(Naslov pozajmljen sa oglasa koji sam pronašao u "Ilustrovanoj politici" s početka sedamdesetih na izložbi :)
Pre nekoliko dana je otvorena izložba "Živeo život 2" - obogaćena verzija one koja je proletos postavljena >> u bivšoj "Robnoj kući" u Knezu.
Nova postavka je osvojila prostor u kojem smo nekada, davno, davno, davno kupovali gramofonske ploče, prazne video kasete, "kasete za brisanje glave kasetofona", gumene radničke čizme, sijalice, lustere, kablove ali i escajg za dvanaest osoba - u prostoru bivše "Elektrotehne", koji je nedavno napušten od strane velikog svetskog modnog brenda a sada ponovo "vraćen korenima".
Izložba je otvorena do 28. februara 2014. godine.
Ima i viršli.
A dokumentarci koji se emituju u podrumu zovu da im se posveti čitav jedan dan.
 |
| Alex i Rastko u sedištima JAT-a putuju natrag kroz vreme. |
 |
| Oglas, "Ilustrovana", sedamdesetih. |
 |
| Rastko ponovo otkriva "Start". |
 |
| Nekoliko igrača na opruzi i olovna loptica = stoni fudbal, dečački san. "Tempo" sa Robertom Prosinečkim u pozadini. |
 |
| "Tata, kako se ovo igralo?" - "Igralo se satima, sine". |
 |
| Ko li je uz njih odrastao? |
 |
| Ovaj Paja Patak je možda bio i moj. |
 |
| Kaleidoskop. Zabava pre odlaska u ordinaciju iza. |
 |
| "Sve što raste htelo bi da raste..." |
 |
| Sa stare Tosce 10 sviraju i Laki Pingvini i Pejaković. |
.
Štagod bilo, moja domovina je Jugoslavija.
Zemlja koja nije odbranjena lepotom.
.
.
Joj, imala sam istu ovu bebu sa žutom kapicom. A i Paju Patka. :)
ReplyDeleteU to vreme nije bilo mnogo varijacija na temu, što se igračaka tiče :)
ReplyDeleteNostalgija, da, ali i bol, neodoljiva želja da dugo i gorko plačem. Mogla bih večno da gledam sve te predmete, sve što me podseća na ona vremena kad je sve bilo drugačije. Znam da je to najobičnije bekstvo od stvarnosti, pokušaj da uhvatim makar mali predah pre nego što se vratim u ružnu svakodnevicu. Ali znam da nisam u tome usamljena.
ReplyDeleteEvo nam izložbe!
Sve najbolje u Novoj! :-)
"Ima nas još"...
DeleteSve najbolje u Novoj, takođe!
Domovina se, kada stvari odu predaleko kao što je to bilo u ovom slučaju, uglavnom brane puškom a ne lepotom.
ReplyDeleteMnogi su tada bili spremni da uzmu pušku u ruke, a i uzeli su, međutim retki su bili spremni da je uzmu da bi branili Jugoslaviju ili bar ne onakvu Jugoslaviju za kakvom ti danas uzdišeš.
Verujem da ta činjenica- da je premalo ljudi bilo spremno da se prihvati puške u odbrani te i takve Jugoslavije, dosta govori o samoj toj državi.
Razmišljam o ovom tvom komentaru, danima.
DeleteJesi pogodio centar.
Zaista, u koga bi pucali oni koji bi branili domovinu.
Bili bi okruženi za svih strana.
Za rasparčanom domovinom ne vredi uzdisati, znam.
Veliki gospodin Desimir Tošić je lepo rekao: "Jugoslavija je bila velika ideja ali smo mi bili mali."
ReplyDeleteTo.
DeleteKada smo već ko Tošića, rekao je i sledeće:
Delete"Ne zameram ja Srbima to što su stvarali Jugoslaviju, već to što je nisu sačuvali"
Rekao je Tošić mnogo toga, a toplo ti preporučujem knjigu njegovih tekstova "Kritikom ka prosvećivanju" objavio je Službeni glasnik 2008. Prvi deo je posvećen raspadu Jugoslavije, drugi - nacionalizmu, treći - evropskim intergracijama i još mnogo čemu. Sjajno svedočanstvo jednog pravog Evropejca.
DeleteHvala na preporuci, kupujem!
Delete