Borivoje Petković: "Metuzalem" (knjiga)

O Borivoju, njegovom pisanju i uticaju na sve nas, tadašnje klince iz kraja pisao sam u vreme kada je objavio izvrstan roman "Kupanja moga oca" >>, prvenac koji je objavio u 44. godini.

Nakon čitanja te knjige - imao sam jednostavnu želju i molbu za Boru: da naredni roman ne čekam još četrdeset i četiri godine.

A zatim je u naredne četiri godine Bora objavio još dva romana - najpre "Lav mi tender", a sada i "Metuzalema", koji je već u knjižarama.

"Metuzalem" je samo naizgled priča o jednom običnom životu koji teče u neobično vreme - od Drugog rata do današnjih dana.
Tih sedamdesetak godina, šarmantno i nenametljivo opisanih dekada, zapravo su ram za sliku o (ne)običnom životu i neprekidnim pokušajima da se tok skrene, neočekivano izlije iz korita ili sasvim umiri - kada konačno naiđe na prijatan rukavac i sklonište.

(Tražim analogiju u diskografiji jednog od velikana koje mi je Borivoje svojevremeno otkrio: ukoliko je Borin prvenac bio "Blowin' Your Mind"; onda je njegov drugi roman "Lav mi tender" ono što je u Van Morrisonovoj diskografiji "No guru, no method, no teacher", dok je "Metuzalem" blizak albumu "Enlightenment." 
Borivoje, dakle, još uvek nije objavio svoj "Astral Weeks", ali ne sumnjam da će ga uskoro napisati.)

* * * 

"Obrisao sam, čini mi se, decenijsku prašinu s njega, i pažljivo otvorio. Znao sam da se u njemu ne nalaze samo dve stvari, slika moje sestre Ljubice koja uramljena stoji među slikama na zidu, i Milankovićeva knjiga, koja krasi moju biblioteku. 
Sve ostalo, ako se nije pretvorilo u prah, mora biti unutra.

Lutak sa crnim očima, kao juče napravljen, vlasništvo dečaka koji nije imao priliku da odraste. Gledam u te, užarenom žicom napravljene krugove koji imitiraju oči, kako me optužuju za sve ono što sam trebao da budem a nisam postao. Oko njegovog vrata, obmotan lančić sa krstom i zvezdom, uzet iz sestrine mrtve ruke. Dlanom razmazujem suze koje se kotrljaju, i kao da sam dečkić u toj maloj školskoj sobi, gde se moja sestra obesila. Mesingano dugme. Dva ručna sata, od Gvozdena, prijatelja koji me je uputio u sve ovo što se naziva životom, stvorio mi šansu, naterao me da je iskoristim. Remark – „Tri ratna druga“, dar mojih saboraca iz Doma, čija imena napisana njihovim nezgrapnim rukopisom počeh glasno da čitam i pokušavam da se prisetim njihovih lica, ali samo lice Safeta Mujazinovića mi se jasno prikaza. Knjiga Branka Miljkovića, koji nije imao priliku da ostari. Vojna knjižica, uspomena na moje vojevanje, slika u kojoj se vidi da to nisam ja, već neko mršav, ispijen, očiju ugašenih. Vojnički kaiš. Zelena sveska – „Nada za Nadu“ – ludost zaljubljenog derana, koju ne otvaram i ne čitam, plašim se sopstvenih reči i osećaja. Šahovska tabla, koju sam dobio od pokojnog kuma, zahvalnice sa takmičenja, diplome, kao svedočanstvo jednog truda i jednog školovanja koga se sećam kao kroz maglu. Požutela pisma od Azrinog oca. Azrina slika, ona kao devojčica. Nadina slika iz novina zalepljena na parče kartona. Nedostaju neke knjige, neke sitnice koje sam pogubio jureći život.

(...)

Sve što je bilo važno desilo se onda i tamo, gde je mladost. Sada se dešava samo jedno skrivanje od života, jedno umorno čekanje, trenutak u kome ćeš uživati, prepoznati taj trenutak već postaje umetnost, jer godine otupljuju želju za novim, nema radoznalosti, nema emocija, nema ničeg što bi te nagradilo i uveselilo. 

Nekad je bio dovoljan mlad mesec, sa zvezdanim nebom, zalazak sunca, pogled na šumu, miris muljevite reke."

* * * 

Promocija romana zakazana je za petak, 12. aprila u "Leila Records and Books", Kralja Petra 41, od 20 časova.
.