Photo: The Rolling Stone |
"Well, I never got my license to live /They won't give it up /
So I stand at the world's edge/ I'm trying to break in /
Oh, I know it's not for me /And the sight of it all/ Makes me sad and ill..."
Nije dovoljno napisati samo "danas Godfather of Punk slavi 73.' i na tome se zaustaviti.
Igi nije samo to. I nije samo muzika.
Igi je i dete koje je živelo i odrastalo u prikolici, bubnjar u pokušaju, ljuta iguana, bivši narkoman, pajtaš Lu Ridu i Bouviju, čovek koji je snimao sa Kejlom, Sakamotom, Kejt Pirson, Deborom Hari, Bilom Lasvelom, Džošom Homijem i Underworld - i ljuti rokenrol i balade i elektroniku i eksperimentalnu muziku.
Mogli bismo da pokušamo da čitav njegov život predstavimo slowmotion snimkom skoka sa bine u publiku. Ali, teško bi bilo u montaži iseći kako se sa tom publikom šaketa i razmenjuje udarce.
Pevao je šlagere, landrao sa Bouvijem i Kraftwerkom, upadao u filmove Skorsezea, Aleksa Koksa i Džima Džarmuša, na poslednjem albumu recitovao Dilana Tomasa "Do not go gentle into that good night/Rage, rage against the dying of the light".
Igi nije samo muzika. Igi je onaj veliki, neuništivi američki automobil koji se oglašavao u prošlom veku sloganom "Live long, die hard".
Zato za rođendan ide ova pesma.
Pomalo zaboravljena, skrajnuta zbog nekih poznatijih sa albuma "Lust For Life". Reskog rifa i nadrkanog teksta, u kojem ga u pozadini kao vokal prati Bouvi. "Some Weird Sin" besprekorno funkcioniše u svakoj prilici, čak i kada ga uguraju da TV studio da otvara usta na plejbek, a on iskoristi i tu šansu.
A ima i majicu na sebi, što nije često.
Live long, Iggy!
Live long, Iggy!
No comments:
Post a Comment