Chuck Prophet tvrdi da Isus nikada nije pio sam, da nije išao u striptiz klubove, nikada nije kasnio na posao i da je zato osoba od poverenja. Michelle Shocked očekuje da se vrati na zemlju, proglasi likvidaciju imanja i opovrgne špekulacije. Supergrass tvrde da je Isus stigao iz dalekog svemira, David Byrne ima svoje viđenje nebesa, Tori Amos ima nekoliko pitanja i predloga za Njega, a Charles Mingus ponavlja u krug jednu čudnu molitvu.
U dva i po sata svoje viđenje stvari ispričaće i otpevaće i David Byrne, Beck, Van Morrison, The Pixies, The Chills, The The, Craig Finn, Godley & Creme, The Stone Roses, Nick Cave, Sufjan Stevens, John Lennon i Dr. John koji veruje u Njegovu dobrotu. John Coltrane će sve reći bez reči. John Prine će se baviti pitanjima raja, kao i Anna Calvi i Charlotte Gainsbourg a Ray LaMontagne pitanjem da li Nečastivi živi u džuboksu.
U njegovim rečima najčešće tražim utehu i ohrabrenje u danima kada sistem prevaziđe sva moja očekivanja. Na petogodišnjicu njegove smrti biram drugačijih pet komada i prekucavam celu rečenicu o vinu, poljupcu i besmrtnosti, koja je postala poznata u nešto svedenijem, nesavršenom obliku.
OD BLATA SMO*
Prema verovanju starih Sumera, svet je zemlja između dve reke, a takođe između dva neba. Na gornjem nebu žive bogovi koji naređuju. Na donjem nebu, bogovi koji rade. I tako je i bilo, sve dok se donjim bogovima nije smučilo da dirinče, te je tako izbio prvi štrajk u svetskoj istoriji. Nastala je panika.
Da ne bi umrli od gladi, gornji bogovi umesiše od blata žene i muškarce i postaviše ih da rade za njih. Žene i muškarci rođeni su iz blata sa obala reka Tigris i Eufrat.
Od takvog blata sačinjene su i knjige koje o tome govore.
Prema kazivanju tih knjiga, umreti znači vraćati se blatu.
+
TALES*
Pre dve hiljade šest stotina godina u gradu Miletu jedan rasejani mudrac po imenu Tales šetao je noću i tako uhodeći zvezde, ponekad bi upao u bunar.
Radoznali Tales doznade tako da ništa ne umire, da se sve menja i da ničeg nema na svetu što nije živo, te da je na početku i na kraju sveg življenja voda. Ne bogovi, nego voda. Zemljotresi nastaju jer se more pokreće i remeti zemlju, ne zato što Posejdon opet nešto besni.
I ne vidi oko zbog božanske milosti, nego zato što ono odražava stvarnost kao što reka odražava krošnje na obali. Pomračenja se dešavaju zato što Mesec zaklapa Sunce, ne zato što bi se Sunce sklanjalo od srdžbe sa Olimpa.
Tales, koji u Egiptu beše naučio da misli, bez greške predskaza pomračenja, bez greške izmeri udaljenost sa koje su brodovi pristizali sa pučine, i uspe da tačno izračuna visinu Keopsove piramide na osnovu senke koju baca. Pripisuje mu se najslavnija teorema, i još četiri, a čak kažu da je otkrio elektricitet.
Ali možda je njegov veliki podvig u nečem sasvim drugom: u tome što je umeo da živi kao što je živeo, bez prekrivača religije; bez utehe. +
NALET VETRA** U meni zviždi vetar.
Nag sam. Vlasnik ničega i nikoga, čak ni svojih izvesnosti, svoje sam lice na vetru, nasuprot vetru, i vetar sam koji udara moje lice.
+
DIGITALNI TRAGOVI** Rodio sam se i rastao pod zvezdama Južnog krsta. Gdegod da pođem, one me progone. Pod Južnim krstom, krstom blistavla, proživljavam godišnja doba svoje sudbine. Nemam nikakvog boga. Da ga imam, tražio bih od njega da mi ne dozvoli da doživim smrt: još uvek ne. Nedostaje mi još mnogo toga da propešačim. Ima mesecâ na koje još uvek nisam uzlajao i sunaca na kojima se još uvek nisam zapalio. Još nisam zaronio u mnoga mora ovog sveta, kojih, kažu, ima sedam, ni u sve rajske reke, kojih je, kažu, četiri.
U Montevideu se nalazi jedan dečko koji objašnjava: - Ja ne želim nikada da umrem, jer želim doveka da se igram. +
PROSLAVA**
Sunce je bilo blago, vazduh čist, a nebo bez oblaka. Utonuo u pesak, pušio se glineni lonac. Na putu od mora do usta, škampi su prolazili kroz ruke Zea Fernanda, majstora ceremonije, koji ih je kupao u blagoslovenoj vodi od soli i belog i crnog luka.
Bilo je dobrog vina. Sedeći u krugu, mi prijatelji smo delili vino i škampe i more koje se, slobodno i bleštavo, otvaralo pod našim nogama.
Ta radost je, dok se dešavala, bila sećanjem pamćena i snom snivana. Ona se nikada neće okončati, kao ni mi, jer smo mi smrtnici do prvog poljupca i do druge čaše, i to svak zna, ma koliko malo znao.
"Vremenska mašina se pokvarila! Još uvek traje jučerašnji dan!" vikao je Hose Arkadio Buendija, iscrpljen istovetnim danima. 📻 Ja ih razlikujem po muzici, knjigama i stvarima koje ispadaju iz raznih škrinja, fioka i foldera. Od tog blaga je nastao ovaj metež muzičkih žanrova, novih čuda, fragmenata iz knjiga i zaboravljenih pesama. Možda ti pomognu da lakše podneseš 2.5 sata ovih dana izolacije i zabrana. ▶️ U miksu: Markes, Tame Impala, DJ Shadow, Massive Attack, Dub Syndicate, Roberto De Simone & NCCP (to je ona luda iz prve epizode "The New Pope"), Angélique Kidjo, Blez Sandrar, Luedji Luna, Moonlight Benjamin, Gorillaz, Jah Wobble & Dolores O'Riordan, Japan, Simple Minds, Cocteau Twins, Hulio Kortasar, Nils Frahm, Harold Budd & John Foxx, Basheskia & Mehmed Begić, pa Mehmed Begić jednom bez Basheskie, Yosui Inoue, Paul Simon, Eduardo Galeano, Andrew Bird, Teho Teardo & Blixa Bargeld, David Byrne, The Lounge Lizards, Bill Laswell, Sam Lee, Darko Rundek & Ekipa, Pokey LaFarge...
Fragmenti čitani iz knjiga:
"Priručnik za pevanje i plakanje" Hulio Kortasar
"Nesvrstane pjesme" Mehmed Begić
"Knjiga zagrljaja" Eduardo Galeno
"Sto godina samoće" Gabriel Garsija Markes
"Skrati priču - moderna fleš fikcija" (grupa autora, priredio Srđan V. Tešin)
"Iz srca sveta u srce sveta" Blez Sandrar
[fotografiju zadržavam za sebe. ovo je priča o zvuku i ukusu.] Jedan gutljaj preostalog sirupa iz konzerve kompota podseti me na sok od breskve koji je pravio Mostarski „Hepok” pre mnogo godina. To je taj ukus! Njihovi sokovi bili su gušći i nešto slađi od onih koji su se mogli kupiti u Beogradu. Pili smo ih tokom letovanja, gde god bismo se zaustavili na putu ka moru – od Olova, preko Sarajeva, pa dolinom Neretve. U svakom restoranu duž celog puta, kao i na otocima, isključivo taj sok u staklenim flašicama debelih zidova i uskog grlića, u koji su pčele ulazile sa lakoćom i nervozno zujale. „Od gustih imaš breskvu i kajsiju”, govorili su konobari.
Ukus tog soka je ukus tronedeljnog letovanja u Dalmaciji. To je ukus kojem prethodi rečenica: „Ne pij iz flašice, ubošće te osa, biće ti obraz ovoliki”. Sada sam se svega toga setio. Jedan gutljaj sirupa kompota od breskve iz konzerve četrdeset godina kasnije, petnaestog dana izolacije izazvao je da oko mene lebde smeh i glasovi ljudi kojih nema, ali dokle god čujem te glasove - znam čiji sam.
Čujem i zrikavce, i zujanje pčela, kao u Hristićevoj pesmi, sve dok ih ne rastera neprijatni zvuk bacanja konzerve u kantu.
Pretražujući ovih dana mrežu, tragajući pomalo mahnito za bilo kakvim dobrim vestima, dan ili dva nakon zemljotresa u Zagrebu krajičkom oka spazio sam fotografiju zidića kod Doma omladine na kojem je sprejom ispisano: "Zagreb ❤️" Neko je, rizikujući više nego drugi crtači kojekakvih svinjarija koje opstaju na zidovima godinama - želeo da iskaže empatiju prema komšijama, baš tako. Beogradski.
Želeo sam da fotografišem taj grafit (široki ugao, donji rakurs, da pukne beton sa svih strana i ulica na kojoj nema nikoga) i da fotografiju pošaljem prijateljima iz Zagreba, kao i drugarima koji su odrastali ispred tog istog Doma omladine, a koji sada žive u tom drugom gradu (o, ima ih, iznenadili biste se koliko.) I krenuo sam tamo.
*
Jutro je sveže, ulice puste. Beograd ovih dana kasnije izranja iz sna, zna da nema kuda nakon ustajanja.
Nije me iznenadilo kada sam otkrio da je grafit već premazan i izgreban. Brzo i temeljno, šta ima to srce da uznemirava građane.
❤️
Search Results
Web res
Ali, prekasno. Dokaz da se taj grafit desio i dalje postoji - i to ne samo kao crvena boja koja se nazire ispod novog sloja farbe kojom su pokušali da prekriju da je ikada postojao. Tu je fotografija, imamo dokaz da je taj čin iskazivanja empatije i ljubavi izvršen, ne možete sa malo farbe i brzom reakcijom učiniti da taj (hrabri!) izraz empatije i suosećanja tek tako nestane.
Štaviše, tim brisanjem učinili ste ga još važnijim.
Godina je počela užasno, ali je muzika koja se snima i objavljuje - veličanstvena.
Orkestar na palubi broda se baš trudi.
Pedesetak pesama, nešto manje različitih glasova, nova imena, nekoliko neočekivanih povrataka.
Ovo nije kompletan spisak: ...Agnes Obel, Autopark, Baxter Dury, Ben Watt, Bernays Propaganda, Bright Eyes, Cornershop, David Keenan, Destroyer, Gil Scott-Heron & Makaya Mccraven, Gorillaz feat. Fatoumata Diawara, Hamilton Leithauser, Holy Fuck, Izae, Jakarta, JARV IS... , Jonathan Wilson, Julia Stone, Khruangbin & Leon Bridges, Kirsty Almeida, Michael Stipe, Michelle Gurevich, Moonlight Benjamin, Morgan Harper-Jones, Nicole Atkins, Pet Shop Boys, Pokey LaFarge, Psychedelic Furs, Sam Lee, Sorry, Stephen Malkmus, Tennis, The Magnetic Fields, The Pretenders, The Saxophones, Thomas Dybdahl, U.S. Girls, Walter Martin, Woods...
Play! >
Dodatak: najdraži albumi (po abecednom redu)
Agnes Obel – Myopia
AJJ - Good Luck,
Everybody
Andy Shauf - The Neon
Skyline
Ben Watt - Storm
Damage
Dan Deacon - Mystic
Familiar
David Keenan - A Beginner's
Guide to Bravery
Destroyer - Have We
met
Pet Shop Boys –
Hotspot
Gigi Masin – Calypso
Gil Scott-Heron &
Makaya Mccraven - We're New Again (A Reimagining by Mcc)
Pesme koje neočekivano dobijaju novo značenje, one koje čine da sati prolaze brže; one koje ćeš koristiti za lagane vežbe, trčanje u mestu i kretanje po sobi; pesme koje te mole da ostaneš kod kuće jer tu je trenutno najsigurnije; i ona o tome kako se ovaj virus najviše širi, a koja je napisana pre 70 godina.
U pomoć pozvani:
Alabama Shakes, Angelique Kidjo, Bruce Springsteen, Caribou, Cat Power, Damon Albarn, Darkwood Dub, Del Arno Band, Depeche Mode, Gorillaz feat. Fatoumata Diawara, Isobel Campbell & Mark Lanegan, JARV IS..., Lou Reed, Nina Simone, Ólafur Arnalds, Porto Morto, R.E.M., Silver Jews, Sivert Hoyem, Talking Heads, The English Beat , The Lovetones, The Magnetic Fields, The National, The Specials, The Statler Brothers, The Walkmen, The Whitest Boy Alive, Tom Lehrer, Tom Rosenthal, W.A. Mozart, Wilco...
Ima i jedan guilty pleasure, nije među nabrojanima.
Kako čuvaš zdravu glavu ovih dana?
Kako prepoznaješ lažnu vest u ovoj infodemiji?
Ovaj Noćurak će pokušati da ti pomogne u jačanju imuniteta na gluposti.
U pomoć pozvani:
Andrew Bird, Bright Eyes, Curtis Harding, Curtis Mayfield, David Bowie, Depeche Mode, Father John Misty, Iggy Pop, inje, Iron And Wine, Jarvis Cocker, Johnny Cash, Julia Stone, Kate Tempest, Lou Reed, Mark Lanegan, Matt Berninger, Radiohead, Regina Spektor, Roger Waters, Son Lux, The National, Violent Femmes, Vojislav Voki Kostić, Wilco... kao i Selin, Eduardo Galeano, Elvin Bruks Vajt, Olja Savičević Ivančević i Žoze Saramago.
'Vesti' o 'divljanju migranata', Greti Tunberg i kineskim štapićima; teorije o poreklu i širenju COVID19 virusa; teze o vakcinama... čitajte to i prihvatajte kao male testove inteligencije, zdravog razuma i plemenitosti vašeg srca.
Ukoliko Vam je stalo do istine - proverajte izvore. (Ukoliko Vam je stalo do privlačenja pažnje, možete da prekinete čitanje već sada.)
Tri puta proverite, jednom delite.
Tražite "druga mišljenja", čitajte medije koji ne pišu samo ono što nežno miluje Vaš čvrsti Stav. Upoređujte, ako je potrebno zamolite prijatelje za prevod originala, ako ga i kada ga ima.
Ukoliko se zagledate u te 'vesti', shvatićete da amateri i zlikovci koji ih generišu uvek previde neki detalj ili podatak u konstruisanju poluistina. Pozivaju se na nepostojeći izvor ili sopstvene tekstove ili već prokazane generatore laži. Uvale Vam jednu tačnu činjenicu pa tri trule jabuke, to im je stil. Ili vam uvale sve četiri trule, zato što ne gledate pažljivo, a iza njihove ponude se najčešće kriju zla namera, mržnja, pohlepa ili jednostavna želja za pažnjom.
Pogrešno interpretirane činjenice – raspaljene neznanjem, neobaveštenošću i zlim namerama već su napravile dosta štete ovoj sluđenoj civilizaciji i dosta pomora u ovom zatrovanom društvu.
Dvadeset i prvi vek je: svako je odgovaran za sebe, svako-je-Medij, post-truth društvo, ovo-ono.
Širenjem lažnih vesti ugrožavate nečiji život, nečije zdravlje, često šutirate empatiju u stomak, i još dodatno hranite uobrazilje budala, jbmmmumiša.
Hajde malo koristite jedan važan organ smešten između ušiju, evolucija ga je baš dugo usavršavala da bismo mogli da spoznamo, analiziramo, zaključujemo i delamo u skladu sa zaključkom. A možda se osetite i nadmoćno kada sami uhvatite laž sa mreže u mrežu i gledate kako se koprca i kopni, ne može da ide dalje, jer je razotkrivena.
Pre četrdeset godina, možda baš ovih dana, Brajen Ino i Dejvid Birn zagledani su u papir sa naslovom "Right Start" ispod kojeg je tekst podeljen u dve kolone. Dejvid ih je napisao tako što se uživeo u lik radio-propovednika kojeg je slušao.
"U to vreme, američki radio je bio veliki kotao prepun strastvenih glasova – propovednika, domaćina govornih emisija, i prodavaca. Radio je vikao na vas, ubeđivao vas, i zavodio. Mogli ste čuti i salsa pevače, kao i gospel prenošen direktno iz crkava (...) Fraza i ponavljanje "Možda ćeš o sebi otkriti" bila je direktno ukradena od radio-propovednika, ali bih odatle nadalje improvizovao i menjao fokus od hrišćanske poruke ka, pa, isprva nisam bio siguran čemu sam težio. Sveštenik je bio usredsređen na nedostatak spiritualnosti u hrljenju ka materijalom. Bacio bih se na posao, šetao tamo-amo, disao sinhronizovano s propovednikom, rečenice mi bi navirale u svest, a ja sam ih beležio što sam brže mogao." (*)
Vraćamo se u studio.
Brajen, Dejvid, čitav bend i gostujući muzičari su već neko vreme u procesu stvaranja muzike na specifičan način. Ušli su u studio bez skica, ideja, demo-snimaka, već su snimali jedni drugima deliće melodija, čekali "odgovor" kolege iz benda na ono što su im ostavili prethodnog dana na traci. U tom metežu, Brajen i Dejvid utapaju rifove iz dve različite skice za pesme i sviraju nekoliko taktova jedne, a zatim nekoliko taktova druge.
U nekom trenutku, počinje pevušenje "ba-ba-bam-bam", koje postaje kičma pesma koju danas znamo kao "Once in a Lifetime", jedan od najvećih hitova Talking Heads i Birnove karijere.
"Once in a Lifetime" je u početku potpuno ignorisana od strane radio stanica. No, MTV, koji je tek počeo sa radom bio je u dramatičnom manjku sadržaja i "spreman da emituje svaki čestit materijal koji bi im dopao šaka". Dejvid radi sa koreografkinjom Toni Basil na plesu "spazmatičnog robota" i snima video koji će uskoro postati i deo postavke muzeja MOMA.
Sada idemo četrdeset godina u budućnost.
Dejvid nikada nije prestajao da svira ovu pesmu. Kako je vreme proticalo, tako su se oboje menjali. Četrdeset godina kasnije, sinoć, odsvirao je (i bosonog odigrao) u Saturday Night Live u društvu njegove nove vesele škvadre, i kanonizovao je za doživotno slušanje (i gledanje) nedeljom prepodne, ako je to termin u kojem bi trebalo da se čuje propoved i da čovek, barem na tren, bude u miru sa sobom i svojim životom.
"Time isn't holding up,
Time isn't after us,
Same as it ever was."
* - citirano iz "Kako radi muzika", Dejvid Birn, objavila Geopoetika.
