„Dobro je što je otkazano” (o 'Paradi ponosa', 2011)

(Ovo bi trebalo da bude prijatno nedeljno rano popodne, kao stvoreno za "lepše stvari".
I možda je blesavo što se po tako lepom danu bavimo mračnim stvarima, ali - jebi ga - ukoliko se njima ne bavimo - oni će se baviti nama.)

Ovaj tekst će pokušati da otkrije šta je to "dobro" u otkazivanju „Parade ponosa” - sa polazišta koje je opozitno stavovima onih koji otkazivanje proslavljaju kao „pobedu porodičnih vrednosti”.
Rečenica iz naslova je, naravno, citat koji se veoma često možeš čutih ovih dana.

I naravno da nije dobro.

Prošle godine je bilo lakše analizirati, jer se dogodilo >>.

Ove godine sve što je dobro, može stati u nekoliko redova.

Dobro je znati da se država povukla pred pretnjama našista. Sada znamo u kakvom je stanju ta država.
Ovo je bila kapitulacija, u pravom značenju te reči, koju naknadno farbanje „da to nije tako“ ne može anulirati.
To je, naravno, loša vest – ali dobro je što znamo da je tako – jer će to saznanje (valjda) uticati na dalji plan i program budućeg delovanja.

Bolje je znati nego misliti.

Iluzije su nam ionako došle glave nekoliko puta u proteklih dvadeset godina.

Drugo, sad se jasno vidi ko ima hrabrost da kaže šta zaista misli, glasno i jasno, bez obzira na stanovište koje zastupa. Konačno se dogodila ta, valjda poslednja faza raslojavanja prljavštine u čaši punoj vode. Sada je jasno ko ima petlju da saopšti stav, kakav god stav bio, a ko se krije iza saopštenja pripremanih sa premisom da je IQ publike niži od 60.

Treće, ovo otkazivanje je dokaz da - uz potpuno poštovanje prema trudu koji su organizatori uložili u kampanju - to nije dovoljno i da je neophodno da bude i glasnije i jasnije i preciznije.
I da se odvija svaki dan, u saradnji sa onima koji nisu pri „odlučno možda” stavu.

Četvrto bi moglo biti ono što se juče zapravo i dogodilo - a to je taj kratki prekid saobraćaja koji su organizatori izveli u centru Beograda, iznošenjem transparenta na svetlo dana.
Dakle - moraju gerilske akcije, ako ne može drugačije.

To je poučak.

Fotografija sa E-novina. Beograd, centar, juče.

Sa druge strane je brdo lošeg.

Planina.

To što smo videli sa druge strane je bila prava parada srama.

Najgadnije je lagodno prihvatanje demagogije koja je u ravni sa „kriv je prozor što se našao u putanji bačenog kamena” – koja je osmišljena tako da netralizuje ionako inertnu javnost, kojoj je sve ok dok se lično ne nađe na udaru.

Za njih, postoji onaj čuveni citat Martina Nimelera (inače – „crkveno lice”), očigledno nedovoljno puta ponovljen:

(U Nemačkoj)

„Prvo dođoše po Jevreje - ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej.

Onda su došli po komuniste - ja se nisam protivio, jer nisam bio komunista.

Onda su došli po članove sindakata, ja se nisam protivio, jer nisam bio član.
Onda su došli po Katolike - ja se nisam protivio, jer sam bio Protestant.

Kad su došli po mene, nikog nije bilo da se usprotivi... „

Burk kaže: „Sve što je potrebno za pobedu zla je - da dobri ljudi ne čine ništa.”

*

Naravno da sve što se dogodilo nije dobro i da ovo nema veze samo sa „Paradom ponosa”, već - svima nama i opštim principima.

Borba traje svakog dana.

Ako možeš da pobediš danas, ne ostavljaj za sutra.

(Napomena:
Gotovo 48h nakon zabrane održavanja skupova, niko nije uhapšen.
U međuvremenu je otkriveno da su huligani planirali da mlate; bacaju kondome napunjene bojom; otmu autobus; žare i pale. 
Z/Dveri su za danas najavile na Avali skup sa pevanjem, paljenjem i pljuvanjem. 
Da li je i to otkazano? Ili zabranjeno?)