"Oduvek sam zamišljala da ću napisati knjigu, makar i sasvim malenu, koja će čitaoca odneti nekud, u prostranstvo koje se ne može ni izmeriti niti upamtiti.
Mnogo sam toga zamišljala. Da ću zablistati. Da ću biti dobra. Da ću gologlava živeti na planinskom vrhu i okretati točak koji će pokretati Zemlju te da ću tako neprimećena, među oblacima, biti od nekog uticaja; da ću biti od koristi.
Neobične želje paperjasto su ispunjavale prostor, čineći lakim telo nadurenog, krakatog deteta koje je muku mučilo da zadrži čarape tako da ne nestanu u teškim cipelama.
Sve moje čarape bile su izobličene. Možda zato što sam ih često punila klikerima. Napunila bih ih staklencima i gvozdencima i izašla napolje. Jedino sam u tome bila vešta, i mogla svakog živog da pobedim.
Noću bih istresla svoj plen na krevet i počela da ga glancam jelenskom kožicom. Ređala bih klikere po bojama, po vrednosti, a i oni bi se ređali sami kao male sjajne planete, svaka sa svojom istorijom, svaka sa svojom zlatnom voljom.
Nikad nisam imala osećaj da je sposobnost da pobeđujem poticala od mene same. Oduvek sam osećala da ta sposobnost počiva u samom klikeru. Da je reč o čarobnom predmetu koji bi pod mojim dodirom oživeo. Na taj način otkrivala sam čaroliju u svemu, kao da je sve što postoji, i čitava priroda, nosilo pečat nekakvog džina.
Trebalo je biti obazriv, trebalo je biti mudar. Zato što je onaj ko je pronicljiv mogao da se domogne i nečeg vrlo dalekog, i da ga privuče sebi.
A vetar je hvatao krajeve tkanine kojom je bio zastrt moj prozor. Tu sam čuvala stražu, pazeći da mi ne promaknu one malene stvari koje, pred otvorenim očima, lako postaju ogromne i prelepe.
Pomno sam posmatrala, procenjivala i, tek tako, nestajala kao avion-vetrokaz, koji nikud ne leti, nesvesna svojih nespretnih ruku ili neposlušnih čarapa.
Odlazila sam, i to niko nije primećivao. Jer, svima se činilo da sam još među njima, na svom malenom krevetu, zaneta dečjom igrom."
*
(Peti Smit, "Sakupljanje vune", prevod Zoran Paunović, Geopoetika, 2015.)
Odlazila sam, i to niko nije primećivao. Jer, svima se činilo da sam još među njima, na svom malenom krevetu, zaneta dečjom igrom."
*
(Peti Smit, "Sakupljanje vune", prevod Zoran Paunović, Geopoetika, 2015.)
