Pinoče, Aljende i Viktor Hara ili o pesnicama režima i pesnicima

Dve nedelje nakon puča i ubistva Salvadora Aljendea u septembru 1973, Pinočeovi vojnici ubili su u zatvoru i Viktora Haru, muzičara, pesnika i levičara.

Njegova poslednja poznata pesma je "Estadio Chile", posvećena hiljadama ljudi koji su bili utamničeni u improvizovanom pritvoru na stadionu. Hara je bio među njima.
Pinoče je vladao Čileom dvadeset i sedam godina, a njegov režim je odgovoran za najmanje 3000 ubijenih, hiljade utamničenih u logorima i desetine hiljada mučenih.

Ali, država Čile to nije zaboravila i ostavila po strani.

Četrdeset i pet godina kasnije - osam penzionisanih čileanskih vojnika osuđeno je na po 18 godina zatvora za njegovo ubistvo, a 2023. osuđen je još jedan, uhapšen na teritoriji SAD.

Pravda je ponekad spora,
ali je ima.

*

Preporuka za čitanje:
Gabrijel Garsija Markes - "Zašto je Aljende morao da umre?" >>

Evropska prestonica diktature*

Foto: Gavrilo Andrić

Našem protivniku se sve raspalo, osim batine.

Stranka mu se raspala isto kao što je i nastala, iz čistog oportunizma.
Raspao se i strah na koji je igrao od vremena kada je shvatio da ga niko nikada nije poštovao.
Mora sve više da plaća za osećaj podrške, ali je već rasprodao sve što je mogao.
Ne oseća ljubav, i to u njemu raspaljuje još veću mržnju.
Uspavljuje se brojanjem uhapšenih, i svake večeri mu treba sve veći broj.
Još samo nasilje može da ga nasmeje.

Najsrećniji bi bio da svi nestanemo,
i zna da će biti gotovo kada svi stanemo.
Zajedno.

*Autor nepoznat

Joe Strummer, glas razvlašćenih

by Pennie Smith, 1980

"Ja predstavljam, najbolje što mogu, grupu ljudi...

Zapravo, veliki deo populacije koju ću nazvati razvlašćenom.
Ljude koji su uskraćeni."
(Džo Stramer, 21. avgust 1952.)

Nije nam Stramer važan samo zbog onoga o čemu je pevao, šta je radio i pričao.

On ima specifičnu, neponovljivu boju glasa Čoveka-koji-se-buni i koji je već promukao od vikanja na zlo, ali ne odustaje, već ohrabruje druge da mu se pridruže.
To je oduvek bio glas onog ortaka iz ekipe koji se ne boji da utrči u frku pre tebe, evo ga ludak već se šaketa, a ti moraš za njim.
I kad kaže „These are your rights!”, ne ostavlja ti prostor da mudruješ i razmišljaš - čekaj, gledaj, jeste, nije.
Znaš da je u pravu.
Udri!