Prešlicavanje za Lice ulice :: Porto Morto, Laura Misch, Tom Lehrer (septembar 2026)

Znam da ovih dana razloga za smeh ima koliko i dobrih pesama na novom albumu The Strokes (nema ih), i da se sve češće služimo starom krilaticom „Humor je poslednje utočište očajnih“.

Ali – muzika i dalje ima moć da izmami osmeh. Nekada kao reakcija na otpevani bezobrazluk ili neočekivani obrt u pesmi. Nekada je taj osmeh sasvim blag, zato što ga izazove lepota.

U narednim redovima tragamo po prostoru i vremenu za muzikom koja nam to radi, i tako pomaže da plašimo neprijatelje. Jer osmeh je i dalje najbolji način da se neprijateljima pokažu zubi.

Porto Morto: „Minimum“ (LAA, jeboTon, 2026)

Porto Morto su u proteklih deset godina uspeli da ostanu razbarušeni, potpuno svoji i  nezainteresovani da li upravo sviraju hiper-pop, džez, rokenrol, eksperimentalnu muziku ili sve to istovremeno. U poslednje vreme prepoznati i po spektakularnim video-spotovima („Gužva“ je predložak za temu „Avangarda u regionalnoj pop kulturi: pedeset godina za pet minuta“) – Porto Morto su ovim albumom dosegli novi vrh a svoje ime samoparodično uklesali u mermer (vidi omot).
Nenormalne pesme („Keš mašina“, „Minimum“, „Paradoks“, „Gužva“...), izbor gostiju (Cane, Davorin Bogović, Hiljson Mandela, Bojana Vunturišević...) čine „Minimum“ jednim od najvažnijih i najzabavnijih albuma regiona u poslednjih nekoliko godina.

Link za preslušavanje (bandcamp) >>

Laura Misch: „Lithic“ (One Little Independent Records, 2026)

Lora izaziva osmehe drugim sredstvima, i to su osmesi druge vrste: oni koji nastaju topljenjem od miline nad zvučnim pejsažima, u koje je lako pobeći i lutati po njima danima, iako album traje svega četrdeset minuta.
Lora je – formalno – saksofonistkinja, ali „Lithic“ je natopljen slojevima elektronike, šumova i odjeka koji ga preporučuju za eterične plejliste na kojima su Floating Points, Alfa Mist, njen brat Tom, kao i Lora Marling.
Bez obzira na taj kamen u imenu – „Lithic“ nije nimalo grub, već izuzetno nežan i ume da greje u noćima u kojima sve izgleda bezizlazno, a jutro predaleko.
Najskrovitija mesta: „Kairos“, „Siren“ i „Soften“.

Link za preslušavanje (bandcamp) >>

Tom Lehrer: „Singularities & Satires“ (May Crest Mark, 1959/2026)

Ukoliko ga ne znate – krajnje je vreme da se upoznate sa Tomom. Njegova biografija je toliko atipična da svet još uvek ne zna u koju fioku da ga stavi, a njemu za života nije bilo stalo da se bavi sopstvenom večnošću. Štaviše – nekoliko godina pred smrt, 2022. je svoje pesme stavio na public domain, uz prigodnu poruku slušaocima i izdavačima.
Iako matematičar po obrazovanju (upisao je Harvard u 15. godini, predavao na Kembridžu) nije odoleo muzici, i počeo je kao mlad da piše crnohumorne refleksije na vreme u kojem je živeo („Poisoning Pidgeons in the Park“, „Pollution“, „We will all go together when we go“), snimao ploče o svom trošku (a BBC Radio ih zabranjivao), nastupao po klubovima, radiju i televiziji.

Iako se povukao sa scene još 1972. godine da bi se posvetio profesuri – Tomove pesme su neverovatno popularne i danas. Njegova „The Masochism Tango“ trenutno ima 44 miliona preslušavanja na Spotify platformi. Bez obzira na decenije koje su prošle – njegov crni humor i klavir i stihovi imaju istu snagu kao pre šezdeset ili sedamdeset godina.

Zato je „Singularities & Satires“ dobra prilika za prvo upoznavanje sa jednim od autentičnih muzičkih zabavljača dvadesetog veka. Biće i smeha, bez obzira na vreme.

Link za preslušavanje (Spotify) >>

*

Više o 125. broju magazina Lice ulice >>