U radovanju ne bi trebalo da se zaboravimo.
Pre nego počnemo sa sređivanjem zatečene razvaline - važno je da se prvo postidimo.
Bez obzira na sporadične pokušaje od 2012. do 2024 - moralo bi da nas bude sramota kao društvo.
Zašto?
Ti i ja,
tvoji najbliži,
prijatelji, kolege,
svi –
pripadamo društvu koje je četrnaest godina pljačkano, ubijano i mlaćeno od
strane malobrojne, izuzetno organizovane kriminalne grupe.
Mnogi od njih su nam to radili po drugi put.
Četrnaest godina je baš mnogo vremena.
To su čitava detinjstva; godine koje je trebalo da budu najlepša mladost, one koje su stariji zaslužili da prožive bezbrižnije i dostojanstvenije.
Zato ne sme da se ponovi oktobar 2000. i tadašnja trabunjanja da „ne sme biti revanšizma“. Mora lustracija, sve da se pročešlja.
Nije to ništa strašno, samo sprovođenje pravde nad onima koji nisu radili pošteno.
Ne sme da se zaboravi ko nam se useravao u život u ovih
četrnaest godina i pride se od toga obogatio činjenjem širokog spektra
svinjarija od „da biste izabrali željenu opciju morate preslušati poruku do
kraja“ dok vam govna izbijaju iz slivnika u kupatilu, preko batinjanja dece na
ulicama do pada nadstrešnice.
Za sve učinjeno moraju da se odrede kazne koje će do
kraja vremena odučiti bilo koga da pokušava nešto slično, bila ta osoba koordinator
za đubrivo u mesnoj zajednici ili visoki predstavnik udruge koja bi trebalo da se bavi duhovnim mirom.
Sve po zakonu.
Tako se umanjuje mogućnost da nam se sve ovo ponovi, u još dužem trajanju.
Ima tu još nekoliko važnih stvari.
Rezultati izbora su dobri i zahvaljujući tome što je borba osmišljavana i vođena od strane kolektiva, a ne jednog ili više „iskusnih lidera“.
Koliko god se razne sile godinama trudile da zatru u nama svaki trag vere u moć
kolektiva i da su važni lideri, njegovo ili njeno ime, oratorska moć i harizma – Studentski pokret je to svakodnevno demantovao tokom dve godine.
Nije to bilo bitno samo zato što sistem nije znao koga da juri i uvalja u blato.
Važno je i zato što se tako stvarao prostor da u prvom planu budu ideja i ciljevi.
Najvažnije: zahvaljujući tome - sada imamo priliku da kao društvo malo učimo kako izgleda
imati novu vlast a nemati novog vođu.
To bi trebalo da ima lekoviti uticaj na odgovornost građana prema drugima, kao i prema sebi.
Drugi deo uspeha Studentske liste je nepristajanje.
Mnoge ideje koje su mobilisale najmanje dva miliona i dve stotine hiljada građana Srbije bile su ne samo nove, već i nadrealno hrabre.
Niko pre ovog pokreta nije uspeo da mobilizuje hiljade ljudi da rade nešto što do sada nisu - poput stajanja u upornoj, katarzičnoj šesnaestominutnoj tišini, čak i u poslednjim otkucajima godine dok se iz magle čuju slavlje i vatrometi naših neprijatelja.
I ranije su se pravili "opozicioni Dnevnici" - nikada ovakvi.
Niko ranije nije prešao ili ispedalao ovoliko hiljada kilometara; niko nije u istoj kampanji drsko povezivao nepovezivo - od Radjarda Kiplinga do Topalka, od „Zemlje“ preko „Cveta trešnja u planini“ do „Tri poljupca“, sve na neverovatan način.
Nepristajanje je inspirisalo ovoliko građana Srbije da postanu kreatori i distributeri materijala i Ideje.
Konačno, ali nikako najmanje važno: niko nije uspeo da organizuje i sub-organizuje oko, procenjuje se, 60.000 građana da budu kontrolori poštovanja izborne volje građana Srbije.
U svemu tome su – za razliku od prethodnika – uspeli zato što su postavili precizno definisan cilj, uverili nas da je taj cilj dosežan kao i to da su veštiji, hrabriji i duhovitiji kako od neprijatelja tako i od nas.
To je, više-manje, sve što je potrebno za pobedu i to je ono što moramo da usvojimo kao lekciju.
Moramo - što pre - jer organizovana kriminalna grupa neće stati ili nestati tek tako. U izbornoj noći su od druge rečenice nastavili da seju zlo. To rade i danas. Ništa drugo i ne umeju da rade, a i zašto bi? Već su dva puta sejanjem zla ostvarili sebi životne sne.
Zlo će nastaviti da se vraća, u ovoj ili nekoj novoj formi.
Na nama je da ga na vreme prepoznamo i onesposobimo, bez da ponovo čekamo četrnaest godina.
Molim vas.
p.s. kada budu bili potrebni volonteri za rad u Ministarstvu Revanšizma - uvek sam na raspolaganju.
