Izložba "Živeo život 2" (ili "Kad bi svi vojnici na svetu gađali pasuljem, imali bismo raj na zemlji")

(Naslov pozajmljen sa oglasa koji sam pronašao u "Ilustrovanoj politici" s početka sedamdesetih na izložbi :)

Pre nekoliko dana je otvorena izložba "Živeo život 2" - obogaćena verzija one koja je proletos postavljena >> u bivšoj "Robnoj kući" u Knezu.

Nova postavka je osvojila prostor u kojem smo nekada, davno, davno, davno kupovali gramofonske ploče, prazne video kasete, "kasete za brisanje glave kasetofona", gumene radničke čizme, sijalice, lustere, kablove ali i escajg za dvanaest osoba - u prostoru bivše "Elektrotehne", koji je nedavno napušten od strane velikog svetskog modnog brenda a sada ponovo "vraćen korenima".

Izložba je otvorena do 28. februara 2014. godine.

Ima i viršli.

A dokumentarci koji se emituju u podrumu zovu da im se posveti čitav jedan dan.

Alex i Rastko u sedištima JAT-a putuju natrag kroz vreme.

Oglas, "Ilustrovana", sedamdesetih.

Rastko ponovo otkriva "Start".

Nekoliko igrača na opruzi i olovna loptica = stoni fudbal, dečački san.
"Tempo" sa Robertom Prosinečkim u pozadini.

"Tata, kako se ovo igralo?" - "Igralo se satima, sine".

Ko li je uz njih odrastao?

Ovaj Paja Patak je možda bio i moj.

Kaleidoskop. Zabava pre odlaska u ordinaciju iza.

"Sve što raste htelo bi da raste..."

Sa stare Tosce 10 sviraju i Laki Pingvini i Pejaković.

.
Štagod bilo, moja domovina je Jugoslavija.

Zemlja koja nije odbranjena lepotom.
.

Radostan dan! (hvala "Lemijevoj knjižari")

Trajala je ta potraga nekoliko meseci - po forumima, blogovima, serverima sumnjivog odnosa prema autorskim pravima i sajtovima koji se bave prodajom knjiga - "Mesto u mećavi", knjiga Aleksandra Žikića objavljena 1999, priča o životu Milana Mladenovića, za koju sam bio siguran da će se tokom naše selidbe pojaviti iz nekog ćoška ili neotvorene kutije.
Rezultat potrage: razočaranje i neverica.

Potragu sam zatim objavio i na Twitteru - i jedini rezultat je bilo nekoliko solidarnih retvita.
Jedan čovek ima primerak!
Ali, živi u Australiji i 
mogao bi da je skenira ovih meseci.

Konačno, podelio sam muku i na prešlicavanje stranici na FB.

* * * 

Ovog prepodneva, na mom stolu osvanuo je veliki žuti koverat, poslat iz "Lemijeve knjižare" za koju znam da je u Novom Sadu.

U koverti je, neočekivano, bilo "Mesto u mećavi" i vizit karta knjižare, "Lemijeve".

Ali, Milenko i ja se čak i ne poznajemo! 
Od pre godinu-dve se "pratimo" na FB, razmenimo po komentar, pozajmimo jedan od drugog ono što smatramo vrednim deljenja sa drugima.

U knjižari nikada nisam bio. 

Sada sam, pak, sasvim siguran da je "Lemijeva knjižara" moje omiljeno mesto u Novom Sadu. 
Puškinova 40.
Svakako ih posetite. Ukoliko su ovo imali na policama, ko zna kakve se još blaga tamo kriju!
Više o knjižari i univerzumu koji se krije iza njenih vrata dostupno je - ovde >>

* * * 

Iako se svakodnevnica trudi već godinama da me ubedi u suprotno - dobri ljudi su i dalje tu. Samo se nismo još uvek upoznali.

A dobra dela poput ovog šire lice u osmeh i "bacaju svetlo daleko", kako bi rekao Milan.

Hvala, od srca!

"Knjiga utisaka" [preporuka]

(Bilo je zabavno gledati ih proteklih meseci kako jedan drugom prave lopovske da bi dohvatili jabuku koju će na kraju burazerski i podeliti...)

U skladu sa onim što se krije između korica"Knjige utisaka", pokušaću utiske da sročim na ovaj način:

Topla preporuka za poklon,

ili kada od svega želite da napravite otklon.

Zavirite u knjigu >>