Oglasi, agenti i spoljni saradnici (Stambeno pitanje i odgovori, #2)

(Ova epizoda serijala o stambenom pitanju i odgovorima nema za cilj da nasmeje, nego da Vas uozbilji  pre početka potrage:)

Potraga za nekretninom počinje!

1. Pronalazite agenta i prepuštate mu potragu koju vrši na osnovu parametara koje ste mu dali. 
Srećno!

2. Obilazite svakoga dana internet sajtove sa oglasima, čuvate one koji "liče" na ono što tražite i sami ostvarujete prvi kontakt. 
Srećno!

3. Oba načina, naporedo: I vi i agent/ica tragate naporedo i razmenjujete informacije o pronađenom. 
Srećno! 

Bez obzira na metod koji odaberete - Agenti su prve osobe na koje ste upućeni. 

Statistika koju sam vodio tvrdi:
Ukoliko ste se upustili u opciju samostalne potrage - 49 od 50 oglasa koji ćete lično proveriti objavili su Agenti a ne vlasnici nekretnine. 
Tri četvrtine će deklamovati naučen tekst o nekretnini bez želje da istu kvalifikuju barem za "gledanje".
Trećina agenata koji će se javiti na broj nije još uvek videlo nekretninu koju oglašava, "to je kolega postavio".
Četvrtina će biti ljubazna.
Jedan od dvadeset će biti tako vešt u telefonskoj prezentaciji nekretnine, da ćete poželeti da taj stan vidite čak i kada Vam Agent najotvorenije kaže šta su mane stana ("Znate, ima da se radi... mislim, baš, baš da se radi. Razmišljajte o tome kao prostoru koji kao da nema plafon, toliko je propao, a poslednji sprat je...")
Kako god postavili plan - agenti su tu, vaši ili "njihovi".

Vi ste rešili da pronađete "vašeg" agenta?
Bez brige! 

Svako iz Vaše okoline ima nekog "za preporuku".
Ukoliko već nije lično sarađivao sa njim - to je činio njegov prijatelj, stric, nećak, komšija bratučedove tetke od ujne stričeve ljubavnice i zna da je osoba koju će Vam preporučiti pouzdana, profesionalna, spretna, razumna, dobar pregovarač koji taj posao "radi decenijama" i "ima veze u katastru".

Sve te agentice i agenti sigurno su nekome nekada bili najbolji.

U to ne sumnjajte.
Postoje i oni kojima je Kerber najbolji bend, ikada.

Pitanje je: da li će Vam odgovarati agent koji je dobar Vašoj tetki, komšiji ili kolegi?

Da li nosite istu cvetnu haljinu kao i Vaša tetka? 
Imate visok stepen tolerancije prema greškama kao Vaš komšija?
Ne?
Onda si birajte Agenta koji je najbolji - Vama.

Pet minuta telefonskog razgovora uz možda jedan "izlazak na teren" pomoći će Vam da biste procenite da li je to prava osoba za Vas i da li "zna posao".

(Naravno, nećete odustati od nekretnine koju je Agent pronašao zato što verujete da je agent - kreten. Stisnućete zube i uraditi posao do kraja.)

Zašto je sve ovo važno?

Dolaze dani kada ćete agenta videti i čuti više puta nego roditelje, ženu, devojku, muža, dete ili šefa.
Dolazi vreme kada će Agent o Vama znati više nego rođena majka.
Biće trenutaka kada ćete sa tom osobom ići po gradu noseći u torbi neki (ne mali) iznos kao kaparu u stan osobe koja je kupac. 
Dani u kojima ta osoba vodi paralelne dijaloge između Vas i prodavca u vezi sa spuštanjem cene.
Trenuci u kojima ta osoba u Vaše ime "pravi scenu" u katastru da bi se proces ubrzao. 

Zbog navedenog - bilo bi dobro da Vam agent/ica odgovara i kao osoba. 

Valja se često podsećati: "I agent je osoba - u odelu agenta.", da parafraziram staru foru.
Ta osoba ima za zadatak da: pretražuje raspoložive oglase po specifikaciji koju ste mu dali. Da proverava istinitost detalja pre no što krenete ka stanu koji po opisu u oglasu liči na ono što želite. Da proverava dokumentaciju, pregovara o ceni, provede dosta vremena u katastru, po sudovima i ostalim mestima, ponekad i Banci; da bi, kako se to pravno-tehnički kaže: "uveo kupca u posed nekretnine".

Svakako proverite podatke o Agenciji za koju Agent radi, koliko dugo posluju, broj zaposlenih (Registar preduzeća) i ostale dostupne detalje. 
Spavaćete mirnije, ukoliko je to uopšte moguće tokom ove operacije.

Recept za "Kako do Idealnog agenta" ne postoji.
Mi smo tokom potrage nailazili smo na razne. 
Kao i u svakoj drugoj profesiji - postoje oni koji ne zaslužuju ni 0.5% od vrednosti stana; koji se i ne pojave na "gledanju stana" već jave - "možete sami, a ja ću sa prodavcem pregovarati o ceni", ali i oni koji krvavo zarade standardna 3%, i zaslužuju i bocu viskija i doživotnu zahvalnost. 

Mi smo imali sreće da jednog takvog "zateknemo na terenu", kao predstavnika Prodavca nekretnine.

Ne zaboravite: kao kupac vi svakako plaćate taj standardni procenat od 3%. Da li ćete ga platiti jednom Agentu ili će oni taj procenat međusobno deliti, Vama je suštinski svejedno. 

No ako tu uslugu plaćate, ponašajte se kao - klijent.

* * *

Ključno pitanje prve faze potrage za nekretninom je jednostavno: da li Vam je agent uopšte potreban? 
Da li će zaista razumeti vaš spisak želja (deo grada; kvadratura; broj prostorija; orijentacija stana, sprat, lift, dokumentacija...), da li će znati da proceni u kojim aspektima ste spremni na kompromise ili niste - ili to što tražite možete sami da pronađete?

Možete i sami da pokušate, ukoliko imate vremena za čitanje, kliktanje, telefoniranje i procenjivanje šta se krije iza spektakularnih formulacija u oglasima.

Jer broj izvora oglasa za stanove koji su na prodaju nije beskonačan i u velikom broju slučajeva Agent traga za Vašom budućom nekretninom iz izvora koji su dostupni i Vama:

www.halooglasi.com. Tehnički i po ponudi - najpregledniji a po broju aktivnih oglasa - najobimniji. Uz razne "filtere" za pretragu kreiranjem profila na sajtu imate mogućnost i čuvanja oglasa koje ćete proveravati (i pratiti u budućnosti) što olakšava rad. Važno: ukoliko lično proveravate informacije - pitajte oglašivača SVE. Mnogo puta se dešava da su u oglasu istaknute terase, uredna dokumentacija, spratnost... a u razgovoru saznate da su podaci netačni i da "sistem to sam tako indeksira, nije do nas".

www.e-belgrade.net. "Najružniji" od svih, ali sasvim funkcionalan, iako izgleda kao da ga je neko sklapao u FrontPageu 1998. U ponudi često ima stanova kojih nema na gorenavedenom.

www.mojkvadrat.rs. Naizgled pregledan i zgodan, ali često izneveri kada je ažurnost oglasa u pitanju. U vreme naših pretraga prečesto se dešavalo da je stan na koji smo bacili oko zapravo oglašen pre 2 godine i uveliko prodat, ali nije uklonjen iz ponude sajta.

www.4zida.rs. Otkrio nam ga je jedan od agenata kao "zajednički projekat" - odnosno mesto na kojem sami agenti postavljaju oglase, opise i važne detalje. 
Sasvim solidan.

www.nekretnine.rs. Pomalo iritirajući način rada sa filterima, ali bogate ponude.

Ima ih, naravno, još. 
Najgenijalnije ime/adresa je svakako www.stanko.rs! 

Ali - štagod da je opis u oglasu, pitajte sve što vam je važno pre no što krenete "na gledanje".
Oni koji oglase postavljaju imaju zaista široke poglede na geografiju, granice opština, strane sveta, visine, osvetljenost, terase i lođe, stanje dokumentacije i naravno - cene.

"Na Bulevaru" je zapravo sve od Vuka do početka Smederevskog puta. 
"Kod Kluza" može biti i Mirijevo. 
"Centar" mogu biti i Šumice. 
"Sunčan" može značiti i da gleda na Severoistok, dakle "ima sunca u prozorima" u 6 ujutro.
(Šta je "Dvosobna garsonjera" koja se oglašavala u "Politikinom" dodatku nedeljama i ova "trosobna garsonjera" nikada nisam shvatio, mrzelo me da proveravam.) 
"Uknjižen" često znači "imamo-deo-dokumentacije-predali-smo-u-procesu-je-ostavinska-rasprava". Ima jedan stan na Paliluli koji "evo-predajemo-u-ponedeljak" od prošlog aprila.

Kako se potraga bude odvijala, tako ćete shvatiti da je mali broj oglasa koji ima i prateće fotografije.
Postoje prodavci koji ne želi da postave fotografije stana - "da ljudi ne zagledaju". 
Mi pak, nikada ne bismo ni otišli da pogledamo stan u kojem ćemo živeti da Agent nije postavio trominutni snimak istog na YouTube, sa sve pratećim objašnjenjima i komentarima.
Taj snimak nam je značio više od opisa u oglasu.

Još nekoliko važnih tipova, ukoliko oglase pretražujete i proveravate sami:

• Cena navedena u oglasu nikada nikada nikada nikada nikada nije fiksna. Čak i kada Agent u prvom razgovoru tvrdo tvrdi da jeste. 
• Nabavite još jednu telefonsku karticu, tj. broj i za pozive koristite isključivo nju. Vremenom će na taj broj početi da Vas zovu i agencije koje nikada niste kontaktirali.  A čak i kada izričito napomenete agenciji da je stan zbog kojeg zovete jedini koji Vas zanima iz njihove ponude i da nema razloga da Vas informišu o "novitetima u ponudi", mesecima će Vam stizati SMS oglasi za stanove koji su na 25km od kvarta koji želite a 50m2 veći i skuplji od onoga što možete. 
• Ne pokušavajte slanjem upita eletronskom poštom. Prosečno vreme čekanja odgovora je duže od 48 sati. Ukoliko uopšte dobijete odgovor. Ukoliko ste ipak rešeni da pokušate i tim putem - otvorite još jednu adresu. 
• Budite ljubazni. Nikada ne znate da li će ta agencija za koji dan imati nešto novo u ponudi. U ovom poslu ljudi pamte kada je neko fin prema njima.
• Kada pretražujete oglase nailazićete na isti stan u na više mesta, sa blagim varijacijama cene i potpisom druge agencije. Nailazićete i na raznorodne opise istog stana: blage varijacije u kvadraturi stana i terase, opisu i ceni stvore iluziju da je ponuda - ogromna. A onda se zamalo nađete ispred ulaznih vrata zgrade u kojoj ste već bili sa drugim agentom tri večeri ranije.
• Pitajte, dakle, sve.
• Ali - stvarno - sve!
• Ko pita ne skita, i tako to.

U narednom nastavku - samo o Bankarima i procedurama, to zahteva poseban tekst.

(Početak serijala dostupan je ovde >>)

PROMENA ZABELEŽENA NEKOLIKO NEDELJA... MESECI... KASNIJE:
Imao sam iskrenu želju da pokušam da zabeležim sve muke u nekoliko tekstova, ali, kako je vreme odmicalo, tako sam shvatio da ću što pre budem zaboravio sve što nam se dešavalo tokom tih nedelja to pre početi ponovo da sanjam. Zato sam odustao od daljeg pisanja ovog serijala.
I zaista - od kako je zaborav je počeo da prekriva najdramatičnije momente, tako sam počeo da mirnije spavam. Ukoliko, pak, imate neku nedoumicu ili vam je potrebna reč ohrabrenja dok prolazite kroz pakao peska Ivo Džime, kako sam zvao ovaj projekat u nekoliko navrata, slobodno pitajte u komentarima ispod. Rado ću odgovoriti. Ukoliko znam odgovor :)

Stambeno pitanje i odgovori #1: Uvod...

... ili drugačije rečeno: "ili je lud, ili pravi kuću".

Deo dokumentacije.

Azbučnim redom:*

Administrativna zabrana.

Agent.
Agencije za nekretnine.

Argon (u prozorima).

Baltik šolja.

Banka.
Bitumen.
Boje na akrilnoj bazi.
Centralni ventil.
Cokla.
Curak.
Dijamantski kazan.

Dimeri.
Domino ploča.

Dozna, modul, maska, prirubnica + dozna za gips karton.

Fid sklopka.

Fugomat.

Geneza kupovine.
(Gde je vertikala u zgradi?)

Gerovanje.

Gips ploče.

Granitne (i ostale) pločice.
Hilti, veliki.
Izvod iz lista nepokretnosti.
Južni pepeo.
Kant-trake.

Katastar.

(Kardiolog)
Kapara.

Kara-tavan.
Koleno.
Kursna razlika.

Laminat.

Led trake.

Lepak za pločice C12.
Ljubazna pisma kućnom savetu (pristupi, primeri i ton. Ćirilične i latinične verzije.)

Majstori, majstori.

Mehanički i električni trafoi.
Mehanizam "na klik".

Mono-blok.
No frost (Aleksandra kaže "postoji i "Low-frost", kupio si greškom taj")

Nimbus.
Numeracija stanova.

Oglasi.

Pervajz-lajsne.
Pivot tuš kabina.
Podgradna sudopera.

Podloge za laminat.

Porez.

Prenos apsolutnih prava.

Prepis originala.

Prelazne lajsne.
"Prešabačiti" (by majstor Bane Karablajzna)

Procenat.

Procenitelj.

Prohromski kazan za bojler.

Roletne-na-makaze (i ostale).

Simplon šolja.

Siporeks blokovi.
Spora daska.
Stirodur.

Učešće.

Uknjižba.

Usponski i ručni tuš, prebacivač i nosač.

Uverenje iz poreske Uprave.
Uverenje, kao takvo.
Termostatska baterija.
Treger-armatura.

Vinkulirano... vinkulirana... nešto... 'bem li ga.

Vinkl.
Vlasnički list.
Vođica.

WC šolja koja svetli u mraku i ima daljinski upravljač. (i to postoji!)

Založna izjava.
Zaštita od evikcije.

Zahtev NKOSK-u.

Zahtev za kredit.

Zahtev za upis hipoteke.

Zahtev za odmor.

... i gde je stovarište u Batajnici, najpovoljnija prodavnica elektromaterijala na kraju Bulevara, do koliko sati radi sjajna ekipa iz vodoinstalaterske radnje u Tadeuša Košćuškog, najveći izbor sanitarija na Altini, pločice na Smederevskom putu, dobavljač roletni iz Jagodine i ko je najpovoljniji prevoznik Ikea nameštaja iz Pešte.

Ovo je spisak pojmova sa kojima sam se upoznao i (uglavnom) ovladao u proteklih nekoliko meseci. 

Sada znam da ima istine u onoj staroj izreci: "kada vidiš čoveka na ulici kako priča sam sa sobom - ili je lud, ili pravi kuću."
Doktorka mi pre neki dan dodala na spisak omiljenih i: "Ko se seli, taj se ne veseli".

Kako god i bez obzira na sve ove gorenavedene strašne termine i nadnaravne peripetije, taj proces je moguće završiti.

I zato želim da ono što smo naučili za ovih nekoliko meseci podelim sa onima koji tek planiraju "rešenje stambenog pitanja".
I nas je, u nekoliko neprijatnih situacija u životu držala jednostavna misao: ukoliko su i drugi ljudi ovo pregrmeli, i mi ćemo. 

Ipak, pre no što se posvetim objašnjenjima nabrojanih termina (ne svih - jer neke ne razumem ni danas iako sam "sa tim završio"), valjalo bi krenuti od nulte tačke - a to je spisak sposobnosti i alata koje morate posedovati, razvijati ili nabaviti pre no što se upustite u projekat kupovine i adaptacije stana u Srbiji, 2013. godine.

Da biste preživeli i uspeli - potrebni su vam:

• Dobro zdravlje (i negovanje istog. Redovne kontrole. Bez zezanja.)
• Bezrezervna, bezuslovna podrška roditelja. Iskusan majstor, po mogućstvu: ćale.
• Upornost misionara.
• Smirenost krokodila.
• Strpljenje statue Bude. Zapravo, strpljenje svih statua Buda ikada napravljenih.
• Hladnokrvnost glasa sa automata.
• Otpornost fudbalske lopte.
• Živci debljine sekvoje.
• Mogućnost i razdvajanja i udvajanja ličnosti.
• Ljubaznost... (hm, sigurno postoji primer)
• Gandijevski odnos prema nasilju.
• Pogled ostavljenog psa (ponekad).
• Spoznaja da nisi ti prvi koji sve to radi i da su svi navedeni pojmovi, kada se razlože na sastavne delove - rešivi problemi. Ako su drugi uspeli - uspećeš i ti.

Sve navedeno računati na kvadrat.

Preostali početni uslovi za procesiranje projekta su:

• Neograničena količina benzina
• Vremena,
• Minuta i megabajta u mobilnom telefonu i neku aplikaciju koja sama uređuje plaćanje parkinga.
• Fond za nepredviđene troškove.
• Veća količina tableta protiv bolova u glavi i stomaku
• Nerazdvajanje od rastućih kilograma papirologije ni za tren, uvek će neko tražiti papir koji smatrate nevažnim. Čak i kada ste u kadi.

Kompletan spisak deluje kao "opšta mesta". 
Ali verujte da postoji razlog zašto psiholozi tvrde da je na listi najvećih stresova - selidba na drugom mestu, odmah iza smrti bliske osobe.

* * * 

Nastaviće se.
U formi rečnika ili vodiča, humoreske ili drame. 

Radni naslov: "Stambeno pitanje i odgovori".
Da ne zaboravim: onaj arhetipski kadar, "radosni utrčavaju u prazan stan", osmesi i slavlje - to ne postoji: 
Uđeš, zaključaš vrata za prethodnim vlasnikom, 
ćutiš, 
znaš da je to bilo tek prvo poluvreme.


* - spisak će biti dopunjavan, još nije gotovo. Ukoliko Vas neki termin posebno zanima pre no što dođe na red za objašnjenja - slobodno pitajte :)

Update> nastavak serijala dostupan je ovde >>


.

"Kumare" [istinita priča o lažnom guruu]

Vikram Gandi je odrastao u duboko religioznoj porodici hindu doseljenika u Nju Džerziju.
Osećajući nelagodu zbog nedostatka vere, posvećuje se studiranju religije, traži odgovore od "pravih" gurua - i tako ga potraga za verom odvodi u drugu krajnost: rešiće da sruši tabu o postojanju pravih gurua, specijalnih ljudi koji su "dodirnuti božanskim" te će preispitati (i svoju) i tuđu veru igrajući ulogu (lažnog) gurua - Kumarea, koji će svoje učenje početi da širi u Feniksu, Arizona.

Iako je ovakav zaplet kao stvoren za humoristično-burleskni tretman poput onog koji koristi Bil Maer u "Religulous" >> ili čak "Borat" (u nekim momentima postoje sličnosti) -  "Kumare" (i lik i film) uspevaju da ostanu na liniji pristojnosti i nevređanja vernika, jednostavnim a dragocenim obrtom: Kumareovo "učenje" (potkrepljeno zabavnim simbolima, skiptarom, jogom, molitvama, pesmama i "propovedima") sve vreme je u skladu sa onim zbog čega se Gandi upustio u čitavu avanturu. Dok širi svoje "učenje" među običnim ljudima ali i osnivačima najneverovanijih kultova i učenja koji u njemu traže potvrdu da su i sami "nadareni" - Kumare (lik, ne film) će sve vreme, svima propovedati istinu: da su gurui suvišna iluzija i da je svako sebi zapravo najbolji i jedini pravi učitelj. 
I kada Kumare (lik) na kraju filma svojim sledbenicima otkrije svoje pravo lice, ime, poreklo i suštinu učenja - većina učenika će to prihvatiti njegovo učenje, kao autentično, pravo, iskreno - i korisno.
Rušeći tabu, Vikram je istovremeno postao njegov delić.
Jer njegovo "učenje" jeste promenilo živote jednog broja ljudi.
Mali broj učenika je, razočaran razotkrivanjem svog duhovnog vođe ipak prekinuo kontakt sa njim.
Jedan od učenika i dalje tvrdi da Kumare/Gandi ima specijalne, nadnaravne moći.



Iako je nakom premijere dobio i veliki broj sjajnih prikaza - "Kumare" prati i prilična količina negativnih, zasnovanih na stavu da se Vikram Gandi surovo poigrao sa verom prevelikog broja ljudi. 
Više o tome zašto je, kako i šta uradio, odakle mu inspiracija za neke od "duhovnih maksima" i kako se stvara religija Gandi je i sam ispričao nedavnim gostovanjem na jednom od TEDx panela.
Ovo je, zapravo, bolji trailer za film.



Više o filmu dostupno je ovde >>
Obavezno gledanje.
.

O leškarenju, ležanju i lenjosti (po Tomu Hodžkinsonu)

U izvanrednoj, zabavnoj i poučnoj knjizi Toma Hodžkinsona "Kako da lenčarite (priručnik za dokoličare)" može se pronaći i nekoliko pasusa posvećenih leškarenju, ležanju i lenjosti a koji okupljaju misli i navike Lenona, Vajlda, Artura Konana Dojla, Dekarta, Benjamina i drugih, posvećenih promišljanju nečinjenja. 
A današnji dan je, barem na ovim prostorima, rezervisan za fjaku (omiljena definicija: "opšta obamrlost duše i tela uz potenciranje volje za ništa"), bez podsećanja na događaje na Hejmarketu u Čikagu 1886. godine, koje danas zapravo obeležavamo.

* * * 

"Leškarenje - pod kojim podrazumevam da ste budni, ali još ležite - nije sebično ugađanje nego suštinski alat za pomnog proučavaoca umetnosti življenja (...)
Besposleno leškarenje je plemenito i ispravno, donosi zadovoljstvo i produktivno je.
(...)
Hajde da potražimo nadahnuće kod majstora. Džon Lenon je jedan od najvećih dokoličara savremenog doba. On je za mene otelotvorenje paradoksa produktivnog ladoleža; živeo je svoj život u skladu sa sopstvenim pravilima, predavao se indolenciji, ali je ta lenjost proizvela predivne pesme. Kao što se vidi iz naslova Samo spavam, Tako sam umoran i kasnije Gledajući točkove, Lenon u radu nije video vrlinu po sebi i, u stvari, veličao je lenstvovanje. Osobito slavan slučaj dogodio se 1969. godine, kao veličanstveni izliv herojske dokolice, kada su Lenon i Joko Ono ležali u krevetu nedelju dana, ne radeći apsolutno ništa, radi mira u svetu. Ali njihov čin je imao ogroman uticaj. Kao što i treba da bude, umetnost je promenila pogled na svet miliona ljudi, na isti način na koji heroji, poput pokojnog Džo Stramera i sada Pitera Doertija imaju moć da promene život: otkrivanjem novih mogućnosti za čovečanstvo, pokazivanjem da autoritet nije nužno na strani istine, dobra i pravde, pokazivanjem da je moguće misliti svojom glavom i stvoriti sopstveni svet. U tom smislu, Lenonove pesme i potezi dostojno su ispunili formulaciju o smislu umetnosti koju je dao Oskar Vajld: "Umetnost teži da uznemiri monotoniju tipa, ropstvo običaja, tiraniju navike i svođenje čoveka na nivo mašine."




Ležanjem u krevetu mi se uzdižemo iznad nivoa mašine. Roboti ne misle; oni se hvataju u koštac s nečim. T. E. Lorens kaže to ovako: "Čovečanstvo ne napreduje zbog mukotrpnog rada".

Toliko toga se može uraditi a da ne radite ništa. Jedna od velikih tajni Šerloka Holmsa bila je da kombinuje vreme sa duvanom i mekim jastucima. (...) U jednoj od najboljih priča, Čovek sa iskrivljenom usnom, opijumom natopljeni Holms s lakoćom rešava slučaj. Skeptični gospodin Plod mrmlja: "Voleo bih da znam kako ste došli do rešenja", na šta Holms odgovara: "Sedeći na pet jastuka i popušivši uncu duvana".

Rene Dekart, u sedamnaestom veku, na sličan način bio je zavisnik od neaktivnosti. Naravno, ona je bila u apsolutnom središtu njegove filozofije. (...) Lako je uvideti kako neko toliko neaktivan može da dođe do zaključka da su telo i duh dva odvojena entiteta. Lenjost je proizvela kartezijanski dualitet. Za njega je ležanje u krevetu i razmišljanje bila sama suština ljudskosti: Cogito, ergo sum ili, drugim rečima, leškarim i mislim, dakle postojim.

Jer, stvarno, ideje stižu dok ste u ležećem stavu. "Pisac može da dobije više ideja za svoje članke ili romane dok leži nego dok uporno sedi za svojim stolom celo jutro i popodne." piše Lin Jutang u svom eseju "O ležanju u krevetu". "Jer tu, bez telefonskih poziva, dobronamernih posetilaca i uobičajenih trivijalnosti svakodnevnog života, on vidi život kroz naočare ili baldahin, onakav kakav jeste, i oko sveta činjenica kuje oreol pesničke mašte i u njega unosi magičnu lepotu."

Lenjost kao gubljenje vremena je opasan koncept koji su uveli njegovi duhovno prazni neprijatelji. Potiskuje se činjenica da lenčarenje može da bude izvanredno produktivno. Muzičari se opisuju kao slabašni; pisci kao nezahvalni sebičnjaci; slikari kao opasni. Robert Luis Stivenson je u "Apologiji lenjivcima" (1885) izrazio paradoks na sledeći način: "Lenjost... se ne sastoji u tome da ne radite ništa, nego u tome da postižete mnogo toga što se ne priznaje u dogmatskim receptima vladajuće klase." Dugi periodi mirovanja, indolencije i zurenja u plafon potrebni su svakoj kreativnoj osobi kako bi razvila ideje.

Upravo zato, da ne bismo toliko mislili, društvo nas presira da svi ustanemo iz kreveta.
(...)

Postanite ljudsko biće; otvorite razum za beskonačnost; postanite bogoliki; ostanite u krevetu."*


(* Prekucano iz "Kako da lenčarite" Toma Hodžkinsona, izdanje "Dosije" >>, 2007)

.

"Načini povratka kući" Alehandro Sambra (knjiga)

U eseju o Valteru Benjaminu Jovica Aćin tvrdi da se Benjamin vraća u detinjstvo između ostalog i zbog toga da bi u svojim uspomenama pronašao znamenja katastrofa koje su se već dočepale njegovog života, te da je dete sposobno da primeti pretvaranje svojih mikrokosmosa u mikrohaose.

Alehandro Sambra u "Načinima povratka kući" preispituje svoje detinjstvo: vreme odrastanja u Čileu pod Pinočeom, preispituje odnos i ulogu roditelja i komšija koji su ili podržavali ili ćutke trpeli godine diktature, dok istovremeno razmatra ulogu procesa pisanja kao sredstva da se stvari postave na pravo mesto, ukoliko je to uopšte moguće.

Svega jedan pasus pročitan u knjižari, s nogu, osvojio me naracijom i tonom i otkrio junake od one vrste sa kojom nakon prve razmenjene rečenice osetiš neočekivanu empatiju.

* * * 

"U nedelju ujutro sam se pretvarao da sam prehlađen - hteo sam još malo da spavam. Pošto su mi dali bezbroj saveta, otišli su na stene. Ubrzo sam ustao i, dok sam spremao doručak, pustio sam Rafaela. ila je to kaseta sa njegovim najboljim pesmama koje je mama snimala s radija. Nažalost, slučajno sam na nekoliko sekundi pritisnuo dugme "Rec". Upropastio sam kasetu baš na refrenu pesme "Da niko ne zna" (Que sabe nadie).
Bio sam očajan. Pomislio sam, nakon kratkog razmišljanja, da je jedino rešenje da nasnimim taj deo i započeo sam s vežbanjem deonice doterujući glas da bude što uverljiviji. Napokon sam snimio taj deo i preslušao traku nekoliko puta, naivno verujući da je ishod prihvatljiv, iako me brinuo nedostatak muzike od nekoliko sekundi.

Moj otac je grdio, ali me nije tukao. Nikada nisam dobio batine od njega, to nije bio njegov stil, više je voleo razmetanje krupnim rečima koje su ostavljale utisak u početku, budući da ih je izgovarao krajnje ozbiljno, kao da glumi u poslednjoj epizodi neke televizijske serije: razočarao si me kao sin, nikada ti neću oprostiti što si to uradio, tvoje ponašanje je nedopustivo, itd.

Ja sam, međutim, želeo da me jednom udari tako jako da me nasmrt povredi. Najčešće sećanje na detinjstvo jeste potreba za tim udarcem do koga nikada nije došlo. Zbog toga je povratak bio mučan. Tek što smo krenuli nazad u Santjago, rekao da sam umoran od Rafaela i da je bolje da slušamo Adama ili Hosea Luisa Rodrigesa. Mislila sam da voliš Rafaela, odgovorila je moja mama. Adamove pesme imaju bolji tekst, rekao sam, no adut sam ispustio iz ruku, jer sam nehotice isprovocirao raspravu o tome da li je Adamo bolji od Rafaela, raspravu u kojoj je pomenut i Hulio Iglesias, što je nesumnjivo apsurd, jer se nikome u porodici Hulio Iglesias nije dopadao. 

Da bi nas uverio u Rafaelove vokalne kvalitete, otac je odlučio da pusti kasetu, i kada je na redu bila pesma "Da niko ne zna", morao sam da primenim očajnički plan B, koji se sastojao od najglasnijeg pevanja pesme od samog početka, računajući da kad stigne do refrena moj glas bude još glasniji. grdili su me što urlam, ali nisu otkrili lažiranost kasete. 
Kasnije, po povratku kući, uhvatili su me kako sam napravio rupu pored ružičnjaka da zakopam kasetu. Bio sam primoran da sve ispričam. Mnogo su se smejali i preslušavali pesmu nekoliko puta.

Uveče su, ipak, došli u moju sobu da mi saopšte da sam kažnjen i da ne smem da izlazim celu sedmicu.
Zašto me kažnjavate kad ste se onoliko smejali, upitao sam ujutro.

Jer si lagao, odgovorio je otac."

* * * 

"Imala je sedam-osam godina kad se u dvorištu s drugaricama igrala žmurke. Bilo je kasno, vreme da se ide kući i roditelji su ih zvali, devojčice odgovarale da dolaze - natezanje se produžilo, roditelji su sve energičnije zvali, a one se smejale i nastavljale sa igrom.
Noć je već poodmakla kad su naprečac shvatile da su već odavno prestali da ih zovu. Pomislile su tada, da su se odrasli igrali žmurke, da su ih odnekud posmatrali želeći da ih nauče pameti. Ali nije bilo tako.
Ušavši u kuću Eme je videla da su prijatelji njenog oca plakali a da je majka sedela prikovana za stolicu pogleda uprtog u prazno. Slušali su vesti na radiju. Govorilo se o upadima u kuće. Govorilo se o nastradalima. O sve više nastradalih.
Mnogo puta se to događalo, pričala je Eme tog dana, pre pet godina. Mi, deca, naprečac smo shvatili da nismo tako bitni. Da je bilo toliko toga nedokučivog i ozbiljnog što nismo mogli znati i što je prevazilazilo naše poimanje.

(...)

Dok su odrasli ginuli ili ubijali, mi smo po svojim ćoškovima crtali. 
Dok se zemlja raspadala na parčiće učili smo da govorimo, da hodamo, da pravimo avione i brodove od papira. Dok se roman događao, mi smo se igrali žmurke, skrivanja, nestajanja."

(prekucano iz knjige, izdanje "Geopoetike")

* * * 

Ovdašnje generacije, izrasle u specijalnim uslovima, tek čeka pisanje ovakvih priča i romana. Biće zanimljivo čitati preispitivanja nepostojeće lične krivice za zatečeno stanje i raspetljavanja odnosa prema svetu u kojem su odrasli.

Za početak je potrebno samo malo kuraži.

*
p.s. O novoj knjizi Alehandra Sambre - "Faksimil" >>
.

Laura Mvula: "Sing to the Moon" [preslušavanje, uživanje]

Kritičari nedeljama pokušavaju da usaglase stavove: da li se u glasu Laure Mvule čuje eho Nina Simone, Billie Holiday ili je to ipak Erykah Badu - i da li su harmonije koje stvara bliže Beach Boys, Janelle Monae, ili čak - Bjork!, te da li je njen album-prvenac začetnik novog muzičkog pravca koji je Paul Lester iz The Guardian nazvao "gospeldelia" (nimalo rđava definicija) ili nešto već poznato.

"Green Garden" je prvi hit :)



Gore navedene Nina, Billie i Erykah nisu dovoljne, jer Laura Mvula nije samo retro-soul. Harmonije koje se razlivaju od uvodne "Like the Morning Dew" preko "Green garden", hipnotičke "Is There Anybody Out There?" (koju kao da je skrojio Brian Wilson) i magične "Sing to the Moon" - svaki od tih komada predstavlja malu senzaciju jer nijedna od pesama ne odlazi u očekivanom pravcu. To je, ujedno ono što ovih sat vremena muzike preporučuje za često (i glasno) preslušavanje u toplim danima koji dolaze.

"Sing to the Moon", uživo:



Uz harmonije, Laura Mvula ume i sa rečima.

"Our love is like the morning clouds/
Like the morning dew, that goes away/
Try to write the perfect song for you/
Then I realize it didn’t belong to me/
It didn’t belong to me."

"Sing to the Moon" je njen prvi album, odnedavno dostupan za preslušavanje.

(Da ponekad valja slušati i novu muziku potvrđuje nedavna studija u kojoj se tvrdi "da deo mozga koji je povezan sa percepcijom zadovoljstva i nagrade postaje aktivniji kada ljudi slušaju neku pesmu po prvi put.")

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" (Žan-Klod Karijer i Umberto Eko)

U danima u kojima nivo svinjarija preti da pređe preko kućnog praga čak i ukoliko je televizor isključen a iz bookmarka izbrisane adrese gotovo svih medija, korisno je sakriti glavu iza knjige čiji tok prija glavi poput prolećnog vetra nakon čađave zime.

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" zapravo je zapis neverovatno zabavnog i poučnog dijaloga esejiste/dramaturga/Bunjuelovog saradnika Žan-Klor Karijera i Umberta Eka koji počinje promišljanjem budućnosti knjige kao ideje, formata i sredstva prenosa informacija, da bi se, poput hiperteksta razgranao ka istorijskim otkrićima, analizi fenomena gluposti, civilizacijskih zabluda, filozofije te konačno budućnosti biblioteka, knjiga i čitave civilizacije.

Ova knjiga može se čitati kao hipertekst. Iako predstavlja samo dijalog - nakon nekoliko strana počinje da izrasta u zbirku referenci koje se preporučuju za dalje izučavanje; pregled istorijskih grešaka čiji nas eho i dalje čini gluvima, te se može koristiti i kao putokaz ka bizarnim stranputicama koja su svojevremeno proglašavana naučnim dostignućima a koja se i danas, tužno, smatraju tačnim.

Bez obzira na erudiciju oba učesnika i česte meandre do kojih naracija dolazi, ova knjiga je neverovatno zabavna. Dok je budete čitali - sve češće ćete čuti smeh obojice sagovornika (i medijatora - Žan-Filip De Tonaka), koji kao da se međusobno nadmeću i poput dva tinejdžera pokušavaju jedan drugog da zadive otkrićima i pričama koje su tokom godina otkrivali, arhivirali i konačno - razmenili, a čitaocu doneli utehu da je glupost oduvek bila tu i da nije isključivo naša privilegija da živimo u vremenu prepunom isprazne buke.

Iz poglavlja nazvanog "Ništa neće stati na put taštini":

Ž-P. de T: Prošlost do nas stiže izvitoperena na sve moguće načine, a naročito kada u prenošenje znanja o njoj umeša prste i ljudska glupost. Vi ste takođe naglašavali kako kultura voli da pamti samo svoje Himalaje, dok zanemaruje sve ono što joj ne služi na čast. Možete li nam navesti nekoliko primera iz te druge kategorije "remek-dela"?
(...)

Umberto Eko: Radeći na knjizi o potrazi za savršenim jezikom, nabasao sam na neke lude lingviste, na autore sumanutih teorija o poreklu jezika, od kojih su najzabavniji nacionalisti - po kojima je Adam govorio jezikom njihovih naroda. Prema Gijomu Postelu - Kelti su poticali od Noja. Po nekim drugim, španskim lingvistima, poreklo kastilijanskog jezika se vezuje za Tubala, sina Jafetovog (...) Baron od Rikolta tvrdio je da je flamanski bio jedini jezik kojim se govorilo u doba nastanka ljudskog roda.  A zatim, dalje, u XVII veku, Georg Štirnhjelm je u knjizi De Linguarum origine praefatio dokazivao da je gotski, po njemu staronorveški jezik bio izvor svih poznatih jezika. Švedski naučnio Olaus Rudbek, u delu Atlantica sive Mannheim vera Japheti posterorum sedes ac patria (knjizi od tri hiljade strana!) tvrdio je da je Švedska bila Jafetova domovina i da je Adam u početku govorio švedskim jezikom (...)
Izvesni Andrije je 1869. godine objavio knjigu o zdravstvenim problemima koje mogu nastati usled korišćenja čačkalica. Neki gospodin Ekošoar je pisao o različitim tehnikama nabijanja na kolac, a jedan drugi autor, zvani Fumel je 1858. objavio knjigu o ulozi i značaju batinanja, navodeći spisak čuvenih pisaca i umetnika koje su batinali, od Boaloa, do Voltera i Mocarta.

Ž-K. K: Ne zaboravite Edgara Berijona, člana Akademije Nauka, koji 1915. godine piše da Nemci proizvode više fekalnih materija od Francuza. Štaviše, po količini njihovog izmeta može se ustanoviti kojim putem su prošli. Berijon govori o "polihreziji nemačke rase" (hiperaktivnost peristaltike). To je čak bio naziv jedne od njegovih knjiga.
(...)

Umberto Eko: Najzanimljiviji je, ipak, fenomen ludaka koji su pisali o ludacima. Gistav Brine u "Ludim književnicima" ne pravi nikakvu razliku između sumanutih knjiga i ozbiljnih knjiga koje su pisale osobe sa nekim psihičkim problemima. Na njegovom inače zabavnom spisku nalazimo Enrijona, koji je 1718. napisao disertaciju o telesnoj visini Adama, ali i Sirana De Beržeraka, De Sada, Furijea, Poa, Njutna i Volta Vitmana. U svojoj knjizi (sa hiljadu pet stotina odrednica!) Blavije navodi pobornike novih kosmogonija, higijeničare koji izlažu prednosti hoda unatraške, izvesnog Madrola koji se bavio teologijom železnica, nekog Pasona koji je 1829. objavio Dokaz o nepomičnosti Zemlje, i Tardija koji je 1878. dokazao da se Zemlja obrne oko svoje ose za četrdeset i osam sati."

Cena ove knjige (pronađena u "Beopolisu" pre nekoliko dana) ekvivalentna je dvadesetodnevnom uzdržavanju od kupovine dnevnih novina. Njena vrednost je, pak, nemerljiva. 

Ukoliko gore prekucani pasus nije bio dovoljno uverljiv, na raspolaganju je i ovaj, nazvan "Pohvala gluposti" >>, kao i preporuka koju je pre nekoliko meseci napisao Đorđe Kalijadis na Jorgoslovlju >>

Čitanje kniga poput ove (kao i po duhu srodne "Istorije ljudske gluposti" Pola Taborija) povećaju broj antitela na glupost u organizmu. 
Za indikacije ili željene efekte obratite se Vašem knjižaru ili bibliotekaru.
.

Ian McCulloch: "Holy Ghosts/Pro Patria Mori" [za preslušavanje & pevanje]

Dok su gitarista Will Seargant i basista Les Pattison posvećeni projeku Poltergeist (preporuka >>) - Ian koristi pauzu u radu Echo and The Bunnymen izvodeći ponovo neke (od mnogih fenomenalnih) pesama iz Echo&TB i solo kataloga. Najpre ih je prearanžirao za akustično-orkestarsko izvođenje a zatim otpevao, ponovo otkrivajući njihovu veličanstvenost.

Uz "The Killing Moon" (Ian je i i danas naziva "najlepšom pesmom ikada napisanom"), koji dobija novi sjaj orkestracijom i trideset-godina-starijim-vokalom, tu je predivna "Bring on the Dancing Horses", omiljeni komad sa stare kompilacije "Songs to Learn and Sing"; kao i "Lips like Sugar" te ponovo pesma-ikona - "All my Colors (Zimbo)", koju čak ni bledunjava obrada Nouvelle Vague nije uspela da oskrnavi, i koja se sada - prvi put nakon trideset godina pojavljuje u aranžmanu gotovo bez bubnja, a obožavaoci ovog skrivenog blaga diskografije benda znaju da su udarci pokojnog Peta De Freitasa ono što je pesmi davalo epsku širinu, svih ovih decenija. No, Zimbo - zvuči sjajno i u ovoj verziji. 
I samo te četiri pesme da je otpevao - bilo bi sasvim dovoljno. 

Ovo su "...Horses".

Album "The Holy Ghosts" sastoji se iz dva dela: prvu polovinu čine nove verzije poznatih Echo pesama, dok je na drugoj poslednji Ianov solo album. Obratite pažnju na snimak "Me and David Bowie".

Album je dostupan za preslušavanje na Pitchfork.com >>

Toliko pesama za preslušavanje, učenje i pevanje: prolećna jutra, duži dani i vazduh koji konačno miriše na toplo, sve zove na novo preslušavanje stvari koje se nakon toliko godina i duge zime prijatno razlivaju glavom i srcem.
.

Borivoje Petković: "Metuzalem" (knjiga)

O Borivoju, njegovom pisanju i uticaju na sve nas, tadašnje klince iz kraja pisao sam u vreme kada je objavio izvrstan roman "Kupanja moga oca" >>, prvenac koji je objavio u 44. godini.

Nakon čitanja te knjige - imao sam jednostavnu želju i molbu za Boru: da naredni roman ne čekam još četrdeset i četiri godine.

A zatim je u naredne četiri godine Bora objavio još dva romana - najpre "Lav mi tender", a sada i "Metuzalema", koji je već u knjižarama.

"Metuzalem" je samo naizgled priča o jednom običnom životu koji teče u neobično vreme - od Drugog rata do današnjih dana.
Tih sedamdesetak godina, šarmantno i nenametljivo opisanih dekada, zapravo su ram za sliku o (ne)običnom životu i neprekidnim pokušajima da se tok skrene, neočekivano izlije iz korita ili sasvim umiri - kada konačno naiđe na prijatan rukavac i sklonište.

(Tražim analogiju u diskografiji jednog od velikana koje mi je Borivoje svojevremeno otkrio: ukoliko je Borin prvenac bio "Blowin' Your Mind"; onda je njegov drugi roman "Lav mi tender" ono što je u Van Morrisonovoj diskografiji "No guru, no method, no teacher", dok je "Metuzalem" blizak albumu "Enlightenment." 
Borivoje, dakle, još uvek nije objavio svoj "Astral Weeks", ali ne sumnjam da će ga uskoro napisati.)

* * * 

"Obrisao sam, čini mi se, decenijsku prašinu s njega, i pažljivo otvorio. Znao sam da se u njemu ne nalaze samo dve stvari, slika moje sestre Ljubice koja uramljena stoji među slikama na zidu, i Milankovićeva knjiga, koja krasi moju biblioteku. 
Sve ostalo, ako se nije pretvorilo u prah, mora biti unutra.

Lutak sa crnim očima, kao juče napravljen, vlasništvo dečaka koji nije imao priliku da odraste. Gledam u te, užarenom žicom napravljene krugove koji imitiraju oči, kako me optužuju za sve ono što sam trebao da budem a nisam postao. Oko njegovog vrata, obmotan lančić sa krstom i zvezdom, uzet iz sestrine mrtve ruke. Dlanom razmazujem suze koje se kotrljaju, i kao da sam dečkić u toj maloj školskoj sobi, gde se moja sestra obesila. Mesingano dugme. Dva ručna sata, od Gvozdena, prijatelja koji me je uputio u sve ovo što se naziva životom, stvorio mi šansu, naterao me da je iskoristim. Remark – „Tri ratna druga“, dar mojih saboraca iz Doma, čija imena napisana njihovim nezgrapnim rukopisom počeh glasno da čitam i pokušavam da se prisetim njihovih lica, ali samo lice Safeta Mujazinovića mi se jasno prikaza. Knjiga Branka Miljkovića, koji nije imao priliku da ostari. Vojna knjižica, uspomena na moje vojevanje, slika u kojoj se vidi da to nisam ja, već neko mršav, ispijen, očiju ugašenih. Vojnički kaiš. Zelena sveska – „Nada za Nadu“ – ludost zaljubljenog derana, koju ne otvaram i ne čitam, plašim se sopstvenih reči i osećaja. Šahovska tabla, koju sam dobio od pokojnog kuma, zahvalnice sa takmičenja, diplome, kao svedočanstvo jednog truda i jednog školovanja koga se sećam kao kroz maglu. Požutela pisma od Azrinog oca. Azrina slika, ona kao devojčica. Nadina slika iz novina zalepljena na parče kartona. Nedostaju neke knjige, neke sitnice koje sam pogubio jureći život.

(...)

Sve što je bilo važno desilo se onda i tamo, gde je mladost. Sada se dešava samo jedno skrivanje od života, jedno umorno čekanje, trenutak u kome ćeš uživati, prepoznati taj trenutak već postaje umetnost, jer godine otupljuju želju za novim, nema radoznalosti, nema emocija, nema ničeg što bi te nagradilo i uveselilo. 

Nekad je bio dovoljan mlad mesec, sa zvezdanim nebom, zalazak sunca, pogled na šumu, miris muljevite reke."

* * * 

Promocija romana zakazana je za petak, 12. aprila u "Leila Records and Books", Kralja Petra 41, od 20 časova.
.