Monday 17 January 2011

„Diktat - kako sam proveo zimski raspust?“

Ubacivanje countera (srpski: brojača posetilaca) na blog nije samo u domenu korisnog: s vremena na vreme proveriš šta je od objavljenog više a šta manje zanimljivo; da li je smisleno ubacivati linkove u tekst, koliko ljudi je zaista pročitalo linkovani tekst kojim si oduševljen te ga preporučuješ i drugima; gde posetioci pobegnu kada preteraš sa pričom - i još dosta korisnih podataka koje bih mogao, ali uglavnom ne koristim kao smernice za popularizaciju onoga što pišem, tj. bloga.

Postoji, naravno i zabavni deo statistike koju brojač prikazuje
Zabavno je videti kako određeni procenat posetilaca (do) bloga dolazi mučeći Google pitanjima poput „kako se na engleskom kaže hvala“. Ima i onih koji do bloga dođu guglajući „swing parovi“, „sex oglasi“, „oglasi lične prirode“ – što ih dovodi do na ovom blogu objavljene sjajne naučnofantastične priče Stivena Atlija – Pangalatičko svingersko odeljenje“. Zanimljivo je videti sa kojih servera brojač beleži posete (neki serveri imaju nazive kompanija kojima pripadaju) – i ja se iskreno zabrinem kada vidim da se u radno vreme traže takve ključne reči sa računara važnih državnih institucija a bogami i bogatih privatnih kompanija. No, sve to odlazi u drugi plan poplavom koju mi brojač prijavljuje u proteklih 12 sati: 63,86% poseta od podneva do večeras rezultat je jedne teme koja se pojavljuje u desetinama varijacija: 

„Kako sam proveo zimski raspust?“ 

(Tri genija su čak kucala „diktat – kako sam se proveo za zimski raspust“...
... Uzbuna! Šestoro je kucalo "provo" umesto proveo!")

Danas je bio prvi dan II polugodišta školske godine.
Učiteljice i učitelji su podelili zadatke.

Guglageri (tm) su, naravno, završili na ovom tekstu >> , koji po sadržaju teško može proći kao sastav jednog osnovca.

Za četiri godine postojanja prešlicavanja ovo je prvi raspust o kojem deca pitaju Google, a pominjala se reč "zimski raspust" u tekstovima i ranije, nije da nije.

I zastrašujuća je ta ideja: da želiš da prepišeš od drugoga sastav za koji nisu potrebna nikakva predznanja, već samo - samosvest.
Da je istorija ili fizika - to bih možda i razumeo.

I plaši me pomisao da će većina tih klinaca koji pitaju Google kako su se proveli za raspust - isto tako provesti - i život.

Ipak, dok mi se ne dopusti da budem Ministar prosvete - ne bih više o tome zašto deca odgovor na diktat guglaju, umesto da stanu pred ogledalo i zavire iza sopstvenih zenica. Rado ću, pak, Ministarstvu dostaviti IP adrese sa kojih su dolazili, pa nek se zabavljaju i dele kečeve prepisivačima s predumišljajem. Još bolje, nek im daju neku knjigu da pripreme analizu. Neku zajebanu, o kojoj ni mati ni ćaća ništa ne znaju.

Elem, mogao bih -  u cilju povećanja popularnosti ovog bloga međ' mladeži (a koja će se svakako i narednih dana nasukavati na ovu stranicu tražeći spasonosni niz reči složenih u sintagme koje bi mogle i učiteljicama i roditeljima i njima samima da pomogne u prikrivanju totalnog odsustva iz sopstvenog života i sopstvene glave) da iskoristim priliku i kažem im nešto pametno ili čak i da napišem sastav...

(Deco! Probajte sa ovim tekstom da izađete pred učiteljicu: 
.
"Ovaj raspust želeo sam da provedem ispitujući gradaciju metaforičnog u tekstovima Valtera Benjamina posvećenim detinjstvu, ali mi je biblioterka rekla da je Valter Živojinović a ne Benjamin i poslala me u lokalnu bakalnicu da si kupim DVD.")

Mogao bih, takođe, da prepričam neke priče o tome kako su prepisivači iz moje generacije zaista postali glavne baje, ali je to zaista bilo -  na kratke staze. Većina je pala.  Odlikaši su, ipak i van svih klišea na kraju - i to uz najmanje rana, žrtava, lomova i svinjarija - zapravo uradili najveće i najbolje stvari.
Istina, većina je to učinila po inostranstvima.
Mogao bih, ali to ne činim.
Ne znam šta bih im rekao.
Nisam vlastan, ni pozvan, ni roditelj.

(A možda je do ovoga došlo zato što se svi razumeju u sve - svi su i selektori i ministri spoljnih poslova i generali, električari, automehaničari, prevodioci, dizajneri, štagod je već potrebno - sve može i svi mogu – i koga onda ti klinci da pitaju i čijem odgovoru da veruju kada traže zabavu, savet, odgovor, ponekad i nešto drugačije, čega nema u udžbenicima, ili – „pametnije“? 
Klinci, zapravo, i nisu mnogo krivi što im je okolina puna lažnjaka.)

*

Deco, ukoliko ste pročitali tekst do kraja - onda ima nade za vas. A sad sveske u ruke i probajte sami da sročite: "Kako sam proveo zimski raspust?" Sigurno se nešto dogodilo, barem u vašoj glavi, a vredno je priče.
Napišite je, Vaša je.
.

26 comments:

  1. Ah, tebi dolaze simpatična dečica a meni oni dvojkaši što će da budu glavne baje i to tako što traže kul nazive za foto albume na fejsu i davno (mislila sam) zaboravljenu aplikaciju face in hole.
    Ovim komentarom sam želela da ti poklonim deo svoje klijentele (ako google pretražuje i komentare). Ako te preplave, slobodno ga obriši.
    Inače ovaj klinac što dobija trojke je fenomenalan! Ne želi dečko da bude prosek a sa ovakvim stavom sigurno neće biti.

    ReplyDelete
  2. Pa, Bojša, ne bi valjda bio kolaboracionista i ustupio organima IP-ije? :))

    U stvari, ovakvi postovi su dobri za povećavanje (nepotrebnog) traffica, pa ti javi kako se odvija. Ja imam "pozitivna" iskustva tim povodom, ali ne usuđujem se da objavim sve te divne reči i fraze koje prolaznike (najčešće) dovode do bloga - bar ne u gostima. Poslednji neviđeni traffic je bio kad je bilo Badnje veče na jedan post od prošle godine, gde sam se sprdala sa SMS porukama tim povodom i dala svoj "doprinos". :D I naravno, za mene je bilo vrlo iznenađujuće kada je bila ona poština akcija da se piše Deda Mrazu, po 50-60 njih je dolazilo dnevno tim povodom na blog??? To je taj deo priče, da tu ne treba predzanje, nego nešto kao use your imagination.

    Ne znam da li je ova pisana zadaća hoax ili nije, ali "odlična" je. :))

    I kao što reče, pa ovde svi sve znaju i svi se u sve razumeju. Zato nam je ovako dobro, cccccc.

    P. S. U svakom slučaju viđen si za ministra, ne se brineš.

    ReplyDelete
  3. Radila sam u školi, predavala srpski... Pisani zadaci (valjda se podrazumeva da su pismeni) neviđena su zabava, ali nikad mi ni na kraj pameti nije palo da išta publikujem - ipak su oni mali i ne treba im uništavati volju za pisanjem. I na najveće gluposti reagovala sam kao da čitam remek-delo. Pravopis je nešto sasvim drugo. Otvoreno sam im pretila batinama, sačekivanjem iza ćoška, sa sve močugom u ruci...
    Povodom ovog zadatka, ukoliko nije "filovan", profesorku treba istamburati bez milosti.
    Na mom blogu ima postova o pravopisu i jeziku, pa sad zamisli kakva je poseta i koje su ključne reči. Jednom me je neko dobio ukucavši: doćićete, doći će te.

    ReplyDelete
  4. @blurred: hvala na delu klijentele :) nisam primetio da ljudi stizu ovamo na osnovu reci iz komenatara, ali - ko zna? :) Cela ova prica me inspirise na to da bismo mogli neku akciju slicnu onoj koju je radio Istok nedavno - definisemo sta zelimo da se pojavi na vrhu Google pretraga - i onda zajednicki "izguramo" ono sto mi zelimo na vrh. Na primer, neko izgugla "kako da upoznam devojku", a ono izadje mu kao rezultat poezija Vaska Pope :)
    Trojkas je inace, naravno, zasluzio peticu!

    @retka_zverka: retko sam imao dilemu da li da se bunim protiv onih koji rade na mufte tamo gde svi ostali ginu... Dao bih IP adrese :)
    Nikada se nisam bunio protiv onih koji "koriste imaginaciju" kako ti kazes kada se cupaju iz nerada. Kalvin je, ujedno, moj omiljeni strip junak :)
    Hvala na podrsci mom ministarluku ;)
    @milja: mozda nije trenutno "pozeljno", ali mislim da su pretnje propascu, kataklizmom, dopunskim casovima i dobrovoljno-obaveznim radom uvek bile sasvim prihvatljiv nacin ophodjenja ucitelja i ucenika. Najvise sam naucio od onih pred kojima me je bio iskreno blam da nesto ne znam, a imali su kombinaciju mudrosti, hladnokrvnosti i zastrasivanja...
    Mislim da takvih profana sada gotovo i nema, na zalost. Zato nam i ide tako nepismeno...

    ReplyDelete
  5. Sastav je, koliko god bio zabavan, na žalost fejk. Pogledati samo rukopis "nastavnice" i sve će biti jasno kao dan. Tu gud tu bi tru.

    ReplyDelete
  6. Imao sam ja profesore i ja "nerazrađenijim" rukopisom...

    Ako je i fejk, nije daleko od istine, odnosno siguran sam da postoje i luđe stvari koje profesorke i profesori dobijaju na čitanje... a u koje mi lako poverujemo kao tačne... Slično konceptu news.net-a :)

    ReplyDelete
  7. ti tvoji koji znaju da izguglaju diktat o zimskom raspustu su elita. moji u školi znaju samo da odu na fejsbuk i jutjub. guglanje je već pretereno zahtevno za njih. približavamo se polako realizaciji tripa iz filma "idiocracy".

    ReplyDelete
  8. Ovo mogu da tumačim kao slične astrološke pozicije, pošto se nakanjujem već mesecima da napišem sličnu stvar.
    Kod mene na angro stižu spiritualni seekeri, napuštene žene koje tragaju za "najbolju magiju za vraćanje muževa", studenti hemije i pokoji tragač za dobrom šlajfericom ili ubodnom testerom. A najčešće oni koji su me jednom čitali pa se sećaju da tu nešto soko postaje orao, vuk frizira sokola, pojeo vuk magarca... Šta sve ujutru vidim pismeno i apismeno teško je za prepričavati.
    Ali... što se đaka tiče, nisam mogla da verujem kada sam imala navalu na jedan jedini tekst, a pod terminom "srednjevekovni alhemičari". Neko je zadao domaći sa tim naslovom i svi klinci su uleteli u taj jedan post.
    Nisam mogla da verujem da ih mrzi da pogledaju još par tekstova sa sličnom tematikom i kako ih nije sramota da svi redom imaju iste prepisane rečenice.
    BTW, kod mene i piše da je zabranjeno kopiranje tekstova, ali verovatno dotle nisu ni stigli.

    Što se tiče mlade i visprene osobe koja u mojoj kući najviše voli da citira Idiocracy mogu samo na sopstvenu sramotu da priznam da je prekjuče (dakle dan pred kraj raspusta) postovala vapaj preko našeg you tube kanala u kom preklinje za linkom filma "Boys from Paul street" sa srpskim ili engleskim titlovima... I usput se unapred zahvaljuje braći Mađarima na pomoći.
    I ok, snalazi se i koristi svoj indijanski engleski, i priznajem ta lektira je bila ubitačno dosadna još u moje doba, ali pobogu, rastu nam generacije koje ne umeju da čitaju... mislim slova.

    Mislim da su ovo sada retki polupismeni primerci koji se makar trude da se ikako snađu. I nekako slutim da nam stižu nove generacije koje će raditi školske zadatke samo u obliku bojanki i slikovnica...

    ReplyDelete
  9. "I plaši me pomisao da će većina tih klinaca koji pitaju Google kako su se proveli isto tako provesti - i život."
    Kuda idu današnja deca? Od kantera do fejsa. Jbg...

    ReplyDelete
  10. @yzse a.k.a "vuk frizira sokola" (kako je to dobroooo :)

    Tema će uskoro svakako biti u kategoriji "opšte", jer brojači i razni drugi programi za statistiku svakako otkrivaju nešto novo svakog dana i o nama samima-našim tekstovima ali i o našoj publici... Mogli bi uskoro i neke liste da napravimo "Najbizarniji keyword search" ili slično? :)

    Verovatno pišeš o "Dečacima Pavlove ulice" Ferenca Molnara? Uh, ja sam obožavao tu knjigu, a imao sam je samo na hrvatskom prevodu (Mladost, Zagreb), što joj nije umanjilo lepotu već povećalo stepen egzotike sa onim neprevođenim imenima... Nisam znao da postoji i film!

    Iskreno, razumem klince koji tragaju za instant informacijama, to je legitimno u vreme postojanja Mreže. Ali, tragati za tekstovima koji bi trebalo da posluže kao surogat lične impresije o bilo čemu (raspust, veče, ljubav, nije važno) je ono što me bacilo na pod.
    Neka čak rade i domaće kao bojanke, samo neka prethodno nauče kako da pronađu pravu boju za pravu stvar i nauče da koriste alatke koje mi nismo imali...

    @kerovodja: verovatno si u pravu kada kazes da je to advanced mode, odnosno da su to napredni slucajevi... No, kakvi li su nazadni??? Voleo bih da neko napravi "ozbiljniju" verziju Idiocracy, taj film ima ludacki dobru ideju, samo mi je njen tretman bio previse saljiv... sto je ok, ali bih sada da vidim i jednu dramaticniju verziju...

    @jungle queen: surovo je kako to ide... Facebook... Koji ti je to book? :)

    ReplyDelete
  11. Slazem se. Do 18. krivicu i zvanicno snose roditelji. Moralno - ucitelji - od onog za djake prvake, pa uzlaznom linijom sve do bivsih Ministara i ovog sadasnjeg.
    Posle 18. krivica prelazi na njih, ali na nekom visem nivou - tesko ih je kriviti ako mladunci nisu u leglu nauceni kako da se ponasaju.

    ReplyDelete
  12. dobro meni se ipak čini da su ovde malo mlađi od 18, neki 5 razred na primer.
    roditelji pa i i učitelji mogu proči samo kao don kihot boreći si protiv toga. ako jedno društvo favorizuje laka rešenja, brzinu naspram kvalieta, površnost u svakom pogledu slabe su šanse da klincima objasniš da to ne treba tako. uz to postoji i opasnost da ćeš učeći ih svojim "pravim vrednostima" napraviti "zatucanim, staromodnim amišima" nesposbnim da prežive u svetu oko njih.

    inače, mislim da su ti na blog sa ovim upitom uglavnom dolazili "odlikaši" a ne "dvojkaši". klinci su tražili najjednostavniji i najbrži način da daju odgovor na postavljeno pitanje. ta deca su dobro prilagođena i samimi tim na dobrom su putu da jednog dana budu uspešna (uspešna u smislu u kom sadašnje društvo definiše uspeh).
    efikasnost pre svega.
    štreberi su se uvek tako ponašali (u naše vreme samo nisu imali internet).nikada tu nije bilo neke posebne "strasti za znanjem" ili potrebe za "ispoljavanje kreativnosti".
    i sve ovo važi ne samo za srbiju već za stanje evro-američkoj civilizaciji.

    ReplyDelete
  13. Meni ta brojka od njih devetoro i ne zvuči tako strašno.
    Ko što reče muški član naše male porodice, oduvek je toga bilo samo nije bilo interneta. Pisale se puškice, prepisivalo se, roditelji ili drugari crtali za likovno...i ne mislim da se broj tih "klinaca" drastično povećao. Ako i jeste, ko što reče pametni muž, to je samo iz razloga što su današnje vrednosti takve da se ti "mehanizmi" odobravaju. To nam je donela ta divna moderna racionalizacija.

    ReplyDelete
  14. Nedavno sam slučajno naleteo na fenomenalno predavanje o kontraverzama savremenog obrazovanja (od Kena Robinsona), pa da ga ne prepričavam:

    http://www.youtube.com/watch?v=zDZFcDGpL4U&feature=player_embedded

    Pošto i sam imam decu školskog uzrasta imam dosta razumevanja za njegove ideje, a najviše me potresao deo o "lažnoj epidemiji" ADHD-sindroma. Ispada da za te sa Googla ima neke šanse...

    ReplyDelete
  15. @vrabac: ukoliko su to bili odlikaši, odmah da se povučem u planine - teško mi je da zamislim da će odlikaš tražiti nešto što bi valjalo biti ličnom impresijom - ne Mreži. Već sam rekao - da je fizika, matiš, istorija - štagod - ok, razumem. Ali, da ne možeš o samom sebi da napišeš 2 pasusa gde si bio šta si radio... Ne znam, teško mi je da poverujem da su odlikaši...
    Da je tako od Kine i Indije ka zapadu i od Japana ka istoku - jasno je da je tako...
    Tacno je drustvo favorizuje takav princip... Ali, i ti ucitelji su "drustvo". Petorica da se saberu i samo u pristupu promene odnos prema deci - dobili bi stotine spretnijih, mudrijih, boljih ljudi za 10 godina.

    @eto_tako: opet kazem - sve moze, dok tema za "sastav" zapravo nije licna...
    Sta je sledeci stadijum?... "Sta sam sanjao..."; "Kako sam oprao zube..."...
    Tuzno mi.

    @miodrag: hvala za link! Nisam do sada video nesto "lose" iz RSA serijala :)
    Idem da se prijavim u nastavnike Guglanja... visegodisnje iskustvo... kako izabrati kljucne reci... uh.

    ReplyDelete
  16. Evo jedne prilike gde su deca bas sjajna: moja klinka je u 7. razredu imala pravu katastrofu gde su dobili nastavnike plus nisu imali udzbenike za najveci broj predmeta. Ukljucujuci 'nauku'. Nauka obuhvata - pa, nauke. Sve smesano u jedno. Bez udzbenika, nastavnik je jedan spaced-out naucni tip, znaci pravi covek za posao, i ocekuje od 11/12-godisnjaka da hvataju beleske dok im on iznosi asocijacije i mind-ticklers. Uzas. Na testovima im daje da sami sebi provere rad i daju ocene.
    Klinka je pristupila vrlo priljezno, da bi posle nekog vremena shvatila da vecina dece (shvativsi da on stvarno nista ne proverava) vara. Klinci su sebi dodeljivali ocene po inspiraciji i principu da zasluzuju dobru. Ona nije htela. Prosto joj je to bilo bljak. I eto kako sam ispala istovremeno ponosna mama i smrkla se strasno. Sa takvim pristupom se nikada nece snaci u zivotu. Samo to ne mogu da joj kazem.

    Sastav kojim mamis lenjivce je jako simpatican. Kod mene su se tako navukli na rec 'esej'. A dobila sam i direktna pitanja/molbe za sastave.
    Mozda je stvarno tako uvek bilo, kako neko rece iznad. Ja ne pamtim.

    ReplyDelete
  17. Meni na Interpretacije dolaze sve sami srednjoškolci, koji nisu ništa pametniji ni elokventniji od ovih tvojih osnovaca, al' su zato drčniji, pa je moderacija komentara neophodna - svaki treći komentator traži da mu se napiše sastav, svaki deseti je baš bezobrazan, pa napiše nešto tipa "k* bih ja to čito da ne moram" (naravno, bez zvezdice). Bilo je i "lepih" primera, neko odjednom shvati da "Antigona" nije smor, pa napiše "Extra", drugi anonimus doda "realno..." - baš elokventna deca...

    ReplyDelete
  18. Kad počne školska godina, moj blog je jako posećen, a google reference su posvećene jeseni. To što pročitaju u tekstu "Volim jesen, to divno godišnje doba", verovatno ne pišu u svojim zadacima. Ipak... A kakve sve stvari ljude inače dovode na moj blog, o tome i da ne govorim.

    Poznajem (samo preko blog tekstova), blogerku koja je u naslov svog bloga, prema sopstvenom priznanju, stavila reči koje će biti "najzvučnije prosečnom gugleru. Srećom, nikako ne može da se koristi u školskim zadacima; vidim sada da je obrisala sve tekstove sa bloga...

    Znači, ipak pobedi nauka na kraju. Ali na kraju, zapamtite te reči. A ko da čeka taj srećan kraj, a da propusti da bude "baja" u mladosti. A "baje" nešto baš i neće knjiga, ali ih hoće "cice".
    Bio sam prvi gimnazije, završavali smo; kako sam prirodno-matematički smer, imao sam samo te jedne godine latinski; na kraju godine, profesorka nam je pročitala prevod "Studentske himne" (gaudeamus igitur...). Prevod, tačnije prepev, je uradio ako se dobro sećam Dragoslav Andrić. E sad, razumite me, prošlo je 20 godina od tada, pa možda sećaje "izvitoperi" taj prepev:

    "Radosti u mladosti
    to je tvoje doba
    jer kad dođu pozni dani
    zar će prošlost da nas brani od hladnoga groba".

    Voleo bih da neko od čitalaca tvog bloga pronađe tačan prepev cele pesme; ja probao sad, ali ne ide ovako na brzinu. Dakle, radosti u mladosti...

    Skoro da je Dubravka Ugrešić u "Štefici..." kroz lik koga u filmu igra Bogdan Diklić i naslutila sve ovo što imamo danas, kada taj njen lik, zagledan u svoju prošlost, kaže da je on čitao Kafku (i ne sećam se šta je još nabrojao), proučavao Šredingerovu jednačinu, a da ovim klincima danas sve se svodi na zezanje.

    ReplyDelete
  19. Izvinjavam se na dosadi, ali evo prevoda "Studentske himne" (koga zanima). Niže na stranici

    http://www.trebinje.info/forum/index.php?action=printpage;topic=359.0

    Scroll-ujte naniže, tu je negde. :-)

    I sad sam i sam video koliko me sećanje (nije) izdalo.

    ReplyDelete
  20. @prozaneuroza: možeš li klinki u moje ime da čestitaš i da podeliš sa njom da joj se iskreno divim? :) Bez šale, ta odluka da ne želi da vara jedna je od najvažnijih u životu. Ok, ići će joj teže, neće sve ići brzo kao ostalima, ali će sigurno tokom godina imati sve veću i veću satisfakciju za to što je uradila. A lenjivcima bih pisao takve sastave da bi ne bi bili ni svesni zbog čega su završili kod direktora :)

    @valentina: Komentar ti je “vrh u fulu!” :)
    Ako je jedan od deset shvatio da “tu” ipak ima nečega, uradila si veliku stvar. Nikada društvo nije gurala napred gomila, već pojedinci, manjina. Vrabac je gore u pravu kad kaže da deca nisu mnogo kriva. Ko je sve meni predavao i kako su nam preporučivali neke knjige – da nisam imao „alternativne izvore znanja“ – preskočio bih veliki deo lektire, smatrajući je nepotrebnim teretom... I hvala za FB/Page podršku! :)

    @sizif: Na kraju, slažemo se, pobedi - i rezultat se gleda na kraju utakmice, ne na poluvremenu ili 75. minutu, tako da taj “kraj” ne bi trebalo da nas plaši... Kako si se setio tog prevoda (mislim da jeste Dragoslav Andrić), svaka ti čast!

    Kada sve ovo ponovo pogledam, stvarno razmišljam o pisanju fake tekstova za klince, čista subverzija, namerno ubacivanje citata koje će profesori prepoznati a klinci pojma neće imati šta su prepisali... Pa malo zbunjivanje pa malo kod direktora... Bilo bi korisno na nacionalnom nivou! :)

    ReplyDelete
  21. Prenela sam klinki tvoje divljenje, Nebojsa, i ona se siroko nasmesila :)
    Drago mi je iz vise razloga a jedan je bas pravo filozofski, gde je ona rekla da joj to nije bila laka odluka, da ne vara, jer su sva deca imala super ocene a ona nije, ali prosto nije mogla. Mi smo o tome vec pricale ranije, i ja sam rekla koliko je dobru stvar uradila, ali ovo je dalo malo drugaciji obrt, vrlo vazan.
    Pa tako - veliko hvala :)

    ReplyDelete
  22. Nema na cemu :)
    Hvala njoj sto održava nadu da poštenje neće izumreti...
    Inače, imao bih šta da prijavim i Ministarstvima Crne Gore, Makedonije i Federacije B&H - od jutros je došao novi talas posetilaca, iz te tri države... Kapiram da se raspust danas završio... Neverovatno... Još neverovatnije - nekoliko posetilaca iz tih država je ulazilo ponovo na blog, ali sa Google Translate linkova...

    ReplyDelete
  23. Snalažljivost ili ne, to je ono o čemu i ja razmišljam, tačnije da li oni sami percipiraju da su se snašli ako pokušaju da izgugluju kako su se proveli na zimskom raspustu ili ne.

    Učenici sedmog razreda su jednom prilikom imali sledeći zadatak: jedna grupa je trebalo da iskoristi literaturu iz školske biblioteke i napiše rad o hajducima i uskocima, druga grupa je imala istu temu, ali je trebalo da sve podatke *skine sa neta*, izdvoji bitne od manje bitnih informacija, proveri tačnost podataka, i da, naravno, kao i prva grupa navede svoje izvore. Niko iz prve grupe nije uradio zadatak (objašnjenje: nisu imali vremena da *kopaju* po knjigama). Svi iz druge grupe su ištampali prvu stranicu nađenu u pretrazi (objašnjenje: nisu imali vremena da *kopaju* po netu i traže validne informacije). Toliko o snalažljivosti.

    Što se kreativnosti tiče, štreberi nikada, podvlačim nikada, nisu kreativni, već su uniformisani za red, rad i disciplinu, znaju kada treba i kako treba, ni reč više ni reč manje, uvek i uvek dovoljno za peticu. Kreativnosti se boje, jer sa njom se nikada ne zna. Nisu deca kriva, što neko reče, jer učimo ih da postoje dva puta: jedan je ustaljena staza ka sigurnom uspehu, glavosaginjanje i klimanje glavom, a drugi je nesiguran, da ne kažem trnovit, iskakanje iz ustaljenosti koje nikad ne znaš kuda vodi!

    Elem, mislim da ih učimo (kada kažem mi, mislim na obrazovni sistem, koji je grozan, ali ujedno i rezultat rada jedne nacije na obrazovanju tokom svog postojanja) da beže od kreativnosti i upotrebe svoje glave, jer, podučeni, shvate da je put sigurnosti jedini mogući put ka uspehu. Ako je već neko pisao o SVOM raspustu, zašto bi MOJ raspust bio drugačiji, svima nam je ionako manje-više bilo isto.

    ReplyDelete
  24. @Jelena: taj zakljucak sa kraja komentara zapravo je "srce problema" - to "zasto bi MOJ raspust bio drugaciji... svima nam je isto". Sreća po (državu, učiteljice i učitelje, decu, pa i mene :) neću biti Ministrom Prosvetnim ni u naredne 4 inkarnacije, ali ja bih za ovakve stvari zaista (odmah po promeni školskih programa) zaista slao na dopunske časove profesore, ako bi fabrikovala decu koja ovako MISLE... Drugi stepen kazne - "U Ivanjicu!" što bi rekao Nušić...

    ReplyDelete
  25. Na vratima kod hećima:
    "Ako ste već googlali vašu dijagnozu, molimo Vas da idući put koristite Yahoo"

    ReplyDelete