Nadvožnjaci Novog Beograda, 1991-2026

Prirodno je da tražimo zrna utehe ili izlaz iz ovog užasa u izgovorima -da je sve ovo predizborni igrokaz, da istraživanja potvrđuju da mladi zločinca većinski tako i vrednuju, da su krvožednici zapravo glasna manjina, i tako dalje.

Naravno da će svaka čestita osoba pomisliti ili zapisati:
"NE U MOJE IME."

Ipak, sve to nije dovoljno da umanji osećaj užasa, besa i sramote.

Ove dve fotografije, zabeležene 1991. i 2026. ne dokazuju da su stvari iste već trideset i pet godina.

One su mnogo gore.

Ako je pre trideset i pet godina bilo naivnih, pomahnitalih i sigurnih da će tuča i uništavanje tuđih života doneti nešto dobro, sada imamo ogroman broj stradalih kao dokaz da je ta ideja bila užasna.

Eduardo Galeano kaže: "Sistem prazni naše pamćenje ili ga puni smećem, učeći nas da istoriju ponavljamo umesto da je stvaramo.
Tragedije se ponavljaju kao farse, najavljivalo je čuveno proročanstvo. Ali, među nama, stvar je gora: tragedije se ponavljaju kao tragedije."

"Sazvežđe Sandrar" (Mirjana Vukmirović, predgovor za "Iz celog sveta u srce sveta")

"Istina je da ovaj pisac još nije ušao u kataloge, nije definisan, klasificiran. Univerzitetski ljudi ne znaju gde da ga stave; on im se još uvek čini kao neki "pustolov", u najbanalnijem značenju te reči, "probisvet" više nego pesnik! Oni nisu zapazili da je taj "putnik" uporni posmatrač koji hoće da otkriva.
On je mogao da napiše "Prozu Transsibirske železnice", a da nikad nije ušao u nju."
(Frederik Žak Tampl piše o Blezu Sandraru)

Možda baš zato što ga je teško definisati i 'negde staviti', najdraži pesnik i dalje pluta na ivici zaborava, van mapa ljubitelja poezije, često zaboravljan u antologijama.

Izuzev nekoliko prekucanih pesama, Sandrara nije lako pronaći na mreži.



Na elektroničkim knjigama postoji izbor pesama iz Sandrarovog opusa, u izboru i prevodu i uz predgovor Tomice Bajsića, pod nazivom "Sve do srca svijeta" >>. 
U antikvarnicama se može naći i izbor pesama u prepevu Nikole Trajkovića - ali meni i dalje ostaje najdraži prevod Mirjane Vukmirović, objavljen 1990. u izdanje Srpske književne zadruge.

Njen predgovor toj zbirci ujedno i najbolji dostupni putokaz za razumevanje i čitanje Sandrarove poezije i pustolovnog života.

Odavno nesrećan što taj njen tekst nije dostupan za čitanje u elektronskom formatu - na Sandrarov rođendan ispravljam tu nepravdu.

Kompletan predgovor, pod nazivom "Sazvežđe Sandrar" (u originalu 28 stranica) dostupan je ovde >>

David Sylvian: "September"

Septembar je držanje noktima za ivice papira,
koji sve brže otpadaju sa kalendara.

Onda se prepustiš
i lagano sletiš,
kao list.

*

Oduvek sam bio nesrećan što ova pesma nema adekvatan video.
Ovaj pokušaj je oblikovan od scena iz jednog Dejvidovog dokumetarca.

September's here again.