 |
| Foto: Aleksandra >> |
Ne može sve.
Ne možeš sve pojesti, probati, liznuti, fotografisati, preći, dodirnuti, oslušnuti, poljubiti.
Ne možeš za nekoliko dana progutati više od dve i po hiljade godina, priča i slojeva ("koji se slažu jedni na druge kao u lazanji", kaže lokalac)
I zašto uopšte pokušavati?
Evo nas na deset minuta hoda od sobe, prvih deset minuta po gradu, već smo kod drugog čuda napravljenog ljudskom rukom, čuda za koje je bilo potrebno više pokreta čekićem, dletom ili kičicom nego što ti imaš miliona piksela u senzoru fotoaparata, prirodnije je vratiti aparat u torbu i prepustiti se pogledu i zamišljanju šta li je ostalo skriveno, šta je ispod, dole, ispod podruma, iza zidine, šta je razlog što ruka na statui pokazuje tamo.
Zato ćemo za nekoliko dana napraviti tek nekoliko fotografija, za slučaj da zaboravimo na trenutak, pogled, svetlo, osećaj.
Bez obzira na preporuke koje stižu sa svih strana (drugari, hvala!) - nasumično biramo restoran, piceriju, poslastičarnicu, štagod a gde vidimo više od dvoje ljudi za stolovima - i dobijamo sasvim dobru klopu. Dobro se jede i s nogu.
(Iskreno - nakon 15-17 kilometara pešačenja dnevno - sve što je kašikom je - odlično!)
Većinu natuknica koje dobijamo od lokalnog vodiča kroz galeriju ćemo istraživati kasnije.
Suočeni sa toliko slojeva istorije i priča - shvatamo da je sada zabavnije izabrati jedno delo - na primer Karavađovog Davida sa glavom Golijata, koji nije samo to i baviti se samo njim, uživo.
U preostalom vremenu ćemo zamišljati šta su sve te slike i skulpture videle i čule u vili Borgese ili u radionicama u kojima su nastajale.
Iako, dakle, ne može sve - može se -
Suočeni sa toliko slojeva istorije i priča - shvatamo da je sada zabavnije izabrati jedno delo - na primer Karavađovog Davida sa glavom Golijata, koji nije samo to i baviti se samo njim, uživo.
U preostalom vremenu ćemo zamišljati šta su sve te slike i skulpture videle i čule u vili Borgese ili u radionicama u kojima su nastajale.
Iako, dakle, ne može sve - može se -
... sesti na stepenice i uživati u suncu, glasovima i jezicima koji se čuju sa svih strana;
... nakon dugog hoda ući u bilo koju crkvu i odmoriti oči, uši i noge (i ugrejati se);
... stići na besplatan koncert u crkvi u večernjim satima i čuti neočekivano dobar sopran (i slabašan, ali tačan baritončić koji se trudi da je prati);
... slušati galebove kako se dovikuju kroz sumraku;
... hodati dva dana u istoj majici jer je vazduh potpuno čist a u restoranima pušenje zabranjeno;
... možemo se izgubiti u uličicama nakon što isključimo mape na telefonima i prosto landrati pitajući se kakvo čudo će izroniti iza ćoška;
... možemo da računamo da je tokom dana u gradu škljocnuto barem milion fotografija i pola miliona selfija i da ćemo na nekim od fotografija sigurno biti i mi, kao prolaznici ili senke;
... možemo sesti pored dekice koji čita tarot karte u ledenoj vetrovitoj noći. Čudo je što taj jak vetar ne okreće nijednu kartu na improvizovanom pultu ispred njega, ili su toliko masne od njegovih ruku, nećemo ga razumeti ni reč ali to neće biti ni važno,
u pupku smo sveta,
neka budućnost ostane nejasna,
ne treba mi ni nagoveštaj.
Nagrada za one koji su hrabro iskoračali kroz ovaj poetski zanos - nekoliko korisnih tehnikalija:
- Od aerodroma do stanice Termini ima nekoliko udobnih načina transporta: voz Leonardo Express (14EUR po osobi) polazi na svakih 15 minuta i u gradu je za nešto manje od 30 minuta. Druga opcija je Shuttle bus koji će vas za 1EUR više (dakle, 15EUR po osobi) ostaviti na željenoj adresi (u centru, tj. unutar Aurelijevih zidina).
- Izaberite hotel u centru. Jesu skuplji, ali dobar izbor baze, odnosno lokacije vam omogućava da sve obiđete peške (nas dvoje prepešačili nešto više od 55 km za 4 dana), te nećete trošiti novce na razne druge vrste prevoza (koji je, izgleda, izuzetno dobro organizovan)
- Propusnice za Vatikan (Skip-the-Line) svakako rezervišite unapred (online, naravno), iako vas to neće spasiti gužve koja je u samom Muzeju, odnosno Sikstinskoj kapeli n-e-i-z-b-e-ž-n-a.
- Isto važi i za propusnice za Galeriju Borgeze, pri čemu je gužva u prvom prepodnevnom terminu (od 11h) prihvatljiva i manja nego od 13h.
- Red za ulazak u Baziliku Svetog Petra dugačak je nekoliko stotina metara, "van sezone".
- Za svaki slučaj - i za prvi dan: pristojna klopa za prihvatljive novce čeka vas u Taverni Del Seminario, na 50 metara od Panteona (u Via Del Seminario, logično)
- Sad znate kako da birate bazu, kako da stignete do centra i gde da prvi put jedete, ostalo možete dalje - sami :)
 |
