Vest dana

(Fotografija je iz arhive. Događaj, na žalost, nije foto-dokumentovan.
Ne sačekavši fotoreporetere i predstavnike medija, građanin N.K. pojeo je sve dokaze da je pekara danas zaista ponovo počela da radi.)

'Kako javljaju mediji, shvativši da pekara 'Čarli' u ulici Braće Jugovića 16 ponovo radi, građanin N.K. se sjurio ka pekari, kupio sve sa svih plehova a zatim i pojeo 23 kifle, nakon čega se onesvestio od sreće.'

Ruski doktori ispadaju kroz prozor a u dvorištu odvode Danila Harmsa

Kažu vesti* po internetu:
Kako koji ruski doktor ili doktorka dignu glas zbog uslova u kojima se bore protiv epidemije,
tako ispadnu kroz prozor.
Danas - već treći.

Da, kao u onoj Harmsovoj priči u kojoj bakice ispadaju kroz prozor "usled svoje preterane radoznalosti."

Da ponovimo: "usled svoje preterane radoznalosti".

Postoje ljudi koji i dalje veruju da je Danil Harms pisao o apsurdima.

Majka Rusija je dobro znala da je Harms zapravo bio realista, i zato ga je preko domara njegove zgrade jedne večeri poznog leta 1941. pozvala da siđe "na trenutak" u dvorište, i odvela ga u kućnom rublju i papučama, zauvek.

U to vreme nijedna od njegovih priča iz "Slučajeva" nije bila objavljena.
Ali, majka je znala.
I evo sada, ponovo nije nežna prema deci koja se bore za nju.

I to bi, uglavnom, bilo sve.

*

vesti >>

The Stone Roses, ili o čudima 2. maja 1989.

Ovaj dan nije specijalan samo zbog objave dole pominjanog albuma The Cure (ovde >>)
Istog dana iste godine objavljen je i prvenac The Stone Roses.

U istoriji popularne muzike postoji još nekoliko takvih perioda od nekoliko sati, ili jednog dana - i to bismo mogli uzeti kao dokaz da Viša Sila postoji i da ta Sila, zapravo, možda ipak ima nekakav Veliki Plan za svakog od nas.

"Pet Sounds" The Beach Boys i Dilanov "Blonde on Blonde" objavljeni su istog dana, 16. maja 1966. "Remain in Light" Talking Heads i Prinsov "Dirty Mind" je u prodavnice 8. oktobra 1980. možda dovozio isti kamion izdavačke kuće Warner Bros. "Nevermind" i "Blood Sugar Sex Magic" pojavili su se na policama istog dana, 24. septembra 1991.

No, dok je "Disintegration" stigao od benda koji smo "već znali" i koji je zapravo pripadao drugoj, starijoj generaciji, prvenac The Stone Roses je bio 'naša stvar'. Bend se upravo pojavio, bili su novi, drugačiji, bezobrazniji, i najavljivali su vreme koje će pripasti nama.

Naše predznanje o čudu koje dolazi činilo je nekoliko singlova koji su se vrteli na talasima tadašnje B92 i u jutarnjim satima na frekvenciji Trećeg kanala. E sad, tih singlova uglavnom NIJE bilo na ovom albumu koji je objavljen 2. maja 1989 (i koji je do naših gramofona i kasetofona putovao nešto duže), a vibracija i zvuk tog albuma su se razlikovali od onoga što smo očekivali. Očekivali smo više 'madchestera', bitova i čangrljanja gitara, dobili smo više od toga.

U uvodni industrijski huk "I wanna be adored", jedne od ključnih pesama-manifesta generacije uplitao se najpre bas, onda demf na gitari, evo i bas bubnja i kontre, ključa, raste, ključa, raste, sve do dva udarca doboša nakon kojeg dolazi 'onaj' rif i taj prvi bezobrazluk 'I don't have to sell my soul/He's already in me', malo je takvih otvaranja, malo njih može ostati ravnodušno.

I to 'I wanna be adored' koje pred kraj pesme postaje 'I gotta be adored' ... postoji li nešto prigodnije što bi naglas pevao kada imaš 16-17 godina, a već si se u prethodnim godinama naurlao 'No Future', 'No Fun' i sve to po redu kako valja,
klinački gnev je splasnuo,
sada si 'pametniji', život ti se otvara i sve će biti supersonično i kako ti želiš.

(Viša Sila će nas demantovati već tog leta.)



Ima na tom prvencu još momenata koji su nas oduševljavali (najviše 'Made of Stone', 'Waterfall' i veličanstvena 'I am The Ressurection') ali ostajem pri 'I Wanna be Adored' kao najvažnijoj.

Postoji jedan 'snimak iz publike' sa 'reunion' turneje The Stone Roses iz 2017. godine koji otkriva koliko je ta pesma velika i važna.

Na tom snimku svi falširaju.
Iz sve snage.

Kako pesma odmiče, snimak sve više liči na takmičenje publike i benda ko će bolje da promaši ritam i ton. Tek na trenutke se nazire zašto je Džon Skvajer gitarski heroj generacije. Ritam sekcija se razilazi, ali, ali, ali – zarazna euforija koja lebdi nad trenutkom, to razuzdano horsko urlanje, osmesi na licima i skakanje 'snimatelja'... to sve zajedno - jeste čudo.

Teško ćete pronaći bolji dokaz od tog amaterskog snimka kako jedna pesma može da bude obožavana i kako ljubav prema njoj ne bledi ni nakon mnogo godina.

Umberto Eko: Knjiga neće umreti (*fragment)

Zajednički portret najdražih knjiga, neke su neopravdano odsutne.

.
"Da li će knjiga nestati već zbog same pojave interneta? (...) Moguća je jedna od dve stvari: ili će knjiga ostati nosilac zapisa za čitanje, ili će se pojaviti nešto što će podsećati na ono što knjiga nikada nije prestajala da bude, čak i pre izuma štamparije. Varijacije predmeta knjige nisu izmenile ni njenu funkciju, ni sintaksu, već više od pet stotina godina. Knjiga je poput kašike, čekića, točka ili makaza. Kada ste ih jednom izmislili, ne možete ih učiniti boljim. Ne možete napraviti kašiku koja bi bila bolja od kašike. Dizajneri nastoje da poboljšaju vadičep, na primer, i to sa prilično slabim uspehom - većina njih jednostavno ne funkcioniše. Filip Stark je pokušao da unese neke inovacije u cediljke za limun, ali njegova cediljka (valjda da bi očuvala izvesnu estetku čistotu) propušta koštice limuna. Knjiga je pokazala koliko vredi i ne vidim kako bismo, za istu svrhu, mogli napraviti nešto bolje od nje. Možda će ona evoluirati u svojim sastavnim delovima, možda joj stranice više neće biti od papira. Ali, ostaće ono što jeste."
.
(Prekucano iz "Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga", Žan-Klod Karijera i Umberta Eka (razgovori iz 2009; objavio "Gradac", sa francuskog preveo Miodrag Marković)
.

Live Long, Iggy! [Some Weird Sin]

Photo: The Rolling Stone

"Well, I never got my license to live /They won't give it up /
So I stand at the world's edge/ I'm trying to break in /
Oh, I know it's not for me /And the sight of it all/ Makes me sad and ill..." 

Nije dovoljno napisati samo "danas Godfather of Punk slavi 73.' i na tome se zaustaviti.
Igi nije samo to. I nije samo muzika.
Igi je i dete koje je živelo i odrastalo u prikolici, bubnjar u pokušaju, ljuta iguana, bivši narkoman, pajtaš Lu Ridu i Bouviju, čovek koji je snimao sa Kejlom, Sakamotom, Kejt Pirson, Deborom Hari, Bilom Lasvelom, Džošom Homijem i Underworld - i ljuti rokenrol i balade i elektroniku i eksperimentalnu muziku.
Mogli bismo da pokušamo da čitav njegov život predstavimo slowmotion snimkom skoka sa bine u publiku. Ali, teško bi bilo u montaži iseći kako se sa tom publikom šaketa i razmenjuje udarce.

Pevao je šlagere, landrao sa Bouvijem i Kraftwerkom, upadao u filmove Skorsezea, Aleksa Koksa i Džima Džarmuša, na poslednjem albumu recitovao Dilana Tomasa "Do not go gentle into that good night/Rage, rage against the dying of the light".

Igi nije samo muzika. Igi je onaj veliki, neuništivi američki automobil koji se oglašavao u prošlom veku sloganom "Live long, die hard".

Zato za rođendan ide ova pesma.
Pomalo zaboravljena, skrajnuta zbog nekih poznatijih sa albuma "Lust For Life". Reskog rifa i nadrkanog teksta, u kojem ga u pozadini kao vokal prati Bouvi. "Some Weird Sin" besprekorno funkcioniše u svakoj prilici, čak i kada ga uguraju da TV studio da otvara usta na plejbek, a on iskoristi i tu šansu.

A ima i majicu na sebi, što nije često.

Live long, Iggy!

Noćurak specijal :: 39 pesama o raju, grešnicima, bogu, neobičnim molitvama ili Jesus, etc.

Chuck Prophet tvrdi da Isus nikada nije pio sam, da nije išao u striptiz klubove, nikada nije kasnio na posao i da je zato osoba od poverenja. Michelle Shocked očekuje da se vrati na zemlju, proglasi likvidaciju imanja i opovrgne špekulacije. Supergrass tvrde da je Isus stigao iz dalekog svemira, David Byrne ima svoje viđenje nebesa, Tori Amos ima nekoliko pitanja i predloga za Njega, a Charles Mingus ponavlja u krug jednu čudnu molitvu.
U dva i po sata svoje viđenje stvari ispričaće i otpevaće i David Byrne, Beck, Van Morrison, The Pixies, The Chills, The The, Craig Finn, Godley & Creme, The Stone Roses, Nick Cave, Sufjan Stevens, John Lennon i Dr. John koji veruje u Njegovu dobrotu. John Coltrane će sve reći bez reči. John Prine će se baviti pitanjima raja, kao i Anna Calvi i Charlotte Gainsbourg a Ray LaMontagne pitanjem da li Nečastivi živi u džuboksu.

A gde drugde bi mogao da bude?

Srodna lista (iz 2017) je ovde >>.

Eduardo Galeano ili pet komada o životu i smrti

U njegovim rečima najčešće tražim utehu i ohrabrenje u danima kada sistem prevaziđe sva moja očekivanja. Na petogodišnjicu njegove smrti biram drugačijih pet komada i prekucavam celu rečenicu o vinu, poljupcu i besmrtnosti, koja je postala poznata u nešto svedenijem, nesavršenom obliku.

OD BLATA SMO*

Prema verovanju starih Sumera, svet je zemlja između dve reke, a takođe između dva neba.
Na gornjem nebu žive bogovi koji naređuju. Na donjem nebu, bogovi koji rade.
I tako je i bilo, sve dok se donjim bogovima nije smučilo da dirinče, te je tako izbio prvi štrajk u svetskoj istoriji.
Nastala je panika.

Da ne bi umrli od gladi, gornji bogovi umesiše od blata žene i muškarce i postaviše ih da rade za njih.
Žene i muškarci rođeni su iz blata sa obala reka Tigris i Eufrat.

Od takvog blata sačinjene su i knjige koje o tome govore.

Prema kazivanju tih knjiga, umreti znači vraćati se blatu.

+

TALES*

Pre dve hiljade šest stotina godina u gradu Miletu jedan rasejani mudrac po imenu Tales šetao je noću i tako uhodeći zvezde, ponekad bi upao u bunar.

Radoznali Tales doznade tako da ništa ne umire, da se sve menja i da ničeg nema na svetu što nije živo, te da je na početku i na kraju sveg življenja voda. Ne bogovi, nego voda. Zemljotresi nastaju jer se more pokreće i remeti zemlju, ne zato što Posejdon opet nešto besni.

I ne vidi oko zbog božanske milosti, nego zato što ono odražava stvarnost kao što reka odražava krošnje na obali. Pomračenja se dešavaju zato što Mesec zaklapa Sunce, ne zato što bi se Sunce
sklanjalo od srdžbe sa Olimpa.

Tales, koji u Egiptu beše naučio da misli, bez greške predskaza pomračenja, bez greške izmeri udaljenost sa koje su brodovi pristizali sa pučine, i uspe da tačno izračuna visinu Keopsove
piramide na osnovu senke koju baca. Pripisuje mu se najslavnija teorema, i još četiri, a čak kažu da je otkrio elektricitet.

Ali možda je njegov veliki podvig u nečem sasvim drugom: u tome što je umeo da živi kao što je živeo, bez prekrivača religije; bez utehe.

+

NALET VETRA**
U meni zviždi vetar.

Nag sam. Vlasnik ničega i nikoga, čak ni svojih izvesnosti, svoje sam lice na vetru, nasuprot vetru, i vetar sam koji udara moje lice.

+

DIGITALNI TRAGOVI**
Rodio sam se i rastao pod zvezdama Južnog krsta. Gdegod da pođem, one me progone. Pod Južnim krstom, krstom blistavla, proživljavam godišnja doba svoje sudbine.
Nemam nikakvog boga. Da ga imam, tražio bih od njega da mi ne dozvoli da doživim smrt: još uvek ne. Nedostaje mi još mnogo toga da propešačim. Ima mesecâ na koje još uvek nisam uzlajao i sunaca na kojima se još uvek nisam zapalio. Još nisam zaronio u mnoga mora ovog sveta, kojih, kažu, ima sedam, ni u sve rajske reke, kojih je, kažu, četiri.

U Montevideu se nalazi jedan dečko koji objašnjava:
- Ja ne želim nikada da umrem, jer želim doveka da se igram.
+

PROSLAVA**

Sunce je bilo blago, vazduh čist, a nebo bez oblaka. Utonuo u pesak, pušio se glineni lonac. Na putu od mora do usta, škampi su prolazili kroz ruke Zea Fernanda, majstora ceremonije, koji ih je kupao u blagoslovenoj vodi od soli i belog i crnog luka.

Bilo je dobrog vina. Sedeći u krugu, mi prijatelji smo delili vino i škampe i more koje se, slobodno i bleštavo, otvaralo pod našim nogama.

Ta radost je, dok se dešavala, bila sećanjem pamćena i snom snivana. Ona se nikada neće okončati, kao ni mi, jer smo mi smrtnici do prvog poljupca i do druge čaše, i to svak zna, ma koliko malo znao.

+

* - prevod Silvija Monros-Stojaković (časopis "Gradina", 2008.)

** - prevod Dubravka Sužnjević ("Knjiga zagrljaja", Službeni glasnik 2017.)

Još Galeanovih zapisa:

"Knjiga zagrljaja" (fragmenti) >>
"Knjiga zagrljaja, još jednom" >>
Tri zapisa o fudbalu >>

Noćurak pun blaga, #9 ili Weird sounds inside the goldmine

"Vremenska mašina se pokvarila! Još uvek traje jučerašnji dan!" vikao je Hose Arkadio Buendija, iscrpljen istovetnim danima.
📻
Ja ih razlikujem po muzici, knjigama i stvarima koje ispadaju iz raznih škrinja, fioka i foldera. Od tog blaga je nastao ovaj metež muzičkih žanrova, novih čuda, fragmenata iz knjiga i zaboravljenih pesama. Možda ti pomognu da lakše podneseš 2.5 sata ovih dana izolacije i zabrana.
▶️
U miksu: Markes, Tame Impala, DJ Shadow, Massive Attack, Dub Syndicate, Roberto De Simone & NCCP (to je ona luda iz prve epizode "The New Pope"), Angélique Kidjo, Blez Sandrar, Luedji Luna, Moonlight Benjamin, Gorillaz, Jah Wobble & Dolores O'Riordan, Japan, Simple Minds, Cocteau Twins, Hulio Kortasar, Nils Frahm, Harold Budd & John Foxx, Basheskia & Mehmed Begić, pa Mehmed Begić jednom bez Basheskie, Yosui Inoue, Paul Simon, Eduardo Galeano, Andrew Bird, Teho Teardo & Blixa Bargeld, David Byrne, The Lounge Lizards, Bill Laswell, Sam Lee, Darko Rundek & Ekipa, Pokey LaFarge...

Fragmenti čitani iz knjiga:

"Priručnik za pevanje i plakanje" Hulio Kortasar
"Nesvrstane pjesme" Mehmed Begić
"Knjiga zagrljaja" Eduardo Galeno
"Sto godina samoće" Gabriel Garsija Markes
"Skrati priču - moderna fleš fikcija" (grupa autora, priredio Srđan V. Tešin)
"Iz srca sveta u srce sveta" Blez Sandrar

Sedmi april, 2020.

Pola sata od početka policijskog časa, ulica je utihnula.
Kroz prozor komšijskog stana čuje se glas Mileta Zdravkovića,
"umro je drug Tito".

Možda sam samo sanjao ovih četrdeset godina između.

Kompot od breskve

[fotografiju
zadržavam za sebe.
ovo je priča
o zvuku
i ukusu.]

Jedan gutljaj preostalog sirupa iz konzerve kompota podseti me na sok od breskve koji je pravio Mostarski „Hepok” pre mnogo godina. To je taj ukus! Njihovi sokovi bili su gušći i nešto slađi od onih koji su se mogli kupiti u Beogradu. Pili smo ih tokom letovanja, gde god bismo se zaustavili na putu ka moru – od Olova, preko Sarajeva, pa dolinom Neretve.
U svakom restoranu duž celog puta, kao i na otocima, isključivo taj sok u staklenim flašicama debelih zidova i uskog grlića, u koji su pčele ulazile sa lakoćom i nervozno zujale.
„Od gustih imaš breskvu i kajsiju”, govorili su konobari.

Ukus tog soka je ukus tronedeljnog letovanja u Dalmaciji. To je ukus kojem prethodi rečenica: „Ne pij iz flašice, ubošće te osa, biće ti obraz ovoliki”.
Sada sam se svega toga setio.
Jedan gutljaj sirupa kompota od breskve iz konzerve četrdeset godina kasnije, petnaestog dana izolacije izazvao je da oko mene lebde smeh i glasovi ljudi kojih nema, ali dokle god čujem te glasove - znam čiji sam.

Čujem i zrikavce,
i zujanje pčela,
kao u Hristićevoj pesmi,
sve dok ih ne rastera neprijatni zvuk bacanja konzerve u kantu.

.

Kada Beograd izranja iz sna (o jednom kratkovečnom grafitu i srcu za Zagreb)

Pretražujući ovih dana mrežu, tragajući pomalo mahnito za bilo kakvim dobrim vestima, dan ili dva nakon zemljotresa u Zagrebu krajičkom oka spazio sam fotografiju zidića kod Doma omladine na kojem je sprejom ispisano: "Zagreb ❤️" 
Neko je, rizikujući više nego drugi crtači kojekakvih svinjarija koje opstaju na zidovima godinama - želeo da iskaže empatiju prema komšijama, baš tako.
Beogradski. 

Želeo sam da fotografišem taj grafit (široki ugao, donji rakurs, da pukne beton sa svih strana i ulica na kojoj nema nikoga) i da fotografiju pošaljem prijateljima iz Zagreba, kao i drugarima koji su odrastali ispred tog istog Doma omladine, a koji sada žive u tom drugom gradu (o, ima ih, iznenadili biste se koliko.)
I krenuo sam tamo.

*

Jutro je sveže, ulice puste.
Beograd ovih dana kasnije izranja iz sna,
zna da nema kuda
nakon ustajanja.

Nije me iznenadilo kada sam otkrio da je grafit već premazan i izgreban. 

Brzo i temeljno, šta ima to srce da uznemirava građane.

❤️

Search Results

Web res

Ali, prekasno. 

Dokaz da se taj grafit desio i dalje postoji - i to ne samo kao crvena boja koja se nazire ispod novog sloja farbe kojom su pokušali da prekriju da je ikada postojao. 

Tu je fotografija, imamo dokaz da je taj čin iskazivanja empatije i ljubavi izvršen, ne možete sa malo farbe i brzom reakcijom učiniti da taj (hrabri!) izraz empatije i suosećanja tek tako nestane.

Štaviše, tim brisanjem učinili ste ga još važnijim.

Razumete?

Izvor: link >>

Najdraže pesme 1/4 2020 :: Tri meseca u tri sata

Godina je počela užasno, ali je muzika koja se snima i objavljuje - veličanstvena.
Orkestar na palubi broda se baš trudi.
Pedesetak pesama, nešto manje različitih glasova, nova imena, nekoliko neočekivanih povrataka.

Ovo nije kompletan spisak: ...Agnes Obel, Autopark, Baxter Dury, Ben Watt, Bernays Propaganda, Bright Eyes, Cornershop, David Keenan, Destroyer, Gil Scott-Heron & Makaya Mccraven, Gorillaz feat. Fatoumata Diawara, Hamilton Leithauser, Holy Fuck, Izae, Jakarta, JARV IS... , Jonathan Wilson, Julia Stone, Khruangbin & Leon Bridges, Kirsty Almeida, Michael Stipe, Michelle Gurevich, Moonlight Benjamin, Morgan Harper-Jones, Nicole Atkins, Pet Shop Boys, Pokey LaFarge, Psychedelic Furs, Sam Lee, Sorry, Stephen Malkmus, Tennis, The Magnetic Fields, The Pretenders, The Saxophones, Thomas Dybdahl, U.S. Girls, Walter Martin, Woods...

Play! >

Dodatak: najdraži albumi (po abecednom redu)

Agnes Obel – Myopia

AJJ - Good Luck, Everybody

Andy Shauf - The Neon Skyline

Ben Watt - Storm Damage

Dan Deacon - Mystic Familiar

David Keenan - A Beginner's Guide to Bravery

Destroyer - Have We met

Pet Shop Boys – Hotspot

Gigi Masin – Calypso

Gil Scott-Heron & Makaya Mccraven - We're New Again (A Reimagining by Mcc)

Holy Fuck – Deleter

Izae – Kvamb (2019) [bandcamp >>] [KUPEK intervju>>]

Jonathan Wilson - Dixie Blur

Kazuya Nagaya - Dream Interpretation

Lanterns on the Lake - Spook The Herd

Lina_Raül Refree - Lina_Raül Refree

Marcus King - El Dorado

Moonlight Benjamin – Simido

Porridge Radio - Every Bad

Sam Lee - Old Wow

Sorry – 925

Stephen Malkmus - Traditional Techniques

Sufjan Stevens And Lowell Brams – Aporia

The Lovetones – Myriad

The Saxophones - Eternity Bay

Thomas Dybdahl – Fever

U.S. Girls – Heavy Light

Walter Martin - The World at Night

Kućni Noćurak :: #stayhome #OstaniKodKuće

Vanredna situacija zahteva vanredni Noćurak!

Pesme koje neočekivano dobijaju novo značenje, one koje čine da sati prolaze brže; one koje ćeš koristiti za lagane vežbe, trčanje u mestu i kretanje po sobi; pesme koje te mole da ostaneš kod kuće jer tu je trenutno najsigurnije; i ona o tome kako se ovaj virus najviše širi, a koja je napisana pre 70 godina.

U pomoć pozvani:
Alabama Shakes, Angelique Kidjo, Bruce Springsteen, Caribou, Cat Power, Damon Albarn, Darkwood Dub, Del Arno Band, Depeche Mode, Gorillaz feat. Fatoumata Diawara, Isobel Campbell & Mark Lanegan, JARV IS..., Lou Reed, Nina Simone, Ólafur Arnalds, Porto Morto, R.E.M., Silver Jews, Sivert Hoyem, Talking Heads, The English Beat , The Lovetones, The Magnetic Fields, The National, The Specials, The Statler Brothers, The Walkmen, The Whitest Boy Alive, Tom Lehrer, Tom Rosenthal, W.A. Mozart, Wilco...

Ima i jedan guilty pleasure, nije među nabrojanima.

#OstaniKodKuće

Noćurak o čuvanju zdrave glave :: Good Luck, Everybody [emisija]

Kako čuvaš zdravu glavu ovih dana?
Kako prepoznaješ lažnu vest u ovoj infodemiji?
Ovaj Noćurak će pokušati da ti pomogne u jačanju imuniteta na gluposti.


U pomoć pozvani:
Andrew Bird, Bright Eyes, Curtis Harding, Curtis Mayfield, David Bowie, Depeche Mode, Father John Misty, Iggy Pop, inje, Iron And Wine, Jarvis Cocker, Johnny Cash, Julia Stone, Kate Tempest, Lou Reed, Mark Lanegan, Matt Berninger, Radiohead, Regina Spektor, Roger Waters, Son Lux, The National, Violent Femmes, Vojislav Voki Kostić, Wilco... kao i Selin, Eduardo Galeano, Elvin Bruks Vajt, Olja Savičević Ivančević i Žoze Saramago.

Fotografija: BELEF, izložba na otvorenom, 2008.

Tri put proverite, jednom delite (o lažnim vestima i zaraznim glupostima)

Molim vas,
molim vas,
molim vas.

'Vesti' o 'divljanju migranata', Greti Tunberg i kineskim štapićima; teorije o poreklu i širenju COVID19 virusa; teze o vakcinama... čitajte to i prihvatajte kao male testove inteligencije, zdravog razuma i plemenitosti vašeg srca.

Ukoliko Vam je stalo do istine - proverajte izvore. (Ukoliko Vam je stalo do privlačenja pažnje, možete da prekinete čitanje već sada.)
Tri puta proverite, jednom delite.

Tražite "druga mišljenja", čitajte medije koji ne pišu samo ono što nežno miluje Vaš čvrsti Stav. Upoređujte, ako je potrebno zamolite prijatelje za prevod originala, ako ga i kada ga ima.

Ukoliko se zagledate u te 'vesti', shvatićete da amateri i zlikovci koji ih generišu uvek previde neki detalj ili podatak u konstruisanju poluistina. Pozivaju se na nepostojeći izvor ili sopstvene tekstove ili već prokazane generatore laži. Uvale Vam jednu tačnu činjenicu pa tri trule jabuke, to im je stil. Ili vam uvale sve četiri trule, zato što ne gledate pažljivo, a iza njihove ponude se najčešće kriju zla namera, mržnja, pohlepa ili jednostavna želja za pažnjom.

Pogrešno interpretirane činjenice – raspaljene neznanjem, neobaveštenošću i zlim namerama već su napravile dosta štete ovoj sluđenoj civilizaciji i dosta pomora u ovom zatrovanom društvu.
Dvadeset i prvi vek je: svako je odgovaran za sebe, svako-je-Medij, post-truth društvo, ovo-ono.

Širenjem lažnih vesti ugrožavate nečiji život, nečije zdravlje, često šutirate empatiju u stomak, i još dodatno hranite uobrazilje budala, jbmmmumiša.

Hajde malo koristite jedan važan organ smešten između ušiju, evolucija ga je baš dugo usavršavala da bismo mogli da spoznamo, analiziramo, zaključujemo i delamo u skladu sa zaključkom. A možda se osetite i nadmoćno kada sami uhvatite laž sa mreže u mrežu i gledate kako se koprca i kopni, ne može da ide dalje, jer je razotkrivena.

Izvin'te što je duže, ali važno je.
I muka mi je.

"Once in a Lifetime", četrdeset godina kasnije

Pre četrdeset godina, možda baš ovih dana, Brajen Ino i Dejvid Birn zagledani su u papir sa naslovom "Right Start" ispod kojeg je tekst podeljen u dve kolone. Dejvid ih je napisao tako što se uživeo u lik radio-propovednika kojeg je slušao.

"U to vreme, američki radio je bio veliki kotao prepun strastvenih glasova – propovednika, domaćina govornih emisija, i prodavaca. Radio je vikao na vas, ubeđivao vas, i zavodio. Mogli ste čuti i salsa pevače, kao i gospel prenošen direktno iz crkava (...) Fraza i ponavljanje "Možda ćeš o sebi otkriti" bila je direktno ukradena od radio-propovednika, ali bih odatle nadalje improvizovao i menjao fokus od hrišćanske poruke ka, pa, isprva nisam bio siguran čemu sam težio. Sveštenik je bio usredsređen na nedostatak spiritualnosti u hrljenju ka materijalom. Bacio bih se na posao, šetao tamo-amo, disao sinhronizovano s propovednikom, rečenice mi bi navirale u svest, a ja sam ih beležio što sam brže mogao." (*)

Vraćamo se u studio.

Brajen, Dejvid, čitav bend i gostujući muzičari su već neko vreme u procesu stvaranja muzike na specifičan način. Ušli su u studio bez skica, ideja, demo-snimaka, već su snimali jedni drugima deliće melodija, čekali "odgovor" kolege iz benda na ono što su im ostavili prethodnog dana na traci. U tom metežu, Brajen i Dejvid utapaju rifove iz dve različite skice za pesme i sviraju nekoliko taktova jedne, a zatim nekoliko taktova druge.

U nekom trenutku, počinje pevušenje "ba-ba-bam-bam", koje postaje kičma pesma koju danas znamo kao "Once in a Lifetime", jedan od najvećih hitova Talking Heads i Birnove karijere.

"Once in a Lifetime" je u početku potpuno ignorisana od strane radio stanica. No, MTV, koji je tek počeo sa radom bio je u dramatičnom manjku sadržaja i "spreman da emituje svaki čestit materijal koji bi im dopao šaka". Dejvid radi sa koreografkinjom Toni Basil na plesu "spazmatičnog robota" i snima video koji će uskoro postati i deo postavke muzeja MOMA.  

Sada idemo četrdeset godina u budućnost.

Dejvid nikada nije prestajao da svira ovu pesmu. Kako je vreme proticalo, tako su se oboje menjali. Četrdeset godina kasnije, sinoć, odsvirao je (i bosonog odigrao) u Saturday Night Live u društvu njegove nove vesele škvadre, i kanonizovao je za doživotno slušanje (i gledanje) nedeljom prepodne, ako je to termin u kojem bi trebalo da se čuje propoved i da čovek, barem na tren, bude u miru sa sobom i svojim životom.

"Time isn't holding up,

Time isn't after us,

Same as it ever was."

* - citirano iz "Kako radi muzika", Dejvid Birn, objavila Geopoetika.

Noćurak od obrada, jubilarni deseti [mix]

Neke pesme moraju da napuste njihove tvorce da bi dobile svoj konačni oblik.

Očijukaju sa drugim muzičarima, traže prekomandu, mole za premeštaj u drugu epohu ili drugi žanr; putuju kroz vreme, prostor, jezike, žanrove (ili sve to!) da bi pronašle glas i instrumente uz koje će se smiriti.

Pesme koje su pisali i pevali Koen, Lorka, Tom Peti, Amalia Rodrigeš, Bouvi, Prins, Talking Heads, The Sisters of Mercy, Portishead, Nil Jang, Tom Vejts, ABBA, REM i Bob Marli u ovom Noćurku pevaju i sviraju The National, Rašel Garnie, Mynabirds, Primal Scream, Our Native Daughters, U pol devet kod sabe, Opatijski suveniri... a tu su i nove verzije snimaka Gil Skot Herona, Bouvija, Becka, Roxy Music i Alis Koltrejn.

U čast dolaska novog mikrofona – ovaj Noćurak traje duže nego obično ;)

Ana Vučković: "Yugoslav"

Aleksandar Genis u "Časovima čitanja" kaže: "Početak knjige podseća na šahovsko otvaranje partije. Izbor je veoma ograničen, posledice su proučene, ekscentričnost se kažnjava. Ukoliko autor bezumno otvori partiju topovskim pešakom, iskusan čitalac će odmah postati oprezan. Sa druge strane, standardni potez E2-E4 ne znači ništa, jer može da dovede do bilo kakvih, čak i neverovatnih, posledica (...) Otvaranje partije uopšte ne mora da razotkrije tajne zamisli. Ono ne govori toliko o sadržaju knjige koliko o temperamentu autora."

Ana Vučković otvara "Yugoslava" jednostavno, i strašno:
"Smrt. Smrt je kada nekog dugo nisi video. I to je to."
Tom rečenicom počinje partiju protiv zaborava, "uzvraća smrti" (Srđan Srdić),
tuče se sa tim zaboravom i smrću rečima,
sve dok joj zaborav ne ponudi remi.

(Smrt, naravno, neće ponuditi ništa osim sazrevanja i odrastanja, jer "mlad si dok imaš roditelje".)
Koliko dana sam odlagao prelazak na drugu stranicu ove knjige, toliko dana pokušavam da napišem nešto više od "preporuka za čitanje", ali odustajem od toga.
Ne umem, niti želim da se bavim vivisekcijom "Yugoslava".

Kada budete pročitali, možemo da raspravljamo o tome da li je Jugoslavija tema, pozornica, scenska uslovnost ili jednostavno odjek nekog vremena u kojem su nam svi bili živi i zdravi.

Za sada pored reči "preporuka" mogu još samo da dodam 
"Bravo Ana, i hvala".

Ovakve knjige se ne pišu planski, a manipulanti emocijama budu razotkriveni i napušteni posle dve-tri stranice. "Yugoslav" se čita do kraja, kroz knedle, setu i smeh.

Noćurak o ljubavi i donjem vešu, odranim kolenima, prosidbi kraj kafemata i kraju sveta :: Love songs

Prebiramo pesme o ljubavi ... i njenim posledicama.
Iako će ti u nekim trenucima možda zvučati drugačije - ovaj Noćurak slavi ljubav ;)

Sviraju, pevaju, šapuću, uzdišu, vrište i recituju:
Beck, Betty Davis, Daniel Johnston, Elliott Smith, Elvis Costello, Father John Misty, Frente!, Ian Dury, Jens Lekman, Kings of Convenience, Leonard Cohen, Modern English, New Order, Nick Cave & The Bad Seeds, Nina Simone, Porno brak, Prince, R.E.M, Robert Ellis, Serge Gainsbourg & Jane Birkin (ne, nije 'ona' pesma), St. Vincent, Stella Donnelly, The Flaming Lips, The Magnetic Fields, The National, The Smiths, Tom Rosenthal, Videosex...

Noćurak pun blaga :: Drive to the Ocean

Koliko blaga!

Albumi koje sam čekao nedeljama, stare pesme koje su konačno dočekale svoj Noćurak, noćno nebo je konačno ponovo čisto, zato večeras dišemo duboko.

...Agnes Obel, Ana Ćurčin i Marina Milošević sa kompilacije "Klavirsko Nebo 2", novi Andy Shauf, Antony & The Johnsons, David Bowie, David Keenan (3x!), Destroyer, Elizabeth Fraser, Isobel Campbell, Jonathan Wilson, Keeley Forsyth, LUMP, Marcus King, Maya Beiser, Michael Stipe, Patrick Watson, Paula Cole, Sacher, Sam Lee (3x!), Stef Kamil Carlens, Talk Talk, The Heads ft Michael Hutchence, Vlada Divljan...

Blue Monday

Možemo je slušati kao jednu od najboljih pesama u istoriji pop-muzike, kao najprodavaniji 12" singl svih vremena, kao dokaz da savršene pesme nastaju iz grešaka i eksperimenata (Džilijan je zapravo 'kasnila' sa sekvencerom u odnosu na bit, tu je i jedan greškom odsečen bit sa matrice, i tako tak-tak-takatakataka-tak-tak-tak dalje).

"Blue Monday" se može slušati i kao dokaz da mešanjem različitih elemenata mogu nastati remek-dela. Tu su i ritam-mašina sa b-strane singla Done Sumer ("Our Love"), ledeni hor iz Kraftverkovog "Uraniuma"; kao i Kurt Vonegat iz čije knjige "Doručak šampiona" su pozajmili naslov, iako se 'blue monday' ne pominje u tekstu.

No, sve to je zapravo nevažno. Bavljenje referencama prikriva mnogo važniju dimenziju.
"Blue Monday" se može slušati i kao tonski zapis trenutka u kojem su Bernard Samner, Piter Huk i Stiven Moris, tri godine nakon smrti Iana Kertisa, konačno dobili njegov blagoslov da nastave dalje i nateraju svet da zaigra.

Skinuvši konačno sa sebe teret imena Joy Division, oslobođeni, iskoračili su iz senke i stvorili pesmu koja se ne može izlizati ni nakon hiljada preslušavanja i protiv koje je "najtužniji ponedeljak u godini" nemoćan.

Tak-tak-takatakatakatakataka-tak-tak-tak...

Noćurak optimista :: Proclaim your joy [mix]

Sanja je rekla "hajde jedan Noćurak o optimizmu" i ja sam, neoprezno pristao.

Kažem "neoprezno" zato što sam uskoro shvatio da ja zapravo ne znam šta je sve, uopšte, optimizam.

Pokušao sam onda da pronađem reč "optimizam" u "sinonimima i srodnim rečima srpskohrvatskoga jezika", leksikon Sveznanje iz 1974. godine ali ove reči tamo nema. Pronašao sam je u "Đavoljem rečniku" Embrouza Birsa:

'OPTIMIZAM, imenica. Doktrina ili verovanje da je sve lepo, uključujući i ono što je ružno; sve dobro, naročito ono što je loše; i sve ispravno što je pogrešno (...) Pošto je to slepa vera, nije podložna svetlu dokaza - to je intelektualni poremećaj, za koji je jedini lek smrt. Nasledan je, ali srećom nije zarazan.'

Onda sam se upitao da li su "optimistične pesme" samo one bezrazložno optimistične u kojima sunce neprekidno sija, ili i one koje uspevaju da gorčinu premetnu u gorivo i one koje od gadnog prave zabavu zato što je smeh poslednje utočište očajnih... I rešio sam da i jedne i druge stavim u isti miks.

Mavis Staples, Brittany Howard, Ray Charles, Aretha, 10CC, Ian Dury, Talking Heads, Beck, Mark Eitzel, Jonathan Wilson, Andrew Bird, The Shins, Howard Jones (!!!), Paul Weller, R.E.M, Tom Petty, Dr. John, Hurray for the Riff Raff.

Najdraže iz 2019 :: 50 pesama & 50 albuma

Pravljenje godišnje liste podseća na analogno doba i vreme pakovanja za zimovanje ili letovanje. Pokušavaš da na ograničeni broj kaseta spakuješ svu moguću muziku koja će ti se možda prislušati tokom tih nekoliko dana, i konačno ti je jasna ona lekcija iz fizike za V razred koju ti je profesor objašnjavao rečenicom "ne može slonče u lonče". 

Pokušao sam da čitavu 2019. spakujem u tri i po sata...
Čekaju te Andrew Bird, Big Thief, Bill Callahan, Black Pumas, Bohemija, Brittany Howard, Bruce Springsteen, Buč Kesidi, Dope Lemon, Edwyn Collins, Helado Negro, J.S. Ondara, Jarvis, Kate Tempest, Khruangbin & Leon Bridges, Leonard Cohen, Little Simz, Lizzo, Michael Kiwanuka, Nick Cave And The Bad Seeds, Patrick Watson, Pixies, Pocket Palma, Porno brak, Purple Mountains, Richard Hawley, Tata Miki x Shreya, The Black Keys, The Chemical Brothers, The Delines, The Highwomen, The National, The Specials, Tindersticks i još dvadesetak glasova koji čekaju tvoj klik na ▶️

Preporuka za preslušavanje - 50 najdražih albuma po abecednom redu
(izbor pesama u miksu i izbor albuma sa ovog spiska nisu blizanci ;)

A Winged Victory For The Sullen - The Undivided Five

Amanda Palmer - There Will Be No Intermission

Andrew Bird - My Finest Work Yet

Bella Technika – Section

Big Thief - Two Hands

Bill Callahan - Shepherd in a Sheepskin Vest

Black Midi - Schlagenheim

Black Pumas – Black Pumas

Bohemija - Nasmeši se i reši se [bandcamp, download >>]

Brittany Howard – Jaime

Bruce Springsteen – Western Stars

Buč Kesidi – Euforija

Deerhunter - Why Hasn't Everything Already Disappeared

Devendra Banhart - Ma

Dope Lemon - Smooth Big Cat

Durand Jones & The Indications - American Love Call

FKA Twigs – Magdalene

Foals - Everything Not Saved Will Be Lost Part 1

Helado Negro - This Is How You Smile [bandcamp >>]

Holly Herndon – Proto
Iggy Pop - Free

J.S. Ondara - Tales of America

James Blake - Assume Form

Jamila Woods – Legacy! Legacy!

Jenny Hval - The Practice of Love

Karen O & Danger Mouse - Lux Prima

Kate Tempest - The Book Of Traps And Lessons

Kevin Morby – Oh My God

Laurie Anderson, Tenzin Choegyal, Jesse Paris Smith - Songs from the Bardo

Leonard Cohen - Thanks For The Dance

Marcos Valle - Sempre

Michael Kiwanuka – KIWANUKA

Nguyên Lê – Overseas

Nick Cave & The Bad Seeds – Ghosteen

Our Native Daughters - Songs of Our Native Daughters

Patrick Watson – Wave

Purple Mountains - Purple Mountains

Rhiannon Giddens - There is No Other
Richard Hawley - Further

Robert Ellis - Texas Piano Man

Sacher – Sacher

Sault - 5

Sudan Archives – Athena

TaxiWars - Artificial Horizon

The Claypool Lennon Delirium - South of Reality

The Comet Is Coming - Trust In The Lifeforce Of The Deep Mystery

The Delines - The Imperial

The Ocean Blue - Kings And Queens/Knaves And Thieves

The Specials – Encore

The Teskey Brothers - Run Home Slow

Tindersticks - No Treasure But Hope

Matt-ori

Ima ljudi sa kojima se prepoznaš na prvi akord.
Još ako je taj akord poput onog kojim počinje "A Hard Day's Night", sve nakon toga je čista muzika.

Matt-ori, Deda Strale, Strahinja, Strahinja Unindeda... su tek neki od nadimaka pod kojima su znali Strahinju Maksimovića. Onaj prvi mi je nekako bio najdraži, najčešće se tako i potpisivao kada mi je slao poruke.

Imao je poverenja u mene, u nekoliko navrata mi učinio čast da budem vodič u njegovoj "trabakuli", kako je zvao legendarnu emisiju "Back on the Road" koju je s ljubavlju radio, zapravo, celog života, i to mu nikada neću zaboraviti. Imao je strpljenja za neredovna javljanja, svaki put pozdrav pun ljubavi za Aleksandru.

Strahinja je bio bezgranična količina ljubavi, podrške i muzike koju je bezrezervno emitovao oko sebe poput najjačeg predajnika.

Verovao sam, glup sam, da imamo još vremena za priču.
Hvala Matt-ori, na svemu.

Zamišljam kako te Džon i Džordž dočekuju, širokih osmeha, spremni da njihovom najvećem poštovaocu odsviraju pesme koje nikome nikada nisu pokazali. 

Praznični specijal ili o bezobraznim Deda Mrazovima, tangu sa Eskimima i bežanju sa dočeka (miks!)

Dvosatna potraga za blesavim, neobičnim i bezobraznim prazničnim pesmama, kao i onim nežnim ili setnim koje nećeš naći na božićnim kompilacijama.

Pošto je level prazničnosti poslednjih dana decembra 2019. u Srbiji negde između minus deset i nule, možda ovaj Praznični specijal to popravi.

Dole je link za preuzimanje miksa bez priče (i sa nekoliko dodatnih pesama), a kraj jelke sviraju i pevaju: Andrew Bird, Bob Dylan (ima i božićnu poslanicu za sve nas), Chuck Berry, Donald Fagen, Eartha Kitt, Ella Fitzgerald & Louis Armstrong, Elvis, Fountains of Wayne, Gaspard Royant, James Brown, Jens Lekman, Jona Lewie, Kralj Čačka, Lhasa, Low, Lucy Dacus, Miles Davis, Sharon Jones & The Dap-Kings, She & Him, Sufjan Stevens, The Magnetic Fields, Tom Waits, Violent Femmes...



Praznični poklon! Miks bez priče >> [link je aktivan 7 dana]