Džon M. Kuci: "Dnevnik loše godine" (fragmenti)

Komponujući sjajnu polifoniju u "Dnevniku loše godine", Kuci beleži i ovo:

"Montenjev mladi prijatelj Etjen de la Boesi, u svom spisu iz 1549. godine, video je pasivnost stanovništva u odnosu na svoje vladare kao isprva stečeni a kasnije i najsleđivani porok, tvrdokornu "volju za potčinjavanjem" koja postaje toliko duboko ukorenjena "da čak ni ljubav prema slobodi više ne izgleda baš tako prirodno".

"Neverovatno je kako ljudi koji čine stanovništvo, pošto ih jednom podjarme, smesta tako temeljno zaboravljaju na svoju pređašnju slobodu da više i nisu u stanju da se probude i da je povrate; štaviše, oni potom služe tako dragovoljno, tako štedro, da bi čovek, gledajući ih, rekao da nisu izgubili slobodu već da su stekli ropstvo. Tačno je možda da čovek isprva služi zato što je primoran, zato što je pritisnut silom: međutim, oni koji dolaze kasnije služe bez žaljenja i od svoje volje čine ono što su njihovi prethodnici činili pod prinudom. Tako se ljudi, rođeni pod jarmom, odgajani u pokornosti, zadovoljavaju time da žive onako kako su i rođeni... prihvataju kao svoje prirodno stanje prilike u kojima su se rodili."

Dobro rečeno. No ipak, u jednom smislu, La Boesi greši. Alternative nisu pokorno služenje na jednoj strani i revolt protiv služenja na drugoj. Postoji i treći put, za koji se svakodneno odlučuju milioni ljudi. To je put kvijetizma, voljne opskurnosti, unutrašnje emigracije".

* * * 

Nešto kasnije sledi i:

"Ono što pak liberalni intelektualci previđaju, to je da ova takozvana protivrečnost izražava kvintesenciju makijavelističkog pa time i modernog, kvintesenciju koju je prolaznik na ulici u potpunosti usvojio. 
Svetom vlada nužnost, kaže prolaznik na ulici, a ne neki apstraktni moralni kodeks. Nužda zakon menja.

Ako misliš da kontriraš prolazniku na ulicu, ne možeš se pozivati na moralna načela, još manje možeš zahtevati da ljudi urede svoje živote na takav način da nema protivrečnosti između onoga što govore i onoga što čine. Običan život vrvi od protivrečnosti; obični ljudi su navikli da se tome prilagođavaju. Baš naprotiv, moraš napasti metafizički, nademipirijski status koji uživa necessita (nužnost) i pokazati da je reč o prevari".

* * * 

Ponovo pročitati i Brodskog, "Razmišljanja o nastanku pakla" >>

.

U tajnom gradu postoji haustor koji vodi ka trećem svijetu u kojem plešu bolero

Svaki album Haustora je jedno godišnja doba.

Da li zbog "proljeće kad stigne, 23. ožujak, travanj, stolicu iznesem na verandu", ili zato što je lud, brz, bezobrazan i u njegovim pesmama cvetaju čudni cvetovi - prvi album vremenom je postao prolećni; "Treći svijet" je letnji neobičan dan, ozvučena avantura, put ka ostrvima na koja se možda nikada neću iskrcati ali ću verovatno u birtiji u usputnoj "prašnjavoj luci" ugledati Korta ali uskoro i greškom biti priveden zbog lažnog imena na pasošu; "Tajni grad" oduvek je bio jesenji, možda zato što sam ga prvi put doneo iz prodavnice ploča i stavio na gramofon negde početkom oktobra pre mnogo godina i zatim preslušavao danima; hladnoća i ogoljenost "Bolera" nekako najčešće krene iz zvučnika zimi, ne samo zbog "pogledaj sve je bijelo, zima je."

Naravno da ova podela nije obavezujuća a dogodila se iz jednostavnog razloga: Haustor nikada nisam naučio da slušam na pesmu, već čitav album u cugu. 

* * * 

Kako je gramofon odavno iznet iz stana a opus Haustora nije bio digitalizovan (izuzev prvog albuma koji je reizdat 1997 i kompilacije "1981-1988") - ti albumi su godinama preslušavani sa čudnih kopija. Kako je piratsko CD izdanje oba albuma, koje je osvanulo na tezgama ispred SKCa pre dvadesetak godina bilo potpuno neslušljivo - bili smo prepušteni više ili manje dobrim presnimcima sa vinila, što je imalo svoju retro-draž ali i manjkavosti.

(Neverovatno je da se čak i na zvaničnom darko-rundek.com sajtu u audio-sekciji nalaze pesme Haustora sa tih piratskih izdanja; odvratni fade-in na počecima pesama prikriva krckanje ploča...)

Konačno - uz tihu najavu - u izlogu "Jugoton" prodavnice u Nušićevoj ulici nedavno se našao CD box pod nazivom "Original album collection": sva četiri albuma, valjano remasterizovana, uz prateći knjižičuljak u kojem nećete pronaći ništa čega nije bilo na omotima originalnih LP izdanja.

Ponovno preslušavanje svih albuma u izvornom obliku je zaista fantastično putovanje.

* * * 

No, taj novi pogled na Jeršaleim podseća i na činjenicu da je Haustor tokom karijere objavio i ne mali broj fenomenalnih spotova koji su dostupni ili u fragmentima (poput dole ubačenog delića iz "Take Money and Run") ili kao rđavi presnimci sa starih VHS kaseta na kojima se može dopraviti zvuk ali ne i slika - što je pomalo tužno, jer su ti spotovi divni dokazi kakvi su se dovitljivi mali čudaci motali po jugoslovenskoj sceni osamdesetih godina prošlog veka i da nije slučajno što su se prva dva albuma Haustora našla na listi 20 najboljih Ex-Yu albuma svih vremena na pre nekoliko dana objavljenoj listi hrvatskog izdanja magazina Rolling Stone.

Dok se neko konačno ne doseti da objavi i DVD sabranih nedjela Haustora, evo tog delića "Take Money and Run", te rekonstruisanih verzija "Šejna" i "Sejmena".

Da, to je Vladica Milosavljević u "Sejmenima" kraj Darka Rundeka :)







p.s. "Original album collection" je isplativije kupiti u "Jugoton" prodavnici u Nušićevoj nego na drugim mestima, provereno.
.

Džoni, budi dobro [i srećan ti rođendan.]

Poslednji put smo gledali Džonija uživo na "Avala Festu", 1988.
Leto je suvo i toplo,  majice su nam potpuno mokre a oči i kose pune prašine koja se podizala oko nas gotovo tri sata, grla su nam suva i promukla od pevanja i urlanja, kakav pakao je nastao na "Užas je moja furka", negde pred kraj svirke. 
Dok silazi sa bine, mi već tradicionalno vičemo "...ne-ćemo-doma-doma..."

Sa koncerta se vraćamo peške, jer prevoza nema.

Ošamućeni umorom i ushićenjem sedimo kraj nedavno napravljene česme,
pijemo vodu, palimo cigarete,
Andrej ima Džonijev potpis na karti, 
nad Knez Mihajlovom sviće. 

Imamo po petnaest godina i sigurni smo da će nam životi biti sjajni.
.
.