"Once in a Lifetime", četrdeset godina kasnije

Pre četrdeset godina, možda baš ovih dana, Brajen Ino i Dejvid Birn zagledani su u papir sa naslovom "Right Start" ispod kojeg je tekst podeljen u dve kolone. Dejvid ih je napisao tako što se uživeo u lik radio-propovednika kojeg je slušao.

"U to vreme, američki radio je bio veliki kotao prepun strastvenih glasova – propovednika, domaćina govornih emisija, i prodavaca. Radio je vikao na vas, ubeđivao vas, i zavodio. Mogli ste čuti i salsa pevače, kao i gospel prenošen direktno iz crkava (...) Fraza i ponavljanje "Možda ćeš o sebi otkriti" bila je direktno ukradena od radio-propovednika, ali bih odatle nadalje improvizovao i menjao fokus od hrišćanske poruke ka, pa, isprva nisam bio siguran čemu sam težio. Sveštenik je bio usredsređen na nedostatak spiritualnosti u hrljenju ka materijalom. Bacio bih se na posao, šetao tamo-amo, disao sinhronizovano s propovednikom, rečenice mi bi navirale u svest, a ja sam ih beležio što sam brže mogao." (*)

Vraćamo se u studio.

Brajen, Dejvid, čitav bend i gostujući muzičari su već neko vreme u procesu stvaranja muzike na specifičan način. Ušli su u studio bez skica, ideja, demo-snimaka, već su snimali jedni drugima deliće melodija, čekali "odgovor" kolege iz benda na ono što su im ostavili prethodnog dana na traci. U tom metežu, Brajen i Dejvid utapaju rifove iz dve različite skice za pesme i sviraju nekoliko taktova jedne, a zatim nekoliko taktova druge.

U nekom trenutku, počinje pevušenje "ba-ba-bam-bam", koje postaje kičma pesma koju danas znamo kao "Once in a Lifetime", jedan od najvećih hitova Talking Heads i Birnove karijere.

"Once in a Lifetime" je u početku potpuno ignorisana od strane radio stanica. No, MTV, koji je tek počeo sa radom bio je u dramatičnom manjku sadržaja i "spreman da emituje svaki čestit materijal koji bi im dopao šaka". Dejvid radi sa koreografkinjom Toni Basil na plesu "spazmatičnog robota" i snima video koji će uskoro postati i deo postavke muzeja MOMA.  

Sada idemo četrdeset godina u budućnost.

Dejvid nikada nije prestajao da svira ovu pesmu. Kako je vreme proticalo, tako su se oboje menjali. Četrdeset godina kasnije, sinoć, odsvirao je (i bosonog odigrao) u Saturday Night Live u društvu njegove nove vesele škvadre, i kanonizovao je za doživotno slušanje (i gledanje) nedeljom prepodne, ako je to termin u kojem bi trebalo da se čuje propoved i da čovek, barem na tren, bude u miru sa sobom i svojim životom.

"Time isn't holding up,

Time isn't after us,

Same as it ever was."

* - citirano iz "Kako radi muzika", Dejvid Birn, objavila Geopoetika.