Još uvek se dobro sećam previše aritmičnog krckanja vinila na uvodnoj bas deonici "Piromanije", prekakanja ploče na kraju prvog refrena "Nebo je još plavo zbog tebe", kao i preglasnog šuma sa kasete na delovima na kojima je bio samo Igorov glas.
Toliko godina preslušavanja - sa krckavih vinila čiji je zvuk pred kraj strane albuma uvek prskao, zatim sa poslovično šuštavih kaseta PGP RTB-a, te konačno piratskih presnimaka koji su se mogli pronaći na Mreži a čiji zvuk i brzina obrtaja nikada nisu bili valjani - konačno uživam u remasterizovanim snimcima sa originalnih traka.
"San je jak" je dobar presek onoga što je Jakarta do 1988. snimila. Tu je i "Amerika" - prvi snimak koji su Igor i Jane pod imenom Jakarta objavili kao singl 1982 (Igor mi je otkrio sinoć kuriozitet da su "Amerika" i jedna stvar Discipline Kičme bile prve "domaće" pesme koje je Sloba Konjović ikada pustio u "Vibracijama" na Studiju B - "Ma kakve nagrade, kakav Oskar - Jane i ja smo bili pijani tri dana jer smo imali 4 minuta i 55 sekundi kod Slobe u "Vibracijama!")
Tu su i šest pesama sa besprekorno produciranog i odsviranog prvenca albuma "Maske za dvoje" (koji mi je i danas - uz "O,je" U škripcu, "Sva čuda svijeta" grupe Film i debi albume grupe Boa i riječko-zagrebačke Xenie jedan od najboljih uradaka jugoslovenske pop-muzike prve polovine osamdesetih) - kriške raskošnog popa koji su na prvencu svirali pokojni Jane i Miloš Petrović, te Igor, Čeja i Firči.
Ponovno preslušavanje "San je jak", "Pozovi me", "Nebo je još plavo zbog tebe", "Piromanije" i studijske verzije "Spiritusa" deluje na glavu i srce poput ponovnog gledanja skeniranih i perfektno sređenih i uramljenih fotografija sa starih raspusta i kratkih letnjih noći - jer su u ono vreme, "Maske za dvoje" bile čest "noćni album", naročito njegova druga strana.
Uz tri pesme sa "Bombe u grudima" , ova kompilacija ponovo otkriva sjaj dva zamalo izgubljena bisera - singl verziju "Spiritusa", pesme koja i danas odzvanja glavama, srcima i etrom i pesmetinu "Osvojiću svet" koja je svojevremeno objavljena samo kao singl i koje se dobro sećam, iako je nisam čuo... predugo.
Kompilacija "San je jak" je od juče dostupna u prodavnicama u Beogradu i Novom Sadu (više informacija - ovde >>), ali to nije kraj ove priče :)
II
Sad više ne moram da ćutim :)
- od pre nekoliko dana i nakon te preduge pauze, Jakarta je ponovo u studiju.
Tamo gde su svojevremeno stali Igor i Jane sada nastavljaju Igor i Vuk, Janetov sin - takođe strašan muzičar.
Producent Saša Habić je ponovo za miks-pultom.
Nove pesme se već snimaju.
Na nama je da čekamo do proleća.
Zato što znam da san je jak, siguran sam da će biti maestralno.
U međuvremenu - nezaboravljena pesma.
Zvuči još bolje kada je slušate glasno sa CD-a, vozeći kroz Beograd noću.
.
Ovaj tekst mi je drag iz nekoliko razloga:
ReplyDelete- Prvi je što konačno mogu da čitam nekoga ko nije nostalgičan na pogrešan način. Svaka čast pločama, ja ih imam par stotina i još preko toga, ali da bi ploča davala taj savršeni ton koji teorijski zaista treba da da, mora da se pogodi milion i jedna sitnica. I opet da slušamo dok se, neminovno, ne ošteti njena površina. Kasete ne zavređuju skoro ni par reči. Šta smo sve ja i brat isprovbavali, koliko pročitali, čuli saveta kako da se (čak i PGP-va) ploča čuje savršeno... S druge strane, digitalizacija starih, analognih nosača zvuka nije za "kućnu radinost". Ponekad se tako katastrofalno odradi, da bude muka slušati. Čuo sam digitalizovane "The Beatless" pre neki dan: "Love me do" - tuga. No ne bih sad o tehnici, skrenuću sa teme (ako već i nisam).
- Tvom sudu i svojevrsnom pozivu da nabavimo CD ne bih dodao ništa i drago mi je što kod tebe vremenska distanca ne zamagljuje oči realnosti. Kao s kamena na kamen kad prelaziš reku pa biraš najsigurnije, tako kao da si birao da pomeneš neke meni drage tetalje. Slobu Konjovića, pesmu "Spiritus" koja mije draga ne poseban način...
Ovo je jedan od tekstova koji mi kradu reči za sopstvene blog tekstove, ali nije mi žao. Računaj da si preporuku za kupovinu diska odradio za desetku.
Hej druže,
ReplyDeletepreneću autoru tvoje impresije :)
Ja sam iskreni obožavalac benda "od malena", a od kako sam imao priliku da me Igor uči da dišem i pevam u vreme kada smo mi pokušavali da postanemo rock-zvezde zadobio je moje doživotno poštovanje - iz tih razloga mi nije lako da pišem tekstove poput ovog...
Sa druge strane, od kako sam pronašao nekoliko snimaka koje u to vreme ni Igor nije imao (jedan od njih je tuđom rukom doputovao i do YouTubea, zove se "Suze i smeh", snimili je Max i Igor 1989-90), znao sam da je zaista važno da se ti snimci srede i podele sa grupom što pre :)
Privatno sam mu zamerio preskakanje "Orlovi i laste", meni možda najdraže pesme sa prvog albuma, ali mu dajem priliku za popravni, kada bude objavio čitav prvi album na jednom disku...
Ovo za Slobu mi je zaista otkrio sinoć, dok smo pričali o svemu i svačemu, a što će, nadam se, biti deo šire priče o snimanju i objavljivanju novog albuma...
Hvala, još jednom! :)
Podsetio si me... jao ima više od 25 godina. Sve devojčice u školi su se ložile na Igora, a dečaci su ih zagotivili Bombom koju su nam pevali onako usput na odmorima (čari muškog puberteta). Sećam se da je Zeka ispred kabineta iz hemije dobio takve mega batine, što i nije bio neki problem jer je tada bio jedno 10 kila lakši od mene. Maltila sam ga sve dok nije zakukao da samo sluša Whitesnake :) Kako su to bila lepa vremena :)
ReplyDeleteOvaj komentar "iz ovih stopa" delim sa Igorom :)
ReplyDelete