"U današnjem društvu nije moguće da neka skupina ljudi, ma koliko svi u toj skupini bili dobronamerni i isključivo zaokupljeni stvaranjem slobode, deluje zajednički, a da među sobom ne stvore tiraniju, da u praksi ne unište sve ono čemu u teoriji teže, da nenamjerno u najvećoj mogućoj mjeri ne naruše svoje ciljeve koji promiču.
Trebalo bi da svi radimo za zajednički cilj, ali odvojeno".
Trebalo bi da svi radimo za zajednički cilj, ali odvojeno".
(Bora Ćosić - "Drugi", iz antologije "Drugi pored mene")
hm, da.
ReplyDeletemedjutim, mozda je tu pomalo problem i u "danasnjem drustvu" koje spominje na pocetku :)
Mozda jeste, jer je njegovo "danasnje" otprilike nase "pre 100 godina". Ali, iskustvo nas uci da neke ideje/cinjenice ne mutiraju preterano kroz vekove, uglavnom suštinski ostanu iste :)
ReplyDeleteSvako zajedničko delovanje na ostvarivanju neke ideje zaista završi u svojoj antitezi. Možda mit o izgradnji Vavilonske kule govori i o tome, o nemogućnosti kolaboracije van institucija, hijerarhije ili nekog drugog društvenog konstrukta.
ReplyDeletePojavom interneta se otvorila mogućnost stvaranja "institucija" koje nadrastaju klasične oblike društvenog organizovanja. Opet i one su korisne sve dok su nestalne, efemerne i neregulisane.
Lepa preporuka za čitanje.Hvala :)
Virtualno "stvaranje institucija", odnosno onoga sto se cesto zove i "cloud" zaista mnoge stvari dramaticno menja: kada vidis da nisi jedini koji se bori - da si okruzen saborcima koje zapravo i ne poznajes, koji ti nisu rod, komsije, kolege - vec ste se ujedinili oko jedne IDEJE, vrednu borbe, što je u ovom slučaju veza snažnija od svake krvne, geografske ili druge.
ReplyDeleteSto se knjige tice, duzan sam da kazem sledece: kako je citanje te antologije jos uvek u toku, moj stav je "trenutan", odnosno tesko mi je da sudim o celini. Cinjenica je da je prvih nekoliko prica (od 30ak) ostavilo u glavi precest osecaj "namestenosti", odnosno da su price prečesto namerno usmerene ka toj ideji suživota drugih i nas, nisam proveravao - no trenutno deluje da su svi autori okupljeni i njihove priče ispričane "na poziv, tj. po zadatku". Kažem, nisam proveravao, možda grešim (mada - "osjećaj me rijetko vara", rekao bi Štulić).
Obećavam da ću, kada zavšim sa čitanjem, na ovom mestu zapisati i konačnu impresiju. To radim jer prosto mislim da nije fer da preporučujem na kupovinu knjigu koju ne poznajem od korice do korice. Priča Bore Ćosića je sjajna, svakako. Ali, sačekajmo ostatak.
verovati da se moze izboriti za neke ozbiljne drustvene promene na internetu je isto sto i verovati da se dete moze napraviti chatovanjem na jednom od bezbrojnih lonely hearts sajtova.
ReplyDeleteinternet moze pomoci pri inicijalnom upoznavanju i razmeni informacija, ali i za jedno i za drugo je potreban "mukotrpan rad na terenu" :))
Jesi u pravu - no, Mreža se pokazuje zgodnom alatkom u fazi okupljanja istomišljenika...
ReplyDeleteSve to stoji dok se virtualno i realno još uvek razlikuju. A nešto mi sluti da neće još dugo.