Celodnevna indirektna interakcija sa okolinom (na ulici, u zgradi, u saobraćaju...) učinila je da se iskreno zamislim nad saznanjima mojih sugrađana. Zabrinuto shvatam da o nekim otkrićima i uveliko dokazanim zakonima još uvek nisu informisani i željan sam da im pomognem u edukaciji - time ubrzam njihovu integraciju u društvo, u kojem će, nadam se, ubrzo postati ugledni i korisni članovi koji će dole navedene istine - širiti dalje. Napamet, ali s razumevanjem.
Sila gravitacije – u Beogradu, kao i ostatku sveta (i po tome se takođe vidi da je Beograd uveliko svet, zar ne?) sila gravitacije čini da kese pune đubreta bačene kroz prozor retko dolete pravo u kontejner, najčešće udaljen nekoliko ili više desetina metara od zgrade. Sila gravitacije, naime, krivi putanju objekta izbačenog sa viših spratova i teži da njegovu putanju učini pravom linijom, što đubre (otpadak, ne čoveka) najčešće linearno dovodi pravo ka ulazu u zgradu ili krov nečijeg automobila. Neki drugi Njutnovi zakoni, otkriveni pre više od 300 godina objašnjavaju zašto se kesa puna otpadaka rasprsne pri susretu sa tvrdom površinom zvanom zemlja i zašto će tu stajati sve dok je neka druga sila ne ukloni (do sada nije otkriven i dokazan zakon o nestajanju nepotrebnih stvari, nestaju isključivo one koje su potrebne, ali to je druga tema).
Strujno kolo – ova tema je dokaz da se svojatanje imena i dela čoveka koji se onoliko bavio strujom svodi uglavnom na verbalni čin, nikako na primenu njegovih izuma u svakodnevnom životu. Rad i eksperimenti Nikole Tesle otkrili su, između ostalog, da u svakom strujnom kolu može postojati sklopka koja će kolo otvoriti ili zatvoriti. Veliki procenat liftova u zgradama Beograda koristi taj pronalazak: ukoliko su vrata/brava lifta otvorena, strujno kolo je takođe jotvoreno i teško je dozvati lift k sebi ukoliko prethodni korisnik strujno kolo nije zatvorio. Ovaj pronalazak takođe je, pretpostavljam, star stotinak godina i verujem da je krajnje vreme da se njegova primena konačno primi i u našoj sredini.
Motor je pogonska mašina koja energiju pretvara u mehanički rad. Prva teorija motora stara je gotovo dva veka, a Karl Benc je pre nešto više od stotinu godina čak uspeo i da napravi prvi od te sorte. U današnje vreme se pod nazivom motor obično podrazumeva sistem koji radi na principima termodinamike. Termodinamika je ime dobila uklapanjem dve grčke reči – "vrelina" i "snaga". Vrelina i snaga. Nigde se ne pominje zvuk, niti akustika.
Zašto, onda, verujete da je sirena deo automobila koji ga - pokreće? Još luđe, zašto verujete da je sirena vašeg automobila vlasna da pokrene drugi automobil? Mislite o tome.
Ukoliko bi, za početak, usvojili tačnost iskaza navedenih u ove tri teme - učinili bismo da dani vikenda, a verujem i oni radni - postanu osetno kvalitetniji i manje opterećujući po psihu čoveka, što, kaže psihologija – nije malo.
Me encanta la mecánica, pero no se demasiado de ello
ReplyDeleteSaludos desde España
Google translator kaže da gore navedena rečenica znači:
ReplyDelete"I love the mechanics, but not too much of it"
?
:)
prilog:
ReplyDeletepas=najbolji čovekov prijatelj
nije štetočina, krvolok niti strano opasno telo vanzemaljskog porekla koje treba trovati otrovima nasumično bačenim po gradskim parkovima (park=zelena površina namenjena rekreaciji, odmoru i zabavi), gađati kamenicama, bacati sa mostova ili iz čista mira šutirati u prolazu.
Ovaj na španskom je napisao da mu se svidja mehanika ali da ne zna previše o tome...
ReplyDeleteOdlična su ti ova uputstva, samo nisam sigurna da će oni kojima su namenjena uspeti da ih shvate (ako ih uopšte vide). Možda ih treba štampati i lepiti na strateškim mestima sa sve šarenim crtežima?
Meni su ipak ulepšali ovo veče (u belom gradu).
I ovaj Kerovođin plug-in dodati na verziju 0.2
ReplyDeleteTi izgleda svakog vikenda ratuješ sa komšilukom? :)
ReplyDelete@nit: nisam ja siguran sta je taj stranac-spanac (spanać :) hteo, skočio sam do njegovog bloga, čak sam posumnjao na spamovanje...
ReplyDeleteZnam da bi bilo lakše napisati:
a) "sunce ne videli, ne bacajte djubre kroz prozor"
b) "stoko, nauči da koristiš lift",
c) "trubili ti na sahrani"
ali to može svako i na to ne reaguje niko ... Ovakvim postupkom razgrađivanja osnovnih (ne)civilizacijskih navika možda barem 5% promeni nešto u navikama...
Drago mi je da si se vratila! Očekujem fotke sa tog re-charging semestra :)
@vrabac: ja da ratujem, već bi bilo žrtava, ovo je još uvek miran protest, da ne kažem pacifistički... a ako dođe do rata, čekaću dok im se beonjače ne budu videle... Moja tolerancija je sinoć bila na teškim iskušenjima, nakon penjanja 3x10 sprat, sa sve teretom u rukama...
@kerovođa: sva ta navedena ponašanja nekako su najčešća kod onih koji bi to isto radili ljudima, ali nemaju "gutz" da to pokušaju... Verovatno kao mali nisu dovoljno gledali epizodu u kojoj Pluton odlazi pred Mačiji sud... Ko tu lekciju od malih nogu nauči, dok još veruje u crtaće, taj će biti izlečen od svake agresije na vreme.
ReplyDeleteMa samo mi je simpatična tvoja borba sa vetrenjačama primitivizma ovdašnjeg a ovim odgovorom si me podsetio na komšinicu, inače vrlo finu ženu, dok je pričala o jednoj drugoj komšinici koja ume tako "problematično" da se ponaša:
ReplyDelete"Ma istukla bih ja nju onda na stepenicama, ali su me zadržali"
:)
p.s.
Ja imam samo problem sa čoporima divljih pasa koji bi ponekad da te rastrgnu na ulici. Dešavalo mi se, ne jednom. Mislim, znam priču, nisu oni krivi, krive se gazde koje ih ostavljaju na ulici itd.
Ok, nisu oni krivi. A jesam li ja kriv, pa da mi bude frka da se prošetam po komšiliuku?
Tri puta na deseti!
ReplyDeletePa ti ko Roki Balboa :)
I može još jedan zahtev nauci (ako do sada nisu radili na razvoju tog patenta):
ReplyDeleteNa svaku nepropisno bačenu kesu smeća, ugraditi bumerang!
@vrabac: mislim da je ipak ljudska greška, jer nisu psi sami birali da lutaju po ulicama. A tim problemom se niko ne bavi, kao ni činjenicom da Beograd još uvek nema "Pet Cemetary", verovatno će se nešto promeniti ako tela uginulih ljubimaca počnemo da ostavljamo na stepenicama zgrade Gradske skupšine, ma koliko to neprijatno delovalo...
ReplyDelete@etotako: Konan, ipak. Roki je sve dao na mišiće ruku...
Slažem se, u korenu je ljudska greška, ali mi sada imamo akutni problem koji, kako si i sam lepo primetio, niko ne rešava.
ReplyDeleteJa u okviru svog "habitata" imam osnovno biološko pravo na samodbranu i ne bih se libio da ga iskoristim ukoliko bih ja ili neko od meni bližnjih bio ugrožen.
As simple as that
@etotako: to je sjajna, mirotvoracka opcija onoga što je visilo svojevremeno u mom liftu:
ReplyDelete"Ko bacao đubre sa prozora,
đubre mu u grob bacali!"
Resko & teško, ali razumem komšije...
@boris: civilizacijski sistemi su osmišljeni da ne bismo posezali za biološkim pravima i bili samostalni.
Problem je kada se civilizacijski sistemi ne primenjuju nigde osim u željama i petogodišnjim planovima...
ja vas ne mogu da skapiram...mislim, razumem da nije nimalo prijatno da se nadjete pored podivljalog čopora, ali da li je bacanje otrova po parkovima u gradu rešenje ovog problema?
ReplyDeleteda ne pričam koliko puta sam bio svedok maltretiranju pasa i mačaka bez ikakvog povoda, osim seljačkog impulsa da šutiraš šta god ti se nađe na putu.to su bića sa emocijama, potrebama i vrlo razvijenim komunikacionim sposobnostima koje su ljudi svojom nebrigom prepustili na milost i nemilost ulice. da napomenem da bi za godinu dana taj problem bio rešen uz malo dobre volje i malo manje korupcije (sterilizacijom). u svakom slučaju nikako ne mogu da opravdam nasilničko i agresivno ponašanje prema životinjama, u ovom slučaju prema psima. u stvari, veoma bih rado primenio istu vrstu agresije prema počiniocu takvih pizdarija.
Potpisujem ceo komentar.
ReplyDeleteRazumem samoodbranu, ali mislim da XXI vek doba u kojem je svaki uredjeni sistem ovaj problem rešio.
Ljudi vladaju sistemom, ljudi imaju odgovornost - ja to barem tako kapiram. A kako su neki ljudi od strane drugih izabrani za vršioce funkcija u sistemu, nema tu mnogo filozofije.
(ako nije bilo jasno, ovaj Boris gore sam ja, zaboravih da ostavim link)
ReplyDeleteAjmo ovako.
Bacanje otrova po parkovima nije rešenje zato što se njima mogu potrovati dobročudni i (bar u najvećem broju slučajeva) bezazleni kućni ljubimci.
Ovde je problem u lutalicama. Da, da, znam nisu svi takvi i sam sam dok sam živeo u Jerkoviću imao ispred zgrade kuju koju smo svi hranili, deca je obožavala i igrala se sa njom. Ironija je da je i sama bila žestoko izujedana kada je potrčala da zaštiti dete koje je napao jedan čopor koji se vrzmao po kraju. Divan primer pseće plemenitosti ali i opasnosti koja vreba od nekih drugih "kuca".
Sterilizacija je rešenje na duge staze, dok postojeći čopori ne poumiru, a šta dotle? Da sterilisani psi postaju manje agresivni je jednostvano wishful thinking. Lično sam se uverio da i ti sterilisani nisu ništa manje agresivni kada se nađu u čoporu. Da citiram legendarno: "Gospođo, ja se ne bojim da će da me pojebu, nego da će da me ujedu."
Dok sam živeo u centru, taj problem je nestao, mada su onu poslanicu napali na samo 100m od moje zgrade.
Od skoro sam na Zvezdari u neposrednoj blizini šume. Noću su ulice njihove, uveče sve vreme odjekuje lavež. Preksinoć su kidisali na mene kada sam izlazio iz kola. Ušao sam nazad i sačekao da odu. Naglasio bih da ih ni na koji način nisam provocirao, nisam ih čak ni primetio dok me nisu napali.
No dobro, velik sam ja momak, snalazim se nekako. Međutim, imam trudnu ženu koju ponekad odbacim na posao ali ponekad ide sama. Već par puta je imala "bliski susret". Redovna procedura prilikom ujeda psa je vakcinacija protiv besnila. Trudnoća, ujed psa, besnilo, vakcina protiv besnila u tom slučaju? Jasan vam je scenario. Ne želim ni da razmišljam o tome.
Dakle, nije više pitanje samoodbrane nego i zaštita mladunčeta, kao što bi i neka keruša sa istom požrtvovanošču i punim pravom branila svoj porod. Žao mi je ali u ovakvim slučajevima, koprena civilizovanosti lako spada sa mene i budi se onaj pra-predak. U susretu sa iskeženim očnjacima reagujem isto kao i on i uopšte se ne stidim toga. Naprotiv, to smatram jednim od retkih dokaza da sam još uvek mentalno zdrav.
I bojim se da nije samo problem u korupciji već i u dosta jakom pritisku aktivista raznih udruženja za zaštitu životinja. Ako ova vlast nije u stanju da se odupre pritiscima raznoraznih wannabe Brižit Bardo, molio bih ih da mi izdaju dozvolu za nošenje lovačke puške po gradu. Naime, ako živiš na Komovima na primer, bez problema dobijaš dozvolu za pušku pošto ti zimi (a ponekad, mada ređe i leti) preti ozbiljna opasnost od vukova. Dakle, dvocevku na rame, ženu za ruku i u šetnju po kraju. Zvuči groteskno, zar ne?
Uzgred, iako sam se dosta često sretao sa vukovima (koje inače jako volim) ni jednom nisam imao problema sa njima kao sa psima u gradu. Uglavnom jadni pobegnu preplašeni od prisustva najsurovije od svih životinja, čoveka. Ovi naši "urbani kojoti" su izgleda dosta toga poprimili od nas.
I još nešto, kada se ovde već spominjalo uzvraćanje na agresiju istom merom...
Kažem, ne želim da razmišljam o tome i ne daj bože da se onaj gore opisani scenario desi. U tom slučaju bih pored gradskih vlasti, direktno odgovornim za tako nešto smatrao i "životinjske aktiviste" (eng. "animal activists").
Sve to treba zaobici u sirokom luku sa nepokolebljivim:
ReplyDelete1) pogledom u nebo,
2) dugotrajnim pesacenjem,
3) i voznjom bicikla, sa probranom muzikom na mp3 playeru, pojacanim- u pomogucstvu- do kraja!
Pomaze, nekada.
Nekada. :-)
@boris:
ReplyDeleteRazumem i ovaj deo priče, a računam da se gradska vlasta "samo tako" potresla da rešava taj problem, a novi izbori su daleko, ko će da pamti 2012. da su oni 2009. u tamo nekoj opštini brinuli o psima lutalicama.
Opet, ne mogu a da ne verujem da je problem nerešiv: ko je na vlasti na Zvezdari? Da cimamo Studio B? Uspeli su semafor da podignu prekoputa Rodića nakon ne-velikog davljenja od strane novobeograđana, valjda može i za neki konkretan azil konačno da se agituje? Ne verujem da je to problem koji će rešiti ni Orca ni "Zeleni" u Srbiji (video sam ko su im vođe, pa sam se malo povukao od želje druženja sa njima). Dakle, sve se svodi na privatnu inicijativu, a bez upotrebe nasilnih i slicnih metoda.
A mala promena u zakonu bi rešila dosta: koga uhvate da je ostavio životinju na ulici - kazna u iznosu mesečne hrane za ceo azil. Da ih vidim gde će da svrbi.
@fragilite: (komentar u skladu sa nickom? :)
ReplyDeletebojim se da vise ne mozemo gledati u nebo (vezali ga žicom, sve ga je manje, sve više čeličnih konstrukcija...) i da ćemo morati da se pogledamo u oči...
Inače, slažem se da metod pomaže ponekad.... i samo ponekad ;(
ok, ajde da krenemo redom (borise).
ReplyDeleteprvo, brkaš teze. ja pričam o okrutnosti prema životinjama/kao standardnom ponašanju/ kojoj svakodnevno prisustvujemo, a ti pričaš o lokalnom problemu vezanom za samoodbranu - koji,inače, razumem kao što i razumem tvoj opravdan strah za živote svojih najbližih (pretpostavljam da nisi jedan od onih koji iz čiste zabave vežu psa za branik pa ga vucaraju do smrti po putu).
dalje, mislim da problem nije u aktivistima za zaštitu životinja, jer da nije bilo njihovog pritiska sad bi umesto jednog ili dva podivljala čopora imao otprilike jedno stotinu u svom kraju. ili misliš da su srbi/generalno/ ljudi koji baš vole životinje i humano se ponašaju prema njima?
suštinski problem je u našoj percepciji - da svi, konačno, prihvatimo odgovornost za naše okruženje. rešenje tvog problema i svih onih koji / na žalost/ imaju nesreću da žive pored zapuštenih i podivljalih čopora lutalica nije u lokalnim lovačkim akcijama, već u pritisku na lokalnu vlast da na adekvatan i humani način reši taj problem - da npr. od dela naših para koje im svi dajemo, osposobe neko normalno lokalno prihvatilište gde će smestiti sve te pse sa ulice i omogućiti im koliko toliko pristojan život uz podizanje svesti kod ljudi da ako žele psa bolje da ga uzmu iz prihvatilišta nego da pucaju par stotina evra na rasne pse.
psi se iz krajnje nužde, straha i nesigurnosti organizuju u čopore. veruj mi, svaki od tih kučića bi najviše voleo kad bi imao čoveka koji bi se brinuo o njemu.
btw..da se razumemo - nisam pripadnik partije niti bilo kakve organizacije - yo soy un jinete solitario, el hombre.
Sada je valjda jasno da pričate o dve odvojene teme, tj. da svaka ima svoje do's and dont's .
ReplyDeleteA da se ja vratim na inicijalnu temu: pre nekoliko nedelja jedan od komsija izbacio staru masinu za pranje vesa na hodnik ispred stana.
I masina stoji...
I stoji...
Smeta, narocito u mraku, naleces na nju, lomis kolena....
I stoji.
Sinoc se vracam, a drage druge komsije nagurale mašinu komšiji NA VRATA, direktno pod kvaku. Nema napolje!
Borba za građansko društvo bije se svaki dan.
A jutros ona moja problematična komšinica pere terasu ranom zorom. Pijem kafu na terasi a odozgo cure Nijagarini vodopadi, mislim da je upotrebila bar 500 l vode + sapunica. Srećom nismo ostavili nikakav veš na terasi da se suši. Ona druga, fina komšinica, gleda kroz prozor, prevrče očima a na čelu joj piše:
ReplyDelete"Ma uhvatiću ja nju na stepeništu, kad tad!"
:)
Kerovođo, ne, nisam od tih koji vezuju pse za branike.
Na žalost, moraću da se složim sa Nebojšom u vezi Orke i još nekih organizacija. Naime, neki ljudi koji su volontirali po azilima i koji svojim životom svedoče istinski entuzijazam (dakle delovanjem u "stvarnom svetu"), a kojima verujem, nemaju baš mnogo reči hvale za njih. Tako je bar bilo pre 5-6 godina, iskreno bi me obradovalo da je sada situacija drugačija.
Dalje, ne mislim da su Srbi ništa više ili manje humani u induvidalnom odnosu prema životinjama od ostalih pripadnika ljudske vrste. Na žalost ovo društvo je toliko zapušteno da ne vodi računa ni o ljudima a kamoli životinjama.
Ili možda misliš da je sadizam ekskluzivno srpska osobina? (ne želim da verujem tako misliš, pretpostavljam da nisi rasista).
Sve u svemu, potpuno se slažem da je izgradnja azila za te pse najlepše rešenje, međutim odmah bi se čule delimično demagoške a delimično opravdane prozivke tipa: "Dajete pare za pse, a u školama/domovima zdravlja/obdaništima otpadaju plafoni, neki ljudi su na ivici gladi, postoje drugi prioriteti itd."
Ovo baš i nije neko bogato društvo, a ljudi kao ljudi, prirodno su antropocentrični.