Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).
Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.
Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.
(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)
Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.
Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.
I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.
„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.
No comments:
Post a Comment