Politikin Zabavnik i Dimitrije Ljotić

Dimitrije Mita Ljotić i ZBOR su, dakle, "brinuli o miru u Srbiji", spasavali masone iz logora, osuđivali pogrome Jevreja... dakle, stvarno su se trudili oko Srbije i uopšte nisu bili fašisti, nego im zla sila ubacila agente u pokret te su ga onda "delom vezali za sebe".

Nedostaje još da su bili baš bliski i neizmerno voleli kragujevčane.

Mrš.

Politikin zabavnik, 18. januar 2019, u okviru teksta Nemanje Baćkovića.

.

P.S. Reakcija na ovu svinjariju je konačno izazvala nekakvo

izvinjenje glavnog urednika Politikinog Zabavnika četiri dana kasnije, koji je najavio i da će se u narednom broju stvari razjasniti. Čekamo.

David Bowie Specijal :: 08/01/2018 [emisija]

Ilustracija: Marija Hese. 

Ko je on?

Šta je on?

Kog Bouvija najviše voliš? 

"David Bowie je otkrio šta želimo od pop zvezda.

David Bowie je svemirski osvajač.

David Bowie je gubljenje nevinosti.

David Bowie je William Blake koji peva Denija Keja.

David Bowie je Luis Kerol koji peva Žaka Brela.

David Bowie radi na sposobnosti šarmiranja.

David Bowie je zavisnik.

David Bowie je avangardni ludak.

David Bowie za sobom ostavlja stotine putokaza.
David Bowie je slučaj zamene identiteta.

David Bowie razmišlja o svetu koji dolazi.

David Bowie nam pokazuje gde odlazi vreme.

David Bowie raspolaže svim činjenicama

David Bowie ne vidi smisao u istraživanju ideja koje su već istražene

David Bowie se ne može odlučiti za svetlo ili tamu

David Bowie je slika budućnosti.

David Bowie je dadaistički dendi.
David Bowie smatra da naša tela svako malo postaju potpuno nov materijal.

David Bowie smišlja kako da postanemo ono što bi trebalo, a nikada nismo bili.

David Bowie je onaj koji zna.

David Bowie nas sve pretvara u voajere.

David Bowie je meni svaki zvuk i slika

David Bowie sebe ne objašnjava."

(Pol Morli, "Bouvi i njegovo doba")

Sedamdeset i dva minuta muzike i pokušaja razumevanja Bouvija uz pomoć Pola Morlija, Nika Stivensona, Igija Popa, Elvisa Prislija, Hanifa Kurejšija - i samog Bouvija.

(Mix je 2024. prebačen sa platforme Mixcloud na Soundcloud)

preslicavanje · David Bowie Special

Dodatni putokazi:

Nik Stivenson - "Dejvid Bouvi" (prikaz knjige) >>
Mark Špic - "Bouvi" (prikaz knjige) >>
Dragan Ambrozić - "Poslednji čovek u Evropi" >>
Hanif Kureishi on David Bowie (podcast) >> 
David Bowie: 42 reči (2013.) >>
David Bowie: Verbatim (BBC podcast) >>

Peti Smit, "Sakupljanje vune" (fragment)

"Oduvek sam zamišljala da ću napisati knjigu, makar i sasvim malenu, koja će čitaoca odneti nekud, u prostranstvo koje se ne može ni izmeriti niti upamtiti.

Mnogo sam toga zamišljala. Da ću zablistati. Da ću biti dobra. Da ću gologlava živeti na planinskom vrhu i okretati točak koji će pokretati Zemlju te da ću tako neprimećena, među oblacima, biti od nekog uticaja; da ću biti od koristi.

Neobične želje paperjasto su ispunjavale prostor, čineći lakim telo nadurenog, krakatog deteta koje je muku mučilo da zadrži čarape tako da ne nestanu u teškim cipelama.

Sve moje čarape bile su izobličene. Možda zato što sam ih često punila klikerima. Napunila bih ih staklencima i gvozdencima i izašla napolje. Jedino sam u tome bila vešta, i mogla svakog živog da pobedim.

Noću bih istresla svoj plen na krevet i počela da ga glancam jelenskom kožicom. Ređala bih klikere po bojama, po vrednosti, a i oni bi se ređali sami kao male sjajne planete, svaka sa svojom istorijom, svaka sa svojom zlatnom voljom.

Nikad nisam imala osećaj da je sposobnost da pobeđujem poticala od mene same. Oduvek sam osećala da ta sposobnost počiva u samom klikeru. Da je reč o čarobnom predmetu koji bi pod mojim dodirom oživeo. Na taj način otkrivala sam čaroliju u svemu, kao da je sve što postoji, i čitava priroda, nosilo pečat nekakvog džina.

Trebalo je biti obazriv, trebalo je biti mudar. Zato što je onaj ko je pronicljiv mogao da se domogne i nečeg vrlo dalekog, i da ga privuče sebi.

A vetar je hvatao krajeve tkanine kojom je bio zastrt moj prozor. Tu sam čuvala stražu, pazeći da mi ne promaknu one malene stvari koje, pred otvorenim očima, lako postaju ogromne i prelepe. 

Pomno sam posmatrala, procenjivala i, tek tako, nestajala kao avion-vetrokaz, koji nikud ne leti, nesvesna svojih nespretnih ruku ili neposlušnih čarapa.

Odlazila sam, i to niko nije primećivao. Jer, svima se činilo da sam još među njima, na svom malenom krevetu, zaneta dečjom igrom."

*

(Peti Smit, "Sakupljanje vune", prevod Zoran Paunović, Geopoetika, 2015.)