prilike da vidimo.

    2. Ako je Ceca nešto svojom udajom afirmisala, to je patrijarhalni koncept neveste koja je svojina supruga za pokazivanje, dokazivanje statusa, rađanje potomaka, služenje mužu i čija je slobodna volja po definiciji svedena na nulu i potpuno podređena muževljevoj. Što je abolira od zloupotrebe njenog braka, svadbe i dela u ratnohuškačke svrhe. Kao da se ona tu nešto pitala! Svaka poštena feministkinja će vam reći da je Ceca u celoj toj priči sledi model društveno obespravljene žene svedene na objekat sa izvesnim komparativnim prednostima koji mora da se prodaje za novac i čija je jedina životna satisfakcija i afirmacija to što je tog novca mnogo. Činjenica da je ona u sve to ušla radosno, posledica je identifikacije sa agresorom i generalne zatucanosti tog nekog tradicionalnog porodičnog koncepta nakazno mutiranog u moderno vreme u poluurbanim uslovima. A ni savremeni tržišni trendovi nisu mnogo pomogli. Suprotno tvrdnjama nedovoljno informisanih studenata, u današnjem društvu znanje JESTE roba, a roba je, da izvinete, i pička.

    ReplyDelete
  5. jebiga, tek sada videh da je čovek juče umro. sad mi bezveze što sam ga spomenuo u gornjem komentaru, ne zato što sam promenio mišljenje već zato što je malo neprilično u ovom trenutku.
    a i inače, to što sam napisao se više odnosi na sledbenike nego gore pomenutu dvojicu, oni su bili malo kompleksniji likovi svak za sebe.

    ReplyDelete
  6. @vrabac: sad vidim i ja vest, nisam znao kada sam citao tvoj prvi komentar... I jasno je da su oba pomenuta lika mnogo kompleksniji od onih koji ih koriste u ovim ili onim situacijama.

    Ovo za prezimena sam i ja primetio (a takve stvari retko primecujem), ali je i to samom autoru (Perkovicu) posluzilo za jednu paradu u okviru knjige ili jednog intervjua, vise se ne secam.

    Bez obzira na (ne)slaganja, ono sto je Konstantinovic uradio ipak "odjekuje u vecnosti" sto bi rekli u jednom filmu.

    @akvamarin: ova briljatno postavljena eksplikacija (iskreno, bravo) ipak ima jedan backdoor ulaz, odnosno postoji jedan aspekt koji je veoma vazan a koji me vodi ka sledecem: da, svako ima pravo da se udaje i vencava s kim god zeli, nije to sporno, niti mi pada na pamet da to osporavam, ALI - upravo to dvoje ljudi su od svog vencanja napravili medijski dogadjaj, prenos na televiziji, video-trake, ko zna koliko metaka pre no sto je pogodjena ona slavna jabuka, kocije i sve to...
    Elem, ukoliko je intimnog cina napravljen medijski spektakl onda taj cin ima istu tezinu kao i bilo koje drugo medijsko delanje - bilo ono pevanje, citanje poezije ili reality show.

    To vencanje svakako jeste individualna odluka njenih aktera, ali, kada se sagleda nivo na kojem je ta odluka realizovana, ona prestaje da bude individualni cin.

    Isto to referise i prema tvom delu pod 2. Ne vidim prostor za aboliciju, nisu je onesvestili, prebacili preko ramena i odneli u crkvu, sam kazes da je u to usla "radosno"..

    Na kraju, ja sam Akvamarinu iskreno zahvalan sto me je svojim komentarom doveo do ovog gore navedenog zakljucka, nisam do sada sagledavao tu temu na ovaj nacin :)

    Inace, slazemo se, znanje jeste roba, kao i polni organi.

    Konacno, ovaj blog dozivljava cudne trenutke. Da mi je neko rekao pre tri dana da ce se ovde raspravljati o ovakvim temama, bio bih krajnje nepoverljiv. Ali, dobro, nisam do pre mesec dana ocekivao da cu na isti kaciti sevdalinke.
    U tome je lepota ovog medija i formata.

    ReplyDelete
  7. Ova pesma sto je embedovana je mnogo dobra :)

    ReplyDelete
  8. srbijanski thompson je bora djordjevic. on je "tjerao ujue po kninu", ponizavavao "slovenacke konjusare", hrvatima prijetio "hrvatskom koja ce se vidjeti sa sljemena"... mada, mislim da je ante perkovic htio textom reci nesto drugo. mislim da je akcent na publici koja cecu i thompsona slusa. to je vise-manje ista ekipa...

    ReplyDelete
  9. Slažemo se da Perković piše o publici - ne bi niko od njih bio zvezda da ih publika nije onako prigrlila u datom trenutku.

    ReplyDelete
    Replies
    1. prvo da se ogradim, jer knjigu nisam čitao no ovako lakonski mi analogija thompson-ceca ni po kom osnovu "ne pije vodu". dati trenutak nije identičan - ceca je i kao maloletnica bila među tri najpopularnije pevačice u sfrj. thompson nije bio niko. vrlo lako je moguće proveriti tiraže, prema jednom nezvaničnom samo do 1991. ceca je prodala 350000 primeraka svojih izdanja. da ne pričam da je ceca vrlo slušana u hrv, a thompson nije u srb i tako dalje i tako bliže.

      anonimusov komentar ipak doprinosi raščaravanju primalnih potreba nastanka ovih analogija, a sve to datira još iz bratstvo-jedinstvo vremena gde po nacionalnom ključu za svako hrvatsko zlo mora da se pronađe srpski parnjak. naravno, prvi na pamet padaju ustaše i četnici.

      Delete
    2. Dok se vi intelektualci smarate tim nekim vašim filozofiranjima, mi šabani slušamo tamo neke primitivce:

      http://www.youtube.com/watch?v=qzWkNbR6E_M

      a može i ovo:

      http://www.youtube.com/watch?v=Ls3idkYT7SI


      ps.
      ne, ne nisam robot

      Delete
    3. Hm, stojim pri stanovištu da je razlika samo u alatima koji su korišćeni: ono što je jedan pevao je ova druga živela, a to da smo u istom blatu je pisao Krleža pre par desetina godina.

      Što se ZP tiče, taj bend i ja nikada nismo ostvarili neki kontakt, izuzetak je pesma "Ibro dirka", ali zato što je bila sastavni deo nekoliko zanimljivih životnih događaja :)

      Znam da nisi robot :) Ali roboti me i dalje napadaju čim skinem zaštitu :(

      Delete