Vreme je bilo slično sadašnjem: država se krunila, svakodnevno; loše vesti su smenjivale gore; plate su se tanjile a narodnjaci (tako se to tada zvalo) postali mainstream. U takvom okruženju je pre 21 godinu - 22. novembra 1991. - Pingvin počeo emitovanje na frekvenciji 90.9 mHz.
"Bez politike i narodnjaka" - prvi privatni radio u Beogradu je (p)ostao izvorom fantastične energije, zabave i utehe sve do proleća 1995. godine, kada se prva faza postojanja Pingvina naglo završila. Ali, večeras samo o dobrim stvarima.
Danas je verovatno teško zamisliti radio stanicu, ili bilo koji medij na kojem se podrazumeva da...
- ... autori emisija ponekad trampe termine emitovanja - da bi i oni koji su na poslu imali prilike da čuju emisiju koja se inače emituje kasno noću, ili oni koji slušaju program samo vikendom - čuju i neku od emisija koja se emituje radnim danima...
- ... da su vrata radija otvorena gotovo 24/7 - za goste. U klubu/kafiću "Pingvina" je gotovo uvek bilo ljudi od kojih većina zapravo nije zapravo radila na istom, ali su želeli i dobijali priliku da se umešaju ponekad u program.
- ... da su reklame bile od one vrste koja se prepričavala! Štaviše, bilo je sasvim prirodno da ljudi zovu 606-909 ili 606-993 (naravno da znam brojeve napamet ;) i zamole da emitujemo neku od reklama. S vremena na vreme, pravljene su i akcije takmičenja radio-reklama, jer ih je na Pingvinu radilo nekoliko različitih ekipa. Takve emisije su trajale satima, a poziva je bilo na stotine.
- ... ili se pravi nastavak reklame koja se emitovala relativno dugo ... na engleskom...
- ... podrazumeva se da, iako su plaćene, reklame za kišobrane se ne emituju ukoliko grane sunčani jesenji dan, kao ni da se reklame za sladoled ne emituju u kišnim i hladnim popodnevnim letnjim satima. Svako je, pak, bio namiren specijalnim emitovanjima u nekom drugom terminu. Oglašivači su verovali ljudima sa radija da je tako, prosto, bolje. I bilo je.
- ... podrazumeva se da reklame mogu da budu prekidane i kao-reklamama, specijalnoj oglasnoj formi kojom se ne oglašava ništa... normalno. Ili nešto nepostojeće. Tako se u program unosila dodatna živina, što bi rekao jedan stari kao-džingl.
- ... da su "vesti", emitovane u pet minuta pre punog sata - zapravo pregled zanimljivosti, dobre vesti, neverovatni događaji, premijere i... ni reč o politici.
- ... da su emisije od one sorte da omađijan sediš i kod kuće i gledaš u radio-aparat opčinjen sadržajem...
- ... da je muzičko žanrovsko određenje radija prosto - dobra muzika.
- ... da Dača, Kuzma, Kockica i Škrbamaca uspevaju da nas navedu da pričamo sa snimljenom trakom a da to i ne znamo... sve uživo, naravno.
- ... da ti nije problem da na radio odlaziš noseći desetak kilograma ploča, kaseta i diskova, iako polovinu od ponetog zapravo nećeš pustiti u etar.
- ... da ti nije problem da radiš smenu od 23h do 06h, a na fakultetu budeš u 08h.
- ... da su ljudi sjajni i spremni za svaku vrstu svinjarije, čak i da snimaju čitave emisije kolega a zatim emituju montirane intervjue - u kojem su pitanja naknadno osmišljena da bi odgovor kolege zvučao što idiotskije. U granicama pristojnosti, naravno.
- ... da je ok pustiti i "Moj Milane, jabuko sa grane" u predizbornoj noći 1992, ali i "Vođu" grupe S.T.R.A.H malo nakon toga.
- ... i da je takva radio stanica najslušanija u Beogradu, 1992, 1993, 1994... Sve do razlaza prve ekipe u maju 1995.
Ovo je samo delić priče.
Imao sam sreće - upao sam na radio nekoliko meseci nakon početka njegovog rada kao potpuni mladunac, od telefona i magnetofonskih traka nešto kasnije sam došao do gramofona, onda miks-pulta, na kraju - i mikrofona.
Dvadesetak godina kasnije, i dalje verujem da je to bio najzabavniji posao koji sam ikada radio.
I nadam se da će neko od vas koji su na Pingvinu bili od prvog dana ostaviti još pisanih tragova o svemu ovome, kada već zvučnih zapisa nemamo previše. I ukoliko je u onom okruženju bilo moguće napraviti takav projekat i postati najslušaniji, nema razloga da nešto slično ne izraste - ponovo?
Ima li?
* * *
O Pingvinu sam dugo želeo a izbegavao da pišem zato što sam tamo bio tek jedan od klinaca a ima onih koji bi ovu priču mogli da raspišu bolje, preciznije i sočnije od mene. No - pre nekoliko nedelja sam se našao na mestu predavača u lepo popunjenom amfiteatru jednog beogradskog fakulteta i prvi put sam osetio da na pomen "Pingvina" nema reakcije. Onda sam shvatio da je publika - mlađa od Pingvina i da je prve, zlatne godine njegovog rada počeo je da prekriva zaborav.
Ono što se danas čuje na frekvenciji 90.9 ne čuva ni trag odjeka tog vremena.
Zato sam, ipak, morao da zabeležim delić svega.
Hvala Ženiku na svim ovim snimcima :)
i hvala Vedrani na poslednjoj zajedničkoj fotografiji dela ekipe koji je napustio "Pingvin" u maju 1995, u jednom danu.
Toliko smo osmeha imali na licima,
bez obzira na to što je bio kraj.
p.s. ukoliko audio-arhiva ne radi - sve je dostupno na ovoj stranici >>
* * *
O Pingvinu sam dugo želeo a izbegavao da pišem zato što sam tamo bio tek jedan od klinaca a ima onih koji bi ovu priču mogli da raspišu bolje, preciznije i sočnije od mene. No - pre nekoliko nedelja sam se našao na mestu predavača u lepo popunjenom amfiteatru jednog beogradskog fakulteta i prvi put sam osetio da na pomen "Pingvina" nema reakcije. Onda sam shvatio da je publika - mlađa od Pingvina i da je prve, zlatne godine njegovog rada počeo je da prekriva zaborav.
Ono što se danas čuje na frekvenciji 90.9 ne čuva ni trag odjeka tog vremena.
Zato sam, ipak, morao da zabeležim delić svega.
Hvala Ženiku na svim ovim snimcima :)
i hvala Vedrani na poslednjoj zajedničkoj fotografiji dela ekipe koji je napustio "Pingvin" u maju 1995, u jednom danu.
Toliko smo osmeha imali na licima,
bez obzira na to što je bio kraj.
Sve je tako nekako bilo....iako mladci ne znaju i imaju opravdanje...medijski radnici naše generacije ga nemaju...
ReplyDeleteOnako sasvim uz put stoji jedno sećanje koje kaže da je radio voditelj živinu pomenuo parafrazirajući i ne mominjući Dragišu Binića koji je rekao u jednom TV intervjuu u kome se govorilo o velikom uspehu Crvene Zvezde i koji je rekao da su on i Pikse uneli živinu u igru CZ. Ali da mu se oprostiti...Čovek navija za onaj drugi klub ;)
B
Bojša, majstore, napravio si predivan tekst o Pingvinu. Pijuckanje ove tvoje priče o ovom radiju najbolje uspeva uz ispijanje “gromovače” (specijalne troduple kafe koja je bila posluživana u Radio “Pingosu”). Mnogo ti hvala što si me linkom doveo do ove tvoje tvorevine baš na ovaj dan inače bih ga pročitao tek za nedelju-dve))
ReplyDeleteCelu priču o “jednoj radijskoj priči” veoma je teško spakovati u nekoliko pasusa, ali si ti u tom uspeo – svaka čast) Očigledno te je “drmala” velika inspiracija koju danas teško u sebi bude mnogi poznati književnici, kolumnisti, ljudi od reči…
Samo doba u kojem je Radio Pingvin progovorio i polako rastao je bilo vreme kada su se rađale mnoge urbane legende pa me je “anonimus” koji je prvi ostavio komentar na tvoj tekst nadahnuo da bar jednu od njih delimično ispravim (ili: odgonetnem). “Autorsko pravo” na pomenuti izraz “unesimo malo ŽIVINE u program” pripada Neši Stefanoviću (jednom od značajnijih “pingvina”) koji se toga namah dosetio u trenutku dok smo snimali neke od prvih kaoreklama. Ne postoji dokaz da je Dragiša Binić ikada to izjavio u bilo kom tv intervjuu ili u štampi. Ali, mesec ili dva pošto je nastala ova kaoreklama Prljavi inspektor Blaža je u jednoj svojoj emisiji pričao razne viceve – pitalice o fudbalerima (tad plavuše još nisu bile aktuelne) i, znajući za čuveno Binićevo “centriši” sve te štosove je personalizovao u sam lik Dragiše Binića. Kasnije, publika radija je učinila svoje i, od dobre atmosfere i nekoliko nezaboravnih štosova, napravila urbani mit. Stalnim prepričavanjem ovih štosova “vic” se pretvorio u istinu (jer je tako smešnije) i vremenom sam sretao ljude koji su se kleli da su ovu izjavu čuli (u opciji je nekoliko tv stanica i 20-ak emisija na njima, kao i nekoliko radio stanica, među kojima i sam Pingvin). Nešto slično se nekoliko godina kasnije dogodilo u Italiji gde su svi štosovi na račun fudbalera personalizovani u imenu Frančeska Totija)))
Ah.. Kad se čovek priseti tih godina, kao neka paralelna stvarnost u odnosu na ono što se dešavalo izvan nasmejane kutije i par sobičaka u Makedonskoj. Dan je bio nezamisliv bez Pingvina a kasnije Indexa, utorak bez Oblaka, deo životnog stila. Toliko godina, a kao da je bilo juče... Sećam se uživanja u porukama, muzici, pametnom blesavljenju. Sećam se kako nisam nikad iz nekog razloga, kojeg se ne sećam, pokupila knjigu skoro najboljih ostvarenja Mamihlapinatapei, u kojem su završile neke moje dve priče. Sećam se da me Dača jednom pozvao telefonom, da me valjda nešto obavesti a da sam ja prvih par minuta mislila da se radi o jednom potpuno drugom Dači, kojeg nisam videla ni čula sto godina i čudila se zašto me zove, pa kad sam shvatila koji Dača, bila sam u šoku i verovatno ga živog izbunjivala :-) Sećam se da sam, duže nego što bih volela da priznam, bila u panici kad je emitovana drama po uzoru na Rat svetova Orsona Velsa :-) Sećam se da je dečko sa kojim sam se dogovarala o preuzimanju knjige bezuspešno pokušavao da se pozove kod mene na palačinke :-) A najviše se sećam tog osećaja, tog nečeg žnesekva i radosti što su tamo, u kutiji, ljudi slični meni i sve je nekako bilo lakše.
ReplyDeleteMnogo smeha i ljubavi se emitovalo iz tog Pingvina i bojim se da će sve to tamo i ostati, u polju lepih uspomena. Možda grešim i potcenjujem novije generacije ali neke stvari su, ipak, neponovljive. Eto, nešto sasvim lično, puno pozdrava za sve Pingvince i hvala na svemu!
Mesečeva kći :-)
@B: A mogao sam da prepričam i reakciju jednog tonca, nakon prve rečenice izgovorene u mikrofon, tj. u program, onako kroz staklo... ;) U nastavku je Kapetan objasnio za Dragišu :)
ReplyDelete@Darko Kocjan: hvala, kapetane, znači! A za 25-godišnjicu možemo da otkrijemo i da je Neša Stefanović najgledaniji srpski fudbaler svih vremena... Ukoliko je to još uvek? :)
@mesečeva kći: ;) hvala do neba na svim ovim sećanjima, sve to je dokaz da je taj radio zapravo nadrastao pojam radija, tj. medija, i pretvorio se u nešto veće i šarenije od očekivanog...
Veliki pozdrav! :)
Radio je sada samo biznis, kažu. Nema entuzijazma, kažu.
ReplyDeleteNe veruj svemu što kažu :)
ReplyDeleteBojša svaka čast za tekst!
ReplyDeleteDačo, živa legendo!
Uh, što bi bilo lepo da se pojavi knjiga - priča o Pingvinu, sa verujem mnogobrojnim fotografijama, anegdotama, zapisima...
a možda skupimo energiju i napravimo neki jubilarni skup.
Ponosan sam što sam bio deo tima od početka.
Pozdrav svim (bivšim) pingvinima :)
Nesha Stanic
Što bi rekao Karađorđe : "nekada su vremena bila onakva, a sada su vremena ovakva, nego hajde mi da ručamo."
ReplyDelete@Nesha Stanic: Nešo, čoveče, hiljadu godina! Dobro, dvadesetak.. :)
ReplyDeleteNe bih ja čekao jubilarni skup, verujem da bi u duhu priče bilo i da se skupimo povodom 21 godine, 2 meseca i 2 dana :)
A na temu knjige: delić onoga što si radio u noćnom programu biće deo knjige, istina ne posvećene Pingvinu već nekim pesmama i muzici kao takvoj: konkretan tekst u kojem te pominjem je ovde, ti si zaslužan što će se The The naći u knjizi:
http://preslicavanje.blogspot.com/2011/05/slow-emotion-replay-39-pesama-16.html
@akvamarin: može, uz prigodnu muziku sa radio programa, uz muzički broj koji će izvesti orkestar pod dirigentskom palicom Nikice Kalođere :)
Sa sajta RRA (Republicka Radiuodifuzna Agencija):
ReplyDeleteODLUKE SA SEDNICA SAVETA
101. redovna sednica, 26. novembra 2012. godine
...
- Doneto je pet odluka o oduzimanju dozvole pre roka na koji su izdate sledećim emiterima: „Spirit Sound MFM“ d.o.o. Radio Gradski, Novi Beograd, "Pingvin" d.o.o. - Radio Pingvin, Beograd, "Centar" d.o.o. - Radio Patak, Valjevo, "Lady Lena" d.o.o. - Radio AD Herccullem, Žitorađa, Pavlović SJ d.o.o- TV AS, Krepoljin.
Kraj citata.
Dakle, i fizicki je mrtav i to nekako bas na 20-godina postojanja.
Mozda je i bolje da nestane nego da bude ono sto je pod tim imenom emitovano.
ps. Sve ovo uz uslov da se odluke (koje su neopozive) ovog (ispostavilo se u mnogo slucajeva) kvazi regulatornog tela, postuju.
Ima simbolike u tome, zaista.
ReplyDeleteHvala na dojavi, nisam znao da je dotle došlo.
Ne verujte svemu što pročitate na sajtu RRA. :)
ReplyDeleteKrenuli su na Bakijevu imperiju, ali teško da će on dozvoliti da mu ugase Gradski i Pingvin, pošto je dosta uložio i u jedan i u drugi radio otkako ih je kupio.
Baki... Baki Radio S?
ReplyDeleteNaravno. Pingvin i Gradski su takođe u njegovom vlasništvu od pre cirka dve godine. Je li neko rekao "nedozvoljena medijska koncentracija"? ;)
ReplyDeleteJeste da 'kasno palim', ali mi se lice razvuklo u osmeh kada videh da ima jos 'saboraca' tu negde u okolini, kao i da se i neki drugi secaju (s razlogom) sa osmehom na licu pocetka jedne (ispostavice se) burne decenije.
ReplyDelete-Kongoanac
Ooooo, kolega! :)
ReplyDeleteLepo je videti Vas, barem na ekranu!
Ovde se okupila škvadra nedavno, podmladak iz generacije 1992: https://www.facebook.com/groups/500719353275835/
Dobrodošao!
https://soundcloud.com/sinisa-milosevic/radio-pingvin-stari
ReplyDeleteИма ли неко од вас ону рекламу за туристичку рекламу, где текст иде отприлике овако:"Ајде сине, соколе татин, сад ће тебе тата опет бачи, а ти маши ручицама, маааши, па ће научит' да пливаш, благош мене..."
ReplyDeleteČini mi se da su to radili Voja & Klajn, ali je na žalost nemam među sačuvanima.
DeleteUpravo sam ja htela da pomenem tu reklamu, najbolja koju sam čula i uvek sam zastajala da je čujem sa osmehom do ušiju.
DeleteNismo je pronašli u međuvremenu, ali ume arhiva da iznenadi - pojave se nekad stvari niotkuda...
DeleteMislima da sam ja bio BAŠ najmlađi deo prvobitne ekipe Pingvina,imao sam svega 16 godina kada sam dovlačio prvo lični kompjuter sa tada naj kvalitetnijom audio karticom i idejom da kompjuterizujemo emitovanje džinglova i reklama,...no svašta se du izdešavalo,posebno od 1995 od kada više nisam imao nikakve veze...ah ta BAŠ PRVA ekipa,živeli smo u katastrofalnim okolnostima ali nismo hteli da se vraćamo kući posle spojene i popodnevne i cele noćne smene,do 6 am kada smo puštali signal radio Pingvina,koji je komponovao Saša Lokner-imam i ja neku arhivu...i razne reklame...pozdrav nekadašnje kolege. Henrik Kalmar (i dan danas sa ponosom čuvam propusnicu Radio Pingvina kao i par vizit karti :)
ReplyDeleteOho-ho, sećam se Henrika Kalmara, iako je prošlo toliko godina, drago mi je! :)
Delete(I sećam se kako smo "zloupotrebljavali" džinglove i reklame u vreme kada su prebačene u prvi računar na emitovanju, koristeći njihove deliće kao "upadice" u program, dok nam kolege iz marketinga nisu rekle da preterujemo :)
Svako dobro!