Prešlicavanje za LiceUlice: Iza rešetaka ili „Time Keeps Draggin' On...”

Gotovo sve najpoznatije „zatvorske“ pesme u istoriji pop-kulture napisali su oni koji iza rešetaka nisu bili duže od jedne večeri (ili nekoliko, poput Džonija Keša). Neke od najnežnijih stihova o ljubavi, samospoznaji i sreći napisali su oni koji su u zatvorima proveli godine.

Rešetke ne mogu zaustaviti muziku. Ali muzika može srušiti rešetke, ili ih barem iskriviti toliko da duh može da šmugne i slobodno luta.

Ova tri albuma možete preslušavati kao dokaz te tvrdnje.

Gil-Scott Heron: „I’m new here“ (2010, XL Recordings)

„Mogu da te zatvore i ograniče slobodu. Ali, ne mogu da ti ograniče razmišljanje.“ pričao je GIl-Skot Heron nakon izlaska iz zatvora i objavljivanja „I’m new here“, prvog nakon šesnaest godina tišine i dve godine zatvorskog života. Proto-reper na ovom albumu više ne uzvikuje „The Revolution will not be Televised!“ kao što je činio početkom sedamdesetih, već nas vodi kroz iskrene priče o odrastanju, životu, ljubavi, ljudima i ne-snađenosti nakon izlaska iz zatvora. Ovaj album je doživeo i dve sjajne „reinterpretacije“. Jamie XX je 2011. uradio sa Gil-Skotom remiks-verziju „We’re New Here“, da bi Makaya McCraven 2020. objavio fenomenalni „We're New Again“ kojim domiraju džez i proročki glas sada već pokojnog „oca rep muzike“.
Da, Gil-Skot ima bolje priče nego Red u Šošenku.

St. Vincent: „Daddy’s Home“ (2021, Loma Vista Recordings)

Možda je mala, ali verovatnoća da su se Gil-Skot Heron i otac tada mlade Eni Klark mimoišli u zatvorskoj menzi ipak postoji. Jedan je mogao uživati u poslednjoj zatvorskoj večeri, drugom je to bilo prvo veče iza rešetaka.
Kada je 2011. Eni (sada poznatija kao St. Vincent) objavila „Strange Mercy“ mnogi nisu znali da je pesmu posvetila ocu, tek utamničenom zbog velike finansijske prevare. Deset godina kasnije njen Daddy je konačno pušten iz zatvora, a taj povratak je inspirisao St. Vincent da zaroni u muziku koju su slušali zajedno, ali i pretresanje stavova o roditeljstvu, deci i slobodi. Sve to se čuje na ovom albumu.
„The Melting of the Sun“, „“Pay Your Way in Pain“ i „Down“ dokazuju da St. Vincent sa lakoćom piše sjajne pesme, ali i da je otkrila jednu važnu tajnu: nisu sva deca dužna da odrastu.

Johnny Cash: „Live at Folsom Prison“ (Columbia Records, 1968)

Džoni Keš je ovo prvi uradio!

Nekoliko godina nakon što je održao prvi (nesnimljeni) koncert u Hantsvilu, odavno fasciniran pričom o zatvoru Folsom kojem je već posvetio čuvenu pesmu, željan da preokrene tok karijere i iskoristi činjenicu da je već kreirao imidž „lošeg momka“ – Džoni je stao pred zatvorenike, prosto izgovorio „Hello, I’m Johnny Cash“.
„Live at Folsom Prison“ nije jedan od najboljih live albuma svih vremena zbog virtuoznosti muzičara ili tehnike kojom je snimljen. Ovaj album nosi tu titulu zato što Keš zatvorenicima peva „Folsom Prison“, „Cocaine Blues“ i „25 Minutes to go“ kao da je jedan od njih.