Nadvožnjaci Novog Beograda, 1991-2026

Prirodno je da tražimo zrna utehe ili izlaz iz ovog užasa u izgovorima -da je sve ovo predizborni igrokaz, da istraživanja potvrđuju da mladi zločinca većinski tako i vrednuju, da su krvožednici zapravo glasna manjina, i tako dalje.

Naravno da će svaka čestita osoba pomisliti ili zapisati:
"NE U MOJE IME."

Ipak, sve to nije dovoljno da umanji osećaj užasa, besa i sramote.

Ove dve fotografije, zabeležene 1991. i 2026. ne dokazuju da su stvari iste već trideset i pet godina.

One su mnogo gore.

Ako je pre trideset i pet godina bilo naivnih, pomahnitalih i sigurnih da će tuča i uništavanje tuđih života doneti nešto dobro, sada imamo ogroman broj stradalih kao dokaz da je ta ideja bila užasna.

Eduardo Galeano kaže: "Sistem prazni naše pamćenje ili ga puni smećem, učeći nas da istoriju ponavljamo umesto da je stvaramo.
Tragedije se ponavljaju kao farse, najavljivalo je čuveno proročanstvo. Ali, među nama, stvar je gora: tragedije se ponavljaju kao tragedije."