Crowded House: "Some Greater Plan (For Claire)"

"We gave up on the world somehow,
And now we start believing.
If all that we could do, is fill the room
With a song of love."

Crowded House su pre nekoliko dana objavili novi album - "Gravity Stairs".
Tačno na sredini niza inače divnih pesama krije se "Some Greater Plan (for Clare)", jedna od najlepših koje su ikada napravili.

Da, pišem o bendu koji je potpisao "Don't Dream It's Over", "Four Seasons in One Day", "Into Temptation", "Fall at Your Feet" i još barem deset... dvadeset... genijalnih pesama, i pričam o komadu muzike koji slušam u krug tek nekoliko dana, za razliku od gore pomenutih koje znam već trideset ili četrdeset godina.

Ali, vanserijska lepota se prepoznaje u nekoliko taktova, i ne mari za broj preslušavanja.

Ako te uvodni taktovi podsete na Italiju, to nije slučajnost.
Nil Fin je inspiraciju za ovu pesmu pronašao u romansi opisanoj u dnevniku njegovog ćaleta, novozelandskog veterana koji je učestvovao u borbama u Italiji za vreme II svetskog rata.

"Ćaletu bi oči bile pune čežnje kada bismo pričali o Italiji."

Zato Nil na kraju peva
"Do you want, to heal the heart /
Of this broken man?"

Ti stihovi su o stanju srca njegovog ćaleta,
mnogo godina pre nego što su se on i Tim rodili,
iz ljubavi sa drugom ženom.

Prešlicavanje za "Lice ulice" :: Hali Gali 2, English Teacher, U2 (maj 2024.)

U trenutku masovnih protesta protiv segregacije u Americi jedan tamnoputi dečak od dvanaest godina uzvikuje „Everybody Say Yeah!“ i upada na top-liste najprodavanijih. Zovu ga „Mali“ Stivi Vonder. Iste godine mladi Bob Dilan piše i snima „Blowin’ in the Wind“.
U okruženju koje insistira na kolektivnoj istosti trojica mladih akrobata stvaraju poklič „Niko kao ja!“
Kroz procepe između teskobnog okruženja i loših vremena čuju se mladi, novi glasovi!
Ili oni stvaraju pukotine kroz koje dopire svetlo?

Razni izvođači: „Hali Gali 2“ (Pop Depresija / Kišobran, 2024)

Stvari su jasne već od prve pesme i urlika „Ovde nema nikog / nikog osim nas!“, i taj poklič bismo mogli da usvojimo svi, bez obzira na to kojoj generaciji pripadamo.
Četiri i po godine nakon prvog zajedničkog izdanja beogradskog kolektiva Hali Gali pred nama su ponovo Šajzerbiterlemon, Sitzpinker, proto tip, Vizelj, Gazorpazorp, sv. Pseta i KOIKOI, uz nove članove kolektiva – Daze, Cactus Fields i Ubili su Batlera.
To što je čak sedam bendova sa prve kompilacije preživelo ovo vreme dokaz je neverovatne žilavosti scene koja je ponikla, odrasta i sazreva u jezivim uslovima.
Svaka od deset pesama koje se nalaze na kompilaciji dokazuje da put do spasenja ne vodi kroz kukanje već pevanje (i zdravo zavitlavanje), i svaka od njih osvetljava put u budućnost.

English Teacher: „This Could Be Texas“ (Island, 2024)

Konačno!
Mesecima su English Teacher tizovali pažnju javnosti singlovima poput „Nearly Daffodils“ ili „R&B“ i sakupljali epitete „najvažniji novi bend“, „najbolja pesma 2023.“ (magazin „Time“). Da bi njihov debitantski album mogao biti nešto veliko otkrivao je jednostavni stih: „And that's why we are how we are / And that's why we don't get very far” iz pesme „Albert Road”.
Pokazalo se da je vredelo čekati.
Za razliku od većine sličnih bendova novije generacije – English Teacher se ne boje baš ničega, i nije im strano da usred pesme zalutaju u buku, psihodeliju ili gorki humor. Nasuprot te buke stoji predivan glas Lili Fontejn. Poslušajte „You Blister My Paint“ ili genijalnu „The Best Tears of Your Life“ i shvatićete da pred našim očima odrasta veliki bend.

U2: „Boy“ (Island, 1980)

Svi dinosaurusi su nekada bili mali, krhki i nesnađeni.
Ovo bi valjalo imati na umu na početku priče o bendu koji danas zarađuje gotovo dva miliona dolara po koncertu u „Sferi“ u Las Vegasu, iako su poslednju hrabru ploču objavili pre trideset godina.
Mnogo pre nego što je prvi glas ovog benda otkrio u sebi poriv da smatra o pravdi, jednakosti i bogu, U2 su bili četvorica maloletnika koji se gitarama, palicama i glasom bore protiv čemera odrastanja u Dablinu krajem sedamdesetih godina prošlog veka, i koji se ne libe da pevaju o tome.
Bez obzira na sve što je usledilo i početničku neizbrušenost pesama – debitantski album U2 je dirljiva i iskrena ploča koju vredi preslušati ponovo. Ako ništa drugo – ove pesme o bezuslovnoj ljubavi („I Will Follow“), odrastanju („Out of Control“), dečačkog sukoba sa egom („A Day Without Me“) i drugarstvu („Stories for Boys“) vas možda inspirišu na razmišljanje u kakve ljude su izrasli oni koji su vam nekada bili bliski, i kako ste se nekada dobro razumeli.

Više o majskom broju magazina Lice Ulice posvećenom odrastanju u doba nasilja >>

Noćurak :: This Must Be The Place

Ovaj Noćurak je napravljen za one koji primećuju sve veće pukotine na zidovima svog babla.

Jer pukotine rastu od svakodnevnih mozgotresa, nebuloznih parola na kulama što svetle u mraku, i drugih stvari koje je bolje ne nabrajati.
Oštećenja su već tolika da više nije dovoljno da u pukotinu ugurati dobru knjigu ili dve; ne možeš da ih prekriješ fotografijom sa obale mora, ne pomažu mnogo ni pokretne slike.

Ali - našao sam neke pesme koje pomažu da zidovi ojačaju.
Želim da ih podelim sa tobom, i da kažem 'hvala' nekome ko sve ovo sluša iz daleka, i to mi je dojavio razglednicom, prvom koja je ikada stigla na adresu ove male radio-stranice.

Čekaju te: Badbadnotgood & Norah Jones, Stone Foundation feat. Paul Weller, Eddie Chacon, DJ Tunez, Yacht, Islands, Working Week, Everything But The Girl, Paul Weller, Benjamin Clementine, Andrew Bird Trio, Chet Baker & Bill Evans, Jonah Yano & Slauson Malone, Vinicius Cantuaria, Helado Negro, Jessica Pratt, Iron & Wine, The Stranglers, Villagers, Peter Gabriel, Gorillaz feat. Fatoumata Diawara, Rokia Traore – Amour, Toure-Raichel Collective, Vieux Farka Toure, Khruangbin, Reper Iz Sobe & Anna Moor, Haris Pilton & Hornsman Coyote & Ranking Joe.