Najdraže iz trećeg frtalja 2016 :: Best of 3/4 2016 [emisija]

I tako prođe leto,

ostavljajući na računu... nekoliko trenutaka potpunog mira na obali mora, nekoliko fotografija... i trideset i tri i jednu trećinu pesme - 

pesme koje bi trebalo da poneseš sa sobom za jesen.

Možda ti je neka od ovih pesama promakla slučajno, zbog odmora, mora ili umora, možda ti je promakla većina – zato što na FM skali gotovo da nema ovakvih novih ovakvih pesama, možda su ti promakle sve – u svakom slučaju - naredna dva sata biće ti kao upad u prodavnicu slatkiša noć pred svečano otvaranje.

Među tridesetak glasova koji će ti pevati ima onih koje dobro znaš, a koji su se od juna do septembra vratili na scenu: Norah Jones, Van Morrison, Nick Cave, Peter Gabriel, Divine Comedy, Massive Attack... ali ima i nekoliko čudesnih novijih imena, koja ću ti otkrivati polako, ukoliko ti već nisu privukli pažnju u preživelim emisijama na mreži – poput Pop Depresije >>, Kepinog OFFa >> ili mikseva koje prave Moma Rajin >> ili Ceca Đolović >> u serijalu "Svetla na kraju sveta".

I ovoga puta sam naj naj naj naj naj najdraže i one koje sam najviše puta preslušavao ostavio za kraj tako da možeš sve ovo da slušaš i kao nekakvu top-listu.

Pominjani Freedomov tekst o seriji "The Get Down" je ovde >>

>


Srodne liste:
Najbolje iz 2/4 >>
Najbolje iz 1/4 >>
Najbolje iz 2015 (godišnja lista) >>

.

Noćurak o teškim pitanjima :: Complicated Game

Fotografisano u Solunu 2012.

Pesme o raskrsnicama u životu, prekretnicama, naporima, greškama, pogrešnim izborima, slatkoj mladosti i onome što je u životu važno.

Biće i nekoliko neobično bučnih pesama u odnosu na one kakve najčešće čuješ u Noćurku.  

Ipak su ovo pesme o velikim temama i ne može sve da prođe tiho i nenametljivo.

Na raskrsnicama te čekaju i: 

Prefab Sprout, 

Frente, 

Wilco, 

Johnny Cash, 

Ben Howard,

The The, 

Bauhaus, 

Youth,

David Bowie, 

Chris Staples,

Darko Rundek,

U pol devet kod Sabe, 

The Rolling Stones...

Elena Ferante: "Moja genijalna prijateljica" (fragment)

"... Reče kako ništa ne znamo, ni kao male, a ni danas, te da zbog toga i nismo u stanju da išta razumemo, kako je svaka stvar u rejonu, svaki kamen ili komad drveta, bilo šta, postojalo i pre nas, ali mi smo porasle nesvesne toga, čak i ne razmišljajući. 
Ne samo mi. 
Njen otac se pravio kako ničega pre nije bilo. 
Isto je činila i njena majka, moja majka, moj otac. Rino takođe. 
Ipak, Stefanova delikatesna radnja pre je bila stolarska radnja Peluzovih, Paskvaleovog oca. Ipak, don Akileov novac zarađen je pre. Isto važi i za novac porodice Solara. Ona je to probala sa svojim ocem i svojom majkom. 
Ništa nisu znali, nisu želeli ni o čemu da govore. 
Ništa fašizam, ništa kralj. Ništa zlostavljanje, ništa uznemiravanje, ništa iskorišćavanje. Mrzeli su don Akilea i plašili su se Solarinih. Međutim, prelazili su preko toga i odlazili da troše svoj novac kako kod Akileovog sina tako i kod Solare, čak su i nas slali. I glasali su za fašiste, za monarhiste, kao što su Solarini želeli da tako učine. I mislili su da ono što se desilo ranije, da je to prošlo, i mirnog života radi stavljali su na to kameni poklopac, iako su ostajali unutra sa svim stvarima od pre, a držali su unutra i nas; tako su, ne znajući šta čine, nastavljali.

Taj razgovor o onome "pre" zapanjio me je mnogo više od mračnih razgovora u koje me je uvukla tokom leta. Božićni raspust prošao je u neprekidnom pričanju, u obućarskoj radnji, na ulici, u dvorištu. O svemu smo se poveravala jedna drugoj, čak i o najmanjim stvarima, i bilo nam je dobro."

(Prekucano iz knjige "Moja genijalna prijateljica", Elena Ferante, strane 159/160, Booka, 2016. Prevod: Mirjana Ognjanović.
Više o knjizi i prvih dvadesetak stranica dostupno je ovde >>)