...I tako čučim kraj kade napunjene vrelom vodom zagledan u tek kupljeni vinil koji leži na njenom dnu: mini-LP benda U2, 45 obrtaja; vruća voda nagriza etiketu i uskoro se možda neće videti šta je "A" a šta "B" strana ploče ali me to ne brine previše, mantram
"ispravi se...
ispravi se...
ispravi se..."
Ja sam spustio ploču u vrelu vodu.
Imam dvanaest godina i nestrpljiv sam da čujem te pesme koje ne znam, što pre.
Sat vremena ranije sam, presrećan spustio na pult kraj kase "Robne kuće" taj komad vinila i novac: u svetu se to izdanje zvalo "Wide Awake in America", izdavač za Jugoslaviju je preimenovao mini LP u "The Unforgettable Fire", računajući na euforiju koja je već i kod nas pratila bend, naročito nakon nastupa na Live Aid koncertu (koji umalo da promašim nastup zato što je "Politika" čitav program koncerta ispisala ćirilicom ("Јyty"); video sam na omotu da je na vinilu live verzija sjajne "A Sort of Homecoming", zatim tri pesme koje ne znam - "The Three Sunrises", a sa druge strane "Love Comes Tumbling" , instrumental "Bass Trap" - i "The Unforgettable Fire" za koju sam spot video čak dva puta na televizoru tih nedelja; tih pet pesama koštale su me odricanja užine jedno sedam-osam dana; no, ne mari - uzimam ploču sa police ne zagledajući šta je u omotnici, zatim trkom do Zelenog Venca, onda autobusom ka kući, pravo na gramofon... ali, ali, ali vinil je potpuno kriv, više liči na volane na haljini nego na parče plastike sa kojeg bi trebalo da se čuje muzika, ne vraća mi se do "Robne kuće", slušaju mi se te pesme više od svega, sada, odmah! - tri nikada nisam čuo.
- "Halo ćale, ja sam... kako da ispravim potpuno krivu ploču?"
- "Napuni kadu vrelom vodom i potopi je na par minuta, kad etiketa počne da bledi stavi je između onih Prosvetinih enciklopedija i Larusa, možda uspeš..."
I eto me kako čučim kraj kade napunjene vrelom vodom zagledan u tek kupljeni vinil koji se čvari na dnu kade, ostaviću je malo duže za svaki slučaj, zatim ću je presovati enciklopedijama i staviti je na teški, drveni, precizni Lenco gramofon u dnevnoj sobi, pojačalo i kutije su bolje nego one postavljene kraj malog Phillips gramofona koji je kod brata i mene, no - Lenco je isuviše ozbiljna sprava da bi prihvatio da svira sa ploče kojoj vruća voda, naravno, ništa nije učinila, te sam prinuđen da je spustim na Philips koji se vrti zahvaljujući pažljivo biranim debljim gumicama za tegle čiji je vek trajanja pet do šest sati okretanja, spuštam iglu na ploču i sa zvučnika se, ipak, začuju prvi taktovi "A Sort of Homecoming".
Sreća.
Mnogo godina kasnije, kada mi U2 više nisu toliko značili, otkrio sam da je snimak te pesme zapravo zabeležen tokom tonske probe, a da je huk publike naknadno dodavan u studiju.
Ali, to mi više nije bilo toliko važno: tada sam preslušavao taj snimak toliko puta, sedeći što bliže zvučnicima, zamišljajući da sam tamo.
A kako su godine odmicale, najdraži snimak sa tog komada vinila postala je "Love Comes Tumbling", možda poslednja dečačka pesma koju su odsvirali i snimili.
Još nekoliko godina kasnije - svih pet pesama dostupno je za preslušavanje na klik.
(Kao i sve drugo što sam ikada želeo da posedujem ili preslušavam, i to je sjajno!)
Onaj vinil je još uvek negde na tavanu, ili u podrumu, stišnjen između drugih ploča.
Možda je, nakon tri decenije, konačno ispravljen.
Album je za preslušavanje dostupan i na Deezeru >>
* - Dan prodavnica ploča/"Record Store Day" obeležava se treće subote u mesecu aprilu od 2008. godine >> .
.
"ispravi se...
ispravi se...
ispravi se..."
Ja sam spustio ploču u vrelu vodu.
Imam dvanaest godina i nestrpljiv sam da čujem te pesme koje ne znam, što pre.
- "Halo ćale, ja sam... kako da ispravim potpuno krivu ploču?"
- "Napuni kadu vrelom vodom i potopi je na par minuta, kad etiketa počne da bledi stavi je između onih Prosvetinih enciklopedija i Larusa, možda uspeš..."
I eto me kako čučim kraj kade napunjene vrelom vodom zagledan u tek kupljeni vinil koji se čvari na dnu kade, ostaviću je malo duže za svaki slučaj, zatim ću je presovati enciklopedijama i staviti je na teški, drveni, precizni Lenco gramofon u dnevnoj sobi, pojačalo i kutije su bolje nego one postavljene kraj malog Phillips gramofona koji je kod brata i mene, no - Lenco je isuviše ozbiljna sprava da bi prihvatio da svira sa ploče kojoj vruća voda, naravno, ništa nije učinila, te sam prinuđen da je spustim na Philips koji se vrti zahvaljujući pažljivo biranim debljim gumicama za tegle čiji je vek trajanja pet do šest sati okretanja, spuštam iglu na ploču i sa zvučnika se, ipak, začuju prvi taktovi "A Sort of Homecoming".
Sreća.
Mnogo godina kasnije, kada mi U2 više nisu toliko značili, otkrio sam da je snimak te pesme zapravo zabeležen tokom tonske probe, a da je huk publike naknadno dodavan u studiju.
Ali, to mi više nije bilo toliko važno: tada sam preslušavao taj snimak toliko puta, sedeći što bliže zvučnicima, zamišljajući da sam tamo.
A kako su godine odmicale, najdraži snimak sa tog komada vinila postala je "Love Comes Tumbling", možda poslednja dečačka pesma koju su odsvirali i snimili.
Još nekoliko godina kasnije - svih pet pesama dostupno je za preslušavanje na klik.
(Kao i sve drugo što sam ikada želeo da posedujem ili preslušavam, i to je sjajno!)
Onaj vinil je još uvek negde na tavanu, ili u podrumu, stišnjen između drugih ploča.
Možda je, nakon tri decenije, konačno ispravljen.
Album je za preslušavanje dostupan i na Deezeru >>
* - Dan prodavnica ploča/"Record Store Day" obeležava se treće subote u mesecu aprilu od 2008. godine >> .
.
:)
ReplyDeleteДовољан је и лавор са врелом водом, плоча стаје и у њега, не треба цела када.
Будимо "енергетски свесни", не расипајмо!
Jedini lavor u kući bio je premali za LP, tj. imao je neko smešno dno koje mu nije omogućavalo da valjano potone :)
ReplyDeleteEh, ko je još 1985. razmišljao o energetskoj krizi, taman su prošle restrikcije, par-nepar i sve to :)
Svako slovo ispisano u ovom tekstu ti je zlatno. Ne znam da li da krenem od Ју-Ту-a, ispravljanja krivih ploča... Negde na svom blogu sam pisao da sam jedan duks mnogo voleo u krivom uverenju da su na njemu Bono I The Edge. I bio mi je omiljen. Kako je rastao brže od mene i u jednom trenutku me prestigao, taj duks je prvo nosio moj brat, pa ja. U2 je kod mene doživeo tužnu sudbinu da sam kupovao albume nadajući se da će na njima biti nešto dobro "kao pre". Na slepo. To je značilo manje Bonovog ječanja, malo više rattle-snake Edžovih gitara... Mnogo kasnije sam presato da kupujem nego što su presatali da mi odgovaoraju; ja sam ljubitelj zečećih gitara, pa do Achtung baby ja i Bono možemo da razgovaramo; posle toga - ništa!
ReplyDeleteMi smo (ja i brat) čuli da se vodom ploča "razmagnetiše", pa da od tona ne ostane više "ni t". Zato smo u nju stavljali sapuna. "Merimin" dečji sa kojim smo prali ruke. Ne mogu da se setim, ali sa sadašnje tačke gledišta, čini mi se da sam ja predložio iz opreza (oprez - da, to baš liči na mene) da isprobamo na ploči za koju nam nije blo bitno šta će sa njom biti. Bilo je ono jedna dobra i jedna loša vest:
- dobra: nije se uništio snimak
- loša: nije se dobio bolji zvuk.
Mi smo imali "Tosku" sa dva podešavanja igle - na dva kraja viljuške po jedan teg. Kad bih danas video da se nešto tako talasa kao neke ploče koliko su bile krive - čir na želucu bi mi dotrčao prečicom. Ali je taj gramofon stvarno vario ono što kasniji Kamakraun nije mogao
Nikad nisam čuo za ovu foru sa sapunom, potpuno je... genijalno je! :)
DeleteMene su pak učili da ne valjda raditi ništa alkoholom, da to utiče na rilne na ploči, nešto kao nagriza ih pa onda kvari zvuk... I čak smo imali neku mešavinu tečnosti koja je stalaja u bočici godinama za čišćenje ploča... mislim, stajala - niko je nije koristio :)
I meni je dopao neki Kamakraun naknadno, plitak zvuk, 4 i 5 pesma ionako pršte, a pod njim to sve postaje tranzistor... brrrr... hvala ti! :)
Ta tvoja LP "podmornica" se zove čista strast.
ReplyDeleteValja to negovati.
Još je veća bila prema kasetama, ali o tome sam već pisao, da se ne ponavljam :)
DeleteNegujem - sad se bakćem sa "što-bolje-napravljenim-mp3-fajlovima"...
> u svetu se to izdanje zvalo "Wide Awake in America", izdavač za Jugoslaviju je preimenovao mini LP u "The Unforgettable Fire", računajući na euforiju koja je već i kod nas pratila bend
ReplyDelete"Wide Awake in America" i "The Unforgettable Fire" su dva različite ploče.
"The Unforgettable Fire" 12" je i u svetu objavljen pod tim imenom, nije isti broj pesama kao na ovom drugom EP-u i neke pesme su različite ("Wide Awake in America" EP nema "Bass Trap", ima "Bad" uživo, itd).
To je, dakako, najmanje bitno za tvoj lep tekst o tim danima kada je svaki dan bio Dan prodavnica ploča.
Meni nekako ostalo u glavi da je to bio "Wide Awake", da li sam tu informaciju pročitao u Rocku... ko zna... sad sam kliktao po netu i video da postoje razne varijacije i "U.F." EP izdanja, očigledno je to stiglo do nas... Hvala na ispravci i na pohvali, svakako :)
Delete