Saturday, 27 February 2010

"Ruši se stablo... po stablo... po stablo... po stablo" (*)



Sve je delovalo zaista idilično te godine: nezavisni mediji nisu postojali ni u naznakama; mostovi su obnavljani; teroristi koji su planirali smaknuće Vođe pohapšeni su po gudarama; fotošopom i mitozom klonirani radnici množili su se na naslovnim stranama složni u podršci; odigrali smo kako-tako na Euro 2000, Holandija nas je samo malo tukla; ankete su govorile da Svetloj Budućnosti ništa ne stoji na putu.


Raspisali su redovne izbore za parlament SRJ i lokalnu samoupravu i - puni entuzijazma nadgrađenog halucinacijama o tome da su voljeni - raspisali prevremene izbore za predsednika Jugoslavije, ubeđeni u pobedu.

No, zbir svih krupnih i sitnih a gorkih nezadovoljstava bio je preveliki, čak i za nas, postojane klisurine.

Nije bilo tako davno, nismo zaboravili.

(*) - citat dolazi od onoga koji "nije zaslužio" ulicu.


17 comments:

  1. Odlicna paralela, verovatno cu ako budem imao vremena i sam sledece nedelje nesto da napisem na tu temu. Onako poduze. Sad cu za intermeco malo da citiram Orvela.

    P.S.
    Cuvaj tu macu koju si danas spasao, bar dok malo ne ojaca. Podsetilo me na nekoliko mojih macora koje sam tako pokupio sa ulice odhranio i pustio da odu (po njihovoj zelji) kada su porasli.

    ReplyDelete
  2. Cuvacemo je svakako, pronadjen joj je i dom sa sve bastom, ali pre toga moramo da ucinimo da je nista ne boli... Sutra operacija... Te kad bude sve ok, uzivace u hladu nekih sacuvanih drveta - mada su u basti breze dominantne.

    ReplyDelete
  3. Ne volim Van Gogh, ali me ovaj naslov asocirao na pesmu Klati se klatno...se klatno...se klatno.

    Nego, gde je ta basta sa brezama :)))

    ReplyDelete
  4. Ni ja... ali je to jos jedan dokaz ko mu je uzor vec 20 godina...

    Bašta je u Zemunu... i već se u njoj baškari jedna mačka, starija gospođa ;)

    ReplyDelete
  5. "Only when the last tree has died and the last river been poisoned and the last fish been caught will we realize we cannot eat money"
    Cree indian proverb

    Teško vreme za drveće...reke...ribe...mačke....ljude.

    ReplyDelete
  6. Kakav citat!

    Jeste teško i ljudima, ali - oni jedini imaju moć da olakšaju i sebi i drugima...

    ReplyDelete
  7. Jel se neko možda spontano setio ovih dana onog momenta iz dokumentarca Joy Division kada, valjda Piter Huk ili ko već, opisujući kolabirani industrijski Mančester sedamdesetih kaže: "prvi put sam video drvo sa sedam godina".

    ReplyDelete
  8. U skladu sa filmom koji pominjes, razmisljam o tekstu pesme koja se nalazi na "Still" > "Something must break now"... Mada bi verovatno po mentalno zdravlje bilo bolje citati "Dobro drvo"...

    ReplyDelete
  9. ja samo da kažem da mi je neizmerno drago što ste vas dvojica razmenili par "nesukobljavajučih" komentara.
    :)

    ReplyDelete
  10. brrr, sve su ih zaklali, a nisu bili ni truli. Nešto je trulo a nisu platani

    ReplyDelete
  11. @vrabac:
    konacno se pojavio jedan jasan simbol oko kojeg se nismo sukobili: DRVO. Sledeca stanica je verovatno isto tako nesto epsko, tipa voda ili kamen... :)

    @jj: ne, ne razumes! Ovo iz E-novina je zlonamerna montaza... Pogledaj kako su u drzavnim medijima svi truli, bez izuzetka...
    Zli nezavisni mediji lece drvece u Photoshopu, to ti je...

    Tuga.

    ReplyDelete
  12. mislim da grešiš (po pitnju dodirnih tačaka)...
    no, nebitno (jel ima neki smajli za odmahivanje rukom?)

    ReplyDelete
  13. Ma, sigurno ih ima jos... a da nisu materijalizovani vec idejni... ;)

    Nema takav smajli, da ja znam ;{

    ReplyDelete
  14. Kakav tekst Petra Lukovica...

    http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/35346-Posecite-Srbiju-trula.html

    ReplyDelete
  15. već sam ga pročitao, odličan. trebalo bi da ga dele ljudima po gradu.
    Peščanik i e-novine su jedini probijali medijsku blokadu.
    eto, posle toliko godina sam sa tim ljudima na istoj strani.
    izgleda je dogorelo do nokata :)

    ReplyDelete
  16. Morali su šumu da poseku da bi se našli svi sa iste strane! :) i :(

    Pricalo se po Beogradu 1989. da je revolucija u Rumuniji zapravo pocela potpuno neplanirano - deca bacala petarde, ljudi na trgu pomislili da je pocela pucnjava i da je "sada vrijeme za to" i okrenuli se ka policiji, da se konacno razracunaju. Ovi pripucali, revolucija se rascvetala. Ne ocekujem to i ovde, naravno, ali zvuk stabala koja padaju ce dugo, dugo odzvanjati.

    ReplyDelete