Prešlicavanje za Lice ulice :: Pokey LaFarge, Jessie Welles, Elvis Costello (oktobar 2026)

Ne znam da li će priča o ovim albumima i pesmama stići do tebe u danima opšte predizborne buke ili tišine, da li je Srbija već slobodna ili je više nema.

U svakoj opciji koju mogu da zamislim – muzika će nam biti neophodna: kao podstrek, flaster, zavoj, zaklon, oruđe, baklja ili uteha.
Kao i uvek – preporučujem ti 3 (slovima: tri) albuma – nastala u muci ili iz želje da se o mukama peva.

Pokey LaFarge: „Rent Money“ (Boxer Boy Records, 2026)

Iako je na sceni već dvadesetak godina – a neke od njegovih pesama i spotova imaju milionske preglede – Pouki i dalje deluje kao tip kakvog je moguće ugledati na bini veće lokalne škole ili sale u kojoj se šank ne vidi od dima, ili kao sporedni lik u nekom od filmova Džona Dala.
Na najboljem albumu od genijalnog „Rock Bottom Rhapsody“ (2020.) – Pouki nastavlja da meša ’starinski’ rokenrol, bluz i gospel – ovoga puta najviše pevajući o mukama sa novcem, nemaštini i nemogućnosti da se iz nje izađe. Bez obzira na muke – on ne spušta ritam i sve zvuči gotovo optimistično, iako je sasvim izvesno da već sutra neće imati dovoljno novca da plati struju i uključi gitaru u pojačalo (“Payed my bills / Now I’m broke / I got to get back to work”). U tome i jeste lepota ovog albuma. Favoriti: “Work”, “On and On”, “The Thing”.

Link za preslušavanje "Rent Money" >> 

Jessie Welles: “Masks off” (nezavisno izdanje, 2026)

Poput mnogih prethodnika i kao svaki pravi trubadur – Džesi se godinama probijao do slave glasom, tekstovima, akustičnom gitarom i usnom harmonikom. Vreme je pokazalo da je sve bilo vredno truda i da je publika uvek željna protestnih pesama – a naročito kada je razloga za proteste sve više iz dana u dan. Štaviše – ima ih toliko da je Džesi samo tokom 2026. objavio ukupno tri (opet taj broj!) albuma. Na “Masks off” se nalaze najmanje dve pesme koje već imaju važno mesto na dugoj listi protestnih pesama – “Join ICE” i naslovna, koja sve lepo objasni prvim stihovima: “Everything is constantly unlike anything you've ever seen before / Everything is greater than it's ever been before / Pardon the progress / Hate is part of the process”.

Link za preslušavanje "Masks off" >>

Elvis Costello: “My Aim is true” (1977)

Sve je pitanje postavljenog cilja.
Kostelo je sada poznat kao autor gotovo 700 objavljenih pesama (među kojima su i remek-dela poput “Everyday I write the book”, “Veronica” i “I Want You”) i koji je tokom karijere pisao pesme i sa Polom Mekartnijem, Bartom Bakarakom i The Roots, između ostalih.
Ali, ako se vratimo na početak te karijere – zateći ćemo tada mladog Kostela kako mora da snimi debi album za svega dvadeset i četiri radna sata, odnosno budžet koji je iznosio oko tada mizernih 1000 funti.
Rezultat? Jedan od najboljih debitanskih albuma novog-talasa, dve genijalne pesme (“Alison”, “Angels Wanna Wear My Red Shoes”) i početak jedne od najplodonosnijih karijera u istoriji pop-muzike.
Ok, nije sve pitanje cilja, ima nešto i u talentu.

Link za preslušavanje "My aim is true" >>

*

Više o novom broju magazina Lice ulice >>

Ursula Legvin: "Čovek praznih šaka" (fragment o borbi i slobodi)

"Ono što nas upućuje jedne na druge jeste naša patnja. To nije ljubav. Ljubav se ne pokorava umu i pretvara se u mržnju kada se nađe u stisci. Veza koja nas spaja nadrasta svaki izbor. Mi smo braća. Braća smo po tome šta delimo. Po bolu koji svako od nas mora sam da trpi, po gladi, po siromaštvu, po nadi, po tome se poznaje naše bratstvo. Mi to znamo zato što smo morali da naučimo. Znamo da jedino možemo od samih sebe da očekujemo pomoć, da se nijedna ruka neće pružiti da nas izbavi ako je sami ne pružimo. A šaka koju pružate je prazna, baš kao i moja. Nemate ništa u šaci. Ne posedujete ništa. Niste vlasnik ničega. Slobodni ste. Sve što imate jeste ono što sami jeste i što dajete.
(...)
Ne možete uzeti ono što niste dali, a morate dati sebe.
Ne možete kupiti revoluciju. Ona je ili u vašem duhu ili nije nigde."

(knjiga je dostupna za čitanje i na sajtu Anarhistička biblioteka >>)

"FDU u blokadi", neutralnost i Kipling

"Don't—don't—don't—don't— look at what's in front of you..."

Ekipa koja pakuje i objavljuje klipove na Svi U Blokade Fdu je u protekle dve godine već zaslužila mesto u udžbeniku. Ne samo montaže.

Na pretposlednjoj stranici lekcije "Demontaža zla video formatima" će biti ovaj klip, jedan od do sada najstrašnijih i najgenijalnijih, za "neutralne".

Na poslednjoj će biti onaj koji slavi pobedu.

Stihovi su Kiplingovi, s početka prošlog veka.

Scene su Srbija, s kraja nečega što je moralo da bude zbrisano u prošlom veku.

"...But boots—boots—boots—boots—movin' up an' down again,

An' there's no discharge in the war."

View this post on Instagram

A post shared by Svi u blokade! (@sviublokade.fdu)