Thursday, 15 July 2010

I will Posses Your Heart (39 pesama, #8)



Velike pesme uvek pronađu put: u izboru od 13.246 pesama, od kojih su mnoge bile nepreslušane, shuffle mod se zaustavio na ovoj, drugoj po redu na u plejer tek ubačenom albumu “Narrow Stairs”, benda Death Cab for Cutie o kojem nisam znao gotovo ništa.

Tihi, zavijajući fon krenuo je iz slušalica negde u blizini Bezistana i u početku se nije razlikovao od huka vetra: sneg je bio crn od gareži i ljudi su hodali gledajući u svoja stopala.

Hipnotička repeticija dovedena do savršenstva:

Klavijatura.
+
Fon.

Korak po korak.

Bas.Bas.Bas.
+
Fon.
+
Bas i gitara.

Korak po korak.

Klavijatura.
+
Bas i gitara i klavijatura.

Korak po korak.

Bubanj se priključio kod podzemnog prolaza.
Osnovni rif pesme se konačno razotkriva na pokretnim stepenicama.

Kuda sam dalje hodao i gde sam stigao -
ne znam.

Četiri minuta i trideset sekundi predigre! Najpre kanalisani, a zatim sve raspojasaniji vajb koji se otima kontroli i čisti sve pred sobom - da bi stvorio prostor za prve stihove, u kojem je glas ostavljen na goloj, hladnoj ledini, praćen samo bubnjem i tim istim, početnim fonom:

“How I wish you could see the potential/the potential of you and me.
It's like a book elegantly bound but/in a language that you can't read.
Just yet.”

I odmah nakon tih stihova, skoro da zažališ što nisi barem u tih 8 minuta i 30 sekundi nesrećno zaljubljen, da bi proživeo ovu pesmu celim frekventnim opsegom, da bi odjeknula punom snagom u ušima i glavi.

“You gotta spend some time, Love/You gotta spend some time with me.
And I know that you'll find, love/I will possess your heart.”

I taj refren će se u preostala četiri minuta ponoviti dovoljno puta – taman toliko da svima bude jasno da je autor pesme potpuno siguran u ono što tvrdi, dovoljno puta da se sve ne prevali u besmisleno ponavljanje do fade-out-a, dovoljno puta da se između ovih redova smesti i ključna rečenica cele pesme:

“I won't let you...
let me down...
so easily.”

Pomišljam da je ovo pesma koju su Coldplay i Keane oduvek želeli da snime, ali – nisu umeli. Ukoliko su možda nekada i bili blizu ovako grandioznog komada, sigurno nikada ne bi pomislili da je lansiraju kao singl/spot - a gotovo tri miliona gledanja ove verzije spota na YT - u odnosu na svega milion gledanja kraće verzije - govore da trajanje ne utiče na vreme u kojem će taj fon odzvanjati u glavi i srcu, rastopljenom između slušalica.


 

[Ideja serijala “39 pesama”: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Dosadašnji tekstovi dostupni su > ovde]

6 comments:

  1. Moj odogovor na ovu tvoju pesmu je s poslednjeg remasterovanog albuma albuma Madrugade: http://www.youtube.com/watch?v=7WFk23_6yos

    p.s. Bas volim ove Norvezane.:)

    ReplyDelete
  2. Meni je prošlog leta stalno na repeat išao njihov album "Plans" koji je apsolutno fenomenalan, meni naročito "Summer Skin". Ben Gibbard je posle Elliota Smitha, najbolji stihotvorac današnjice.

    ReplyDelete
  3. Upravo mi se desila čudna stvar vezana za ovo. Nisam čula nikada ranije i da ne bih gubila vreme (prokletstvo multitaskovanja) pustim ovo tvoje i u isto vreme "Dr. Pillai's Guru Purnima Message 2010" isto sa tjuba.
    Pillai priča priču vezanu za vedsku astrologiju i ume da bude beskonačno dosadan. I tu je suština na kraju da treba da se ćuti, da ne davim sada...
    Elem, Pillai pravi pauze u govoru, a ova muzika se tako dobro uklopila u njegovu priču da mi je prosto neverovatno. Ritmički su se sklopili.
    I onda su i njegova priča i muzika dobili sasvim drugačije značenje.
    Jednom da se desi nešto dobro iz gluposti :)

    ReplyDelete
  4. @Marija: ZNAO sam da ces te padavicare kad-tad da stavis na sto... :) Dobri su, kako god! :)

    @ocean:
    Hvala za preporuku za Smitha, priznajem da mi je prosao ispod radara... A brzi pregled tekstova po netu govori da si u pravu!

    @yzse:
    !!! :) U vreme analognih izvora zvuka, tako smo svojevremeno pravili mash-upove pustajuci naporedo cuvene dijaloge iz filmova sa VHS-a i muziku iz drugih filmova kao podlogu: rezultati su bili fascinantni> pustis snimak kako Dzon Hana recituje Vistana Hju Odna, a ispod toga muziku iz "Il Postino" - sto je prica o jednom drugom pesniku, cudni cvetovi pocnu da cvetaju...

    ReplyDelete
  5. ...nisam fan pomenutog benda, ali sam sa ovom pesmom imala vrlo slicno iskustvo...ustvari, samo je moja trasa bila Kotez-Trg, sa sve mostom i zalaskom sunca iza Zemuna...lepo...
    hm, slicno mi se desilo i sa My Morning Jacket Touch Me I'm Going To Scream Part II (8:13), a ako postoji Part I , ja ga nisam cula :)

    ReplyDelete
  6. Nisam ni ja bio fan benda dok nisam cuo ovu stvar... A njihov poslednji album je sasvim sasvim dobar :)

    Ne znam za I deo pesme? Ako se pojavi, znaces! :)

    ReplyDelete