Pesme otpora i nade [#guerillaradio]

“Izboriti (se): znači borbom što postići, uspeti u nečemu vatrenim zalaganjem, trudom, naporima; izboriti slobodu.” (iz rečnika sinonima)U ovom miksu rame uz rame koračaju Ljubivoje Ršumović, Nina Simone, Joe Strummer, Aesop Rock, Del Arno Band, Bob Marley, Alberto Mangel, Dub Pistols, Curtis Harding, The Coup, Aleksandar Genis, Johnny Cash, Danijel Kovač i Boris Mladenović, Manic Street Preachers, Darko Rundek, Ljubičice, Radomir Lazović i The Specials.

Koračaju ka slobodi, i vremenu kada ćemo ponovo imati svoj radio! ;)

Ovde Radio Pingvin... (Audio vremeplov)

Davno sam zahvaljujući “Zabavniku” Vajte i Rusa koji se emitovao nedeljom prepodne naučio važnu lekciju iz fizike: ako bismo imali svemirski brod koji leti brže od svetla – kroz moćan teleskop bismo mogli da gledamo šta se u istoriji dešavalo na planeti Zemlji.

Meni je potreban svemirski brod koji leti brže od zvuka.

Usmerio bih sve njegove antene ka Planeti, i slušao (i snimao!) program koji se u Beogradu emitovao sa frekvencije 90.9 mHz, od 22. novembra 1991. do 15. maja 1995. godine. Ti snimci bi dokazali da su čuda uvek moguća.

Kako se udaljavamo od početka emitovanja programa Radio Pingvina, sve je teže prepričati kakav je to radio bio.

Na sreću - jedan deo više ne moramo da prepričavamo, zato što je nešto, ipak, sačuvano.

U ovom miksu se prepliću džinglovi, kao-reklame, “prave” reklame i neke od pesama koje su obeležile program Pingvina u prve tri i po godine njegovog postojanja. Od pesme kojom je počelo zvanično emitovanje programa, preko onih koje smo najčešće puštali, do malih omaža osmesima, glasovima i ljudima zahvaljujući kojima godine provedene na tom radiju pamtim kao najlepši posao na svetu, ikada i zauvek.

Da, tridesetogodišnjica je sutra.

Ali, nisam više mogao da čekam.

Hvala svima koji su mi pomogli da sakupim ovo blago.

(Roberte, pojačao sam bas.)

O Radio Pingvinu >>

"Achtung Baby" (ili od ljubavi do ravnodušnosti i natrag)

Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).

Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.

Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.

(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)

Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.

Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.

I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.

„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.

Aida i Jelena, ostala imena nepoznata

Večeras, na kraju Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma nekoliko osoba u Srbiji imaju pravo da spavaju snom pravednika, zato što su ne samo rečima već i delima (i jajima) otvoreno i glasno stale na stranu pravde, slobode i čovečnosti.

To su Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, kao i osoba (ili osobe, ne znamo) koja/e su danas u Sremskoj Kamenici uspele da unište mural osuđenom ratnom zločincu. 

Mi, ostali, nemamo pravo na miran san.

Ali - Srbija je velikodušna.
Već sutra će nam dati novu priliku da polažemo test ljudskosti.

Nećemo ga svi položiti, znam.

Noćurak :: I Will Be Your Shield :: Novembarski Mixtape

Zagledaj se u kalendar, u sećanja, ili u arhivu fotografija na telefonu.

 
Decembar donosi praznike i poklone, januar slobodne dane i poneku pahulju, februar poljupce, mart – proleće, april prve korake bosih nogu po travi.
Svaki mesec u godini će ti ponuditi nešto slatko: maslačak, jagodu, miris smole, sunce, smokvu, kesten.

Svaki - osim novembra.

Izuzev nekoliko rođendana ljudi koje uglavnom ne mogu da zagrlim zato što nisu ovde - novembar se uglavnom ponaša poput škrtice koja voli da kisne, i ne voli ljude.

Ne znam priču ili knjigu u kojoj je novembar nekoga usrećio.

Ne znam nijednu pesmu u kojoj se o Novembru peva sa ne znam kako mnogo ushićenja.
(Ovo će u miksu potvrditi i Jay Jay Johanson)

Rešenje: pozajmiti novembru neke pesme, i dogovoriti se da bude malo nasmejaniji i nežniji prema nama.

Ako već moramo da provedemo neko vreme u njegovom društvu, hajde da nam svima bude prijatnije.
Ok, ne moramo ni da pričamo.

Pevaju: Adia Victoria & Matt Berninger, Andrew Bird, Billy Bragg, Bohemija, Neko Case & KD Lang & Laura Veirs, Helado Negro, J.J. Cale, Jarvis Cocker, Jay-Jay Johanson, John Lee Hooker, Lhasa De Sela, Madrugada, Matt Maltese, Paul Weller, Pokey LaFarge, Prefab Sprout, Pretenders feat. Neil Tennant, Sam Evian, Steve Harley & Cockney Rebel, The Colorist Orchestra & Howe Gelb, The Delines, The Magic Numbers, Thomas Dybdahl, Tindersticks, Tracey Thorn i - Yazoo... 

Noćurak od obrada #14 :: Inner City Blues

Bouvi je prvi put bio zadovoljan svojim pevanjem tek kada je snimio pesmu koju nije on napisao. Svirajući Bouvijevu “Space Oddity” - unatraške - Vil i Ian stvorili su jednu od najlepših pesama svih vremena, “The Killing Moon”. Dilan nije krio koliko su na njega uticale tuđe pesme koje je svirao na početku karijere. Isto se nedavno dogodilo i sa Lady Blackbird. Zahvaljujući notama i rečima koje je napisao neko drugi – ona je pronašla svoj glas.
Evo novih obrada koje će te obradovati, i nekih starih koje nam možda pomognu da se bolje snađemo u vremenu u kojem živimo.

Čekaju te Working Week, David Bowie, REM, Jazzmeia Horn, Alison Moyet, Lady Blackbird, Bryan Ferry, Jarvis Cocker & Laetitia Sadier, Robert Plant & Alison Krauss, Black Box Recorder, The Stranglers, Echo & The Bunnymen, Kurt Vile, Eddie Vedder, Dave Gahan & Soulsavers...

#Radio 

Oktobarski Noćurak :: Autumn's In The Air (mix)

Oktobar je vreme opraštanja.
Prodavac za tezgom kaže „ovo su poslednje smokve!“, i ja zato uzimam dodatnu korpicu i razvlačim je danima.
Računam: još 256 dana do sledećeg leta. Izdržaćemo. Nekako.

Oktobar je i mesec prisećanja: kakav je to osećaj biti u većini – barem na jedan dan?
Taj jedan dan je bio pre 21 godinu, ali osećaj nisam zaboravio.

Oktobar je i vreme kada sa Beograda spadaju ostaci letnje preplanulosti koji otkrivaju koliko je namučen, zapušten i nespreman za još jednu kišnu jesen.

Šta se dogodi kada se sve to smiksa u jedno?
Dobije se Noćurak u čijem pravljenju sam uživao.

Pod kišobranom su i: Adia Victoria, Caetano Veloso, Curtis Harding, Danijel Kovač & Boris Mladenović ("O, Beograde!", kakav snimak!), Hurray for the Riff Raff, Jay-Jay Johanson, Lambchop, Massive Attack, Mercury Rev, Michael Stipe, Nick Cave And The Bad Seeds, Patrick Watson, Patti Smith, Paul Weller, Rundek & Ekipa, The Coral, The National, The Specials, The The, Thomas Dybdahl i veličanstveni Working Week!

Prešlicavanje za LiceUlice: Iza rešetaka ili „Time Keeps Draggin' On...”

Gotovo sve najpoznatije „zatvorske“ pesme u istoriji pop-kulture napisali su oni koji iza rešetaka nisu bili duže od jedne večeri (ili nekoliko, poput Džonija Keša). Neke od najnežnijih stihova o ljubavi, samospoznaji i sreći napisali su oni koji su u zatvorima proveli godine.

Rešetke ne mogu zaustaviti muziku. Ali muzika može srušiti rešetke, ili ih barem iskriviti toliko da duh može da šmugne i slobodno luta.

Ova tri albuma možete preslušavati kao dokaz te tvrdnje.

Gil-Scott Heron: „I’m new here“ (2010, XL Recordings)

„Mogu da te zatvore i ograniče slobodu. Ali, ne mogu da ti ograniče razmišljanje.“ pričao je GIl-Skot Heron nakon izlaska iz zatvora i objavljivanja „I’m new here“, prvog nakon šesnaest godina tišine i dve godine zatvorskog života. Proto-reper na ovom albumu više ne uzvikuje „The Revolution will not be Televised!“ kao što je činio početkom sedamdesetih, već nas vodi kroz iskrene priče o odrastanju, životu, ljubavi, ljudima i ne-snađenosti nakon izlaska iz zatvora. Ovaj album je doživeo i dve sjajne „reinterpretacije“. Jamie XX je 2011. uradio sa Gil-Skotom remiks-verziju „We’re New Here“, da bi Makaya McCraven 2020. objavio fenomenalni „We're New Again“ kojim domiraju džez i proročki glas sada već pokojnog „oca rep muzike“.
Da, Gil-Skot ima bolje priče nego Red u Šošenku.

St. Vincent: „Daddy’s Home“ (2021, Loma Vista Recordings)

Možda je mala, ali verovatnoća da su se Gil-Skot Heron i otac tada mlade Eni Klark mimoišli u zatvorskoj menzi ipak postoji. Jedan je mogao uživati u poslednjoj zatvorskoj večeri, drugom je to bilo prvo veče iza rešetaka.
Kada je 2011. Eni (sada poznatija kao St. Vincent) objavila „Strange Mercy“ mnogi nisu znali da je pesmu posvetila ocu, tek utamničenom zbog velike finansijske prevare. Deset godina kasnije njen Daddy je konačno pušten iz zatvora, a taj povratak je inspirisao St. Vincent da zaroni u muziku koju su slušali zajedno, ali i pretresanje stavova o roditeljstvu, deci i slobodi. Sve to se čuje na ovom albumu.
„The Melting of the Sun“, „“Pay Your Way in Pain“ i „Down“ dokazuju da St. Vincent sa lakoćom piše sjajne pesme, ali i da je otkrila jednu važnu tajnu: nisu sva deca dužna da odrastu.

Johnny Cash: „Live at Folsom Prison“ (Columbia Records, 1968)

Džoni Keš je ovo prvi uradio!

Nekoliko godina nakon što je održao prvi (nesnimljeni) koncert u Hantsvilu, odavno fasciniran pričom o zatvoru Folsom kojem je već posvetio čuvenu pesmu, željan da preokrene tok karijere i iskoristi činjenicu da je već kreirao imidž „lošeg momka“ – Džoni je stao pred zatvorenike, prosto izgovorio „Hello, I’m Johnny Cash“.
„Live at Folsom Prison“ nije jedan od najboljih live albuma svih vremena zbog virtuoznosti muzičara ili tehnike kojom je snimljen. Ovaj album nosi tu titulu zato što Keš zatvorenicima peva „Folsom Prison“, „Cocaine Blues“ i „25 Minutes to go“ kao da je jedan od njih.

O kreativnosti, reklamama, brendovima i trendovima (#DigiTalk)

Da li je posao kreativnog direktora da žonglira četiri pomorandže na gliseru koji juri ka vodopadu, ili je ipak važnije da ume da sluša, prepoznaje ideje i pomaže im da porastu?

Šta je uopšte ta „ideja“?

Ko je stariji i važniji – ideja ili tehnologija?

Mogu li kreativci da rade bez dobrih uvida u podatke?

Kako su se pravile kampanje u vreme pre pojave mobilnih telefona i zašto je nekada za produkciju spota bilo važno znati gde je najbliža kafana?

Na početku razgovora nisam verovao da ćemo tako lako uspeti da pretresemo mnoga planirana pitanja na temu kreativnosti, oglašavanja, trendova i brendova. 

Ali, Vladimir Kovač je sjajan domaćin i vešt voditelj koji je učinio da pričam sa uživanjem o svemu, uprkos mukotrpnom radnom danu, teškoj nedelji i trusnoj godini. 

Najdraže pesme i albumi 3/4 2021 :: Tri meseca u tri sata!

Ovog leta sam više i češće putovao prstima po karti i ušima za zvukom nego drumom.
Otkrio sam bossanovu pevanu na Velškom, muziku Korzike puštenu kroz wah-wah pedalu, fenomenalni džez na harfi... ali i neke 4-taktne pesme koje će se naći na listi najdražih svih vremena.
Najdraže otkrića iz prethodna tri meseca spakovao sam u miks od tri sata ;)

Čekaju te i Billy Bragg, Baobab, Caroline Shaw, Emma & Jimmy, Helado Negro, James Blake, Jon Batiste, KOIKOI, Lady Blackbird, Lenhart Tapes, Little Simz, Madrugada, Manic Street Preachers, Orchestre Tout Puissant Marcel Duchamp, Plesač Sporog Stepa, Pocket Palma, Rodrigo Leão & Michelle Gurevich, Rogi, Sitzpinker, The Coral, The Stranglers, Tom Rosenthal, Yola...

p.s. Vreme je sadnje drveća! Kompletan iznos sakupljen od vaše podrške Prešlicavanju (tj. opcije Subscribe/Support na Mixcloudu) je pre nekoliko dana preusmeren ka organizaciji @ŠumaPeva. Hvala vam!
Više informacija o tome >>

Sad play na mix, a lista albuma koje bi trebalo da preslušaš je u nastavku ;)

20 albuma za preslušavanje (po abecednom redu, linkovi >> vode na bandcamp)

Basheskia & Edward EQ - Seven Lessons With Mehmed Begić >>

Caroline Shaw & So Percussion - Let the Soil Play Its Simple Part >>

Durand Jones & The Indications - Private Space

Fat Freddy's Drop - Wairunga

Half Waif - Mythopoetics

Heartless Bastards - A Beautiful Life >> 

Lady Blackbird – Black Acid Soul

Lenhart Tapes – Duets >> (i singl: Baresha >>) 

Liam Kazar - Due North

Little Simz - Sometimes I Might Be Introvert

LUMP - Animal

Maggie Rose - Have a Seat

Marinero - Hella Love

Nala Sinephro - Space 1.8 >>

Quivers - Golden Doubt

Pachyman - The Return of...

Rodrigo Amarante - Drama

The Stranglers - Dark Matters

Tom Rosenthal - Denis Was a Bird

Yola - Stand For Myself

*

Saopštenje redakcije radio-stranice Prešlicavanje - ili kako je album Lenhart Tapes učinio da nema nove emisije

Drugarice i drugari, poštovani slušaoci,

Redakcija ove male radio-stranice je (u sastavu: Glava (komada 1), Par Ušiju (1), Par Ruku (1) i Srce (1) tokom proteklih dana vredno radila na izboru pesama za listu najdražih iz ¾ godine, koja je trebalo da bude emitovana ovog petka uveče.

U početku je sve išlo dobro.

Odbačene su pesme koje nisu odzvanjale glavom nakon dva emitovanja, zatim i one koje nisu zvale na peto ili šesto preslušavanje. Sa liste su sklonjene sve pesme koje preslabo utiču na centar za emitovanje endorfina ili dopamina, iako su na prvo slušanje možda i delovale na pridružene članove redakcije (Par Stopala (1) i Par Kukova (1). Par Stopala je iskoristio pravo prigovora u dva navrata, od kojih je jedan čak i uvažen!

A onda... se pojavio jedan novi album i (bonus) pesma koji su doveli u pitanje veliki deo urađenog posla.

Nakon prvog preslušavanja albuma i (sedam... osam...?) uzastopnih preslušavanja bonus pesme - Srce i Par Ušiju su ušli u koaliciju i predložili da se Glava zavetuje na tišinu dok ne osmisli najavu dostojnu celog albuma, i te pesme.

Par Ušiju je predložio da se umesto liste emituje ceo album, dva puta. Nova Koalicija (Srce i Par Očiju) je izašla sa radikalnim predlogom da se pesma „Baresha“ emituje u krug sve dok se slušaocima ne učini da ilustracija sa omota albuma igra u ritmu muzike, da bi dalji rad blokirao ultimativni zahtev Saveza Glave i Srca: da se iz tela izvuče jedan DNK lanac i da ga Ruke vrte kao konopac koji će Stopala preskakati, dok svi ne popadamo.

Bez obzira na različite stavove – svi članovi redakcije već peti dan neprestano slušaju samo taj album. Ostale pesme i albumi tiho čekaju po folderima i na policama da ih se neko seti - a svaki dalji rad na izboru najdražih pesama iz ¾ 2021 postao je nemoguć.

Novi sastanak redakcije Prešlicavanja zakazan za sledeći petak, kada će lista Najdražih pesama (valjda) biti emitovana.

Hvala na razumevanju.

*

Album „Duets“ Vladimira Lenharta, poznatog i kao Lenhart Tapes je zvučni spektakl kakav se ukazuje jednom u mnogo godina, a ovakav tretman ’naše’ muzike nije se pojavio od vremena kada je melodije, napeve i tekstove sa ovih prostora u sprave ubacivao Suba, i stvarao čudesne amalgame.

Ono što radi (i kako radi) Lenhart na svom profilu opisuje rečima “One guy, 4 walkmans. Goat and sheep dialogues, muslim chanting, loops, e-bow instructions, turbo-folk anthems, language lessons, satanist rituals, heavy metal guitar for beginners… “

Pop Depression // Pop Depresija u promotivnom materijalu navodi: “Za nas je ovaj album neka vrsta završene Vavilonske kule u kojoj svako i dalje priča i peva na svom jeziku, ali svi ti jezici i strofe stapaju se u jednu pesmu, jednu muziku, jednu ljubav.”

Na to se može dodati samo: jedna ljubav + drugi zvuk + treći svet = četvrta dimenzija.

Preslušajte singl “Baresha”, a zatim i album “Duets”.

Više puta.

Nakon preslušavanja možda otkrijete da više ne znate put do kuće,

ali vam to neće biti ni važno.

Pesma "Baresha": https://lenhartapes.bandcamp.com/album/baresha

Album "Duets": https://popdepression.bandcamp.com/album/lenhart-tapes-duets