 |
| by Pennie Smith, 1980 |
"Ja predstavljam, najbolje što mogu, grupu ljudi...
Zapravo, veliki deo populacije koju ću nazvati razvlašćenom. Ljude koji su uskraćeni."
(Džo Stramer, 21. avgust 1952.)
Nije nam Stramer važan samo zbog onoga o čemu je pevao, šta je radio i pričao.
On ima specifičnu, neponovljivu boju glasa Čoveka-koji-se-buni i koji je već promukao od vikanja na zlo, ali ne odustaje, već ohrabruje druge da mu se pridruže.
To je oduvek bio glas onog ortaka iz ekipe koji se ne boji da utrči u frku pre tebe, evo ga ludak već se šaketa, a ti moraš za njim.
I kad kaže „These are your rights!”, ne ostavlja ti prostor da mudruješ i razmišljaš - čekaj, gledaj, jeste, nije.
Znaš da je u pravu.
Udri!
To je oduvek bio glas onog ortaka iz ekipe koji se ne boji da utrči u frku pre tebe, evo ga ludak već se šaketa, a ti moraš za njim.
I kad kaže „These are your rights!”, ne ostavlja ti prostor da mudruješ i razmišljaš - čekaj, gledaj, jeste, nije.
Znaš da je u pravu.
Udri!
No comments:
Post a Comment