Alberto Mangel, jedan od Borhesovih čitača (onih koji su imali tu čast da potpuno slepom Horheu pred smrt čitaju poeziju i prozu i slušaju njegova tumačenja pročitanog) zaključuje u sjajnoj knjizi „Biblioteka noću“ da je spaljivanje Aleksandrijske biblioteke uništilo ne samo svu postojeću prošlost sveta, već i njegovu budućnost – kako antičkog, tako i onog koji tek ima da bude otkriven. Karl Sagan je sličnu tvrdnju izneo na drugom mestu, zaključujući da je taj požar unazadio civilizaciju za oko petnaest vekova – toliko vremena je, naime, ljudskom rodu bilo potrebno da ponovo otkrije ono što je već jednom spoznao, zapisao i pohranio u biblioteku čiji je poslednja poznata nastojnica bila – Hipatija. (Sagan, čak, hrabro tvrdi da bi neki od vas ove rečenice čitali rasuti na više planeta da nismo osujetili sopstveni napredak, jer bi kolonizacija okolnih svetova išla mnogo brže i lakše da nismo vatrom izbrisali nekoliko hiljada godina sakupljenog znanja).
O Hipatiji i njenom tragičnom kraju sam već pisao, slaveći početak rada
Ovo su neke od činjenica koje bi valjalo uzeti u obzir pre gledanja novog filma Alehandra Amenabara – „Agora (Hypatia)“ premijerno prikazanog prošle zime, koji je za sada ovenčan ne malim brojem španskih Goya nagrada, ali ne i preteranom pažnjom medija i koji bi trebalo da širem auditorijumu ponovo predstavi epohu i predoči okolnosti pod kojima smo utonuli u srednji vek.
Ipak, jedan detalj brine, pre gledanja filma. Način na koji se film najavljuje – kao da dokazuje da su Mangel i Sagan bili u pravu na temu spaljivanja budućnosti i štete koju smo napravili: jer, kako drugačije razumeti činjenicu da je u prvoj dekadi dvadeset prvog veka film o jednoj od najumnijih žena antike koja se ponegde pominje kao majka sekularnog pogleda na svet i kao jedna od prvih ikona feminizma - oglašen i muškim plakatom, tj. onim na kojem je u prvom planu - muškarac? Žena-borac-mislilac nije dovoljno snažan triger za gledanje filma na teritoriji Španije, koliko vidim. Francuzi, pak, imaju žensku verziju plakata. Zanimljivo. Tragikomično.
Gase se svetla.
Uobičajena i pogrešna predstava je da je savremeni svet rezultat kontinuiranog razvoja tokom istorije čovečanstva. Valjda nas u školama tako uče, a civilizacije su nastajale i nestajale u potpunosti, ostavljajući za sobom tek fragmente svojih tekovina. O mnogima se ništa ili gotovo ništa i ne zna. Što je civilizacija bila moćnija i veća to je dramatičniji bio njen pad. Spaljivanje Aleksandrijske biblioteke je velika opomena i nikada nije bilo važnije dobro se zamisliti i razumeti ovu poruku. Pa onda još jednom pogledati svet u kome živimo.
ReplyDeleteOdredjeni kontinuitet ipak postoji: priglupe siledzije su spretne u skretanju toka istorije, stvarajuci neprekidnu liniju samoubistava citavih naroda, poduzih stagnacija citavih nacija.
ReplyDeleteBiblioteka je, koliko sam ja do sada izbrojao i pronasao - paljena i potpaljivana - CETIRI PUTA! Dakle, zaista je smetala da srednji vek nekako konacno pocne...
A ja volim taj mračni, srednji.
ReplyDeleteNego, el si čito Aleksandrijski kvartet?
Meni taj srednji nesto ne ide, narocito ne u suncano jutro na prazan stomak...
ReplyDeleteCitao, no toliko davno (baš, baš davno...) da mi je trebalo dosta vremena da neki staklici ponovo dodju pred oči.
Ti to sugerišeš da bi ponovo krenuti u tu avanturu? :)
Ovakav pogled na istoriju nauke i istoriju uopšte se ne razlikuje mnogo od verovanja da je u knjizi postanja precizno opisan mehanizam stvaranja života na zemlji.
ReplyDeleteSaganove tvrdnje su urnebesne, iz njih na primer sledi da su grčki polisi međusobno bili povezani gustom železničkom mrežom (za šta, bar koliko ja znam nema validnih arheoloških dokaza) da ne spominjem neke još grotesknije zaključke koji bi se dali izvesti.
Veliki broj knjiga (ili njihovih kopija) iz Biblioteke su potom vekovima bili čuvani u (gle čuda!) tada vrlo hriščanskom Carigradu, odakle su pred pad Vizantije bile prenesene u Firencu, što je predstavljalo jedan od ključnih događaja za pojavu Renesanse.
Jedan od predstavnika te opake,druge struje koja je pobedila je svakako bio i Isak Njutn (tip je bio religiozan do imbecilnosti) pa nas je kao tvorac diferencijalnog računa i moderne fizike (ja bih čak rekao prve ozbiljne fizike u istoriji, zasnovane na matematičkom jeziku) bacio još dublje u mrak da ropćemo pod teretom neznanja.
Hipatijina sudbina je svakako tragična, nažalost to je samo jedan od primer šta rulja zaslepljena "velikom idejom" može da uradi, ništa više od toga.
No, dobro, svaka religija zahteva svoje svoje mučenike i mučenice koje će kasnije pretvoriti u svece i svetiteljke. A kada je interes naše Svete Crkve u pitanju, ne treba se držati istine kao pijan plota, pa je tako i dozvoljeno jednog astrologa, pardon, astrološkinju proizvesti u eminentnu naučnicu.
Kako bilo, večeras pred spavanje, svakako ću se pomoliti pred čudotvornom ikonom Svete Hipatije da mi podari blagotvornu konjukciju Marsa i Venere.
Ipak živim sa dve žene u kući.
Baš si u formi...
ReplyDeleteElem, ne vidim ništa groteskno u tvrdnjama da nam je zaista ponovo trebalo 15 vekova da otkrijemo neke bazične istine, poput činjenice da je Zemlja okrugla, što je tvrdio još Aristarh.
Ukoliko su knjige prenete, glupost je još grđa, jer koliko znamo ne mali broj ljudi je mučen ili spaljivan zbog toga što je u tim knjigama već pisalo, tj. onda je šteta još veća...
Konačno, Isak Njutn nije bio svešteno lice, te nikako predstavnik te "druge struje", namerno pogrešno prepovezuješ podatke: Hipatiju su rastrgli ljudi koji su bili predstavnici Crkve, sveštena lica, ne piše se o ljudima koji veruju u Boga.
Lep je dan, sunce, uživaj sa tim ženama.
Eh da, zaista je bio lep dan, iskoristismo to da prošetamo šumom dok je još tamo, odnosno dok je Tajfun progresa ne oduva, kako najavljuju :)
ReplyDeleteSaganove tvrdnje jesu smešne, bila je to jedna epoha na izdisaju, u kojoj su ideje presušile i ne bi joj 10 takvih biblioteka pomogle. Bilo je potrebno da se stvori jedno sasvim novo društvo na nekim sasvim novim temeljima da bi se stvorila moderna nauka.
Nema nikakvih ozbiljnih dokaza da je antička epoha posedovala neka vrlo bitna znanja koja nisu prenesena dalje. Arirstarhov heliocentričan (to je bio problem, Crkvi nikada nije smetala okrugla Zemlja) model nije tada bio nešto popularan, banku su držali Aristotel i Ptolomej.
Antički svet nije uopšte bio tako ružičast niti je Srednji vek bio tako mračan, te predstave su delom plod kasnije romantizacije a delom obične propagande. Uostalom pitajte Sokrata, i to u demokratskoj Atini, da ne spominjem totalitarnu Spratu.
Nemam nameru da branim neke postupke Crkve, pošto su nebranjivi ali je progona, mučenja i ubistva ljudi od strane vlasti zato što neće da se saglase sa vladajučom dogmom, bilo u raznim sistemima pa i deklarisano ateističkim.Pa i banovanja nauke. Spomenuo bih samo zabranu genetskih istraživanja u SSSR pre Drugog svetskog rata, pošto se nije uklapalo u ideologiju.
O doprinosu crkvenih sholastičara razvoju filozofije a time indirektno i metodologiji prirodnih nauka možeš pročitati u knjizi čoveka kojeg si i sam citirao "Istorija zapadne filozofije", Bertranda Rasela.
Itd,itd...mogao bih još tri sata ovako ali to prevazilazi formu komentara na blogu:)
ovo je drugo svetlo, drugi ton, drugi pristup... ("druga Srbija"?) :)
ReplyDeleteelem, sholasticari - ok, no, kada se Njutn pojavio kao prozvani, a ja sam ciljao na drugu ekipu, shvatio sam da se razmimoilazimo ne u pristupu, neg' u temama...
Troll, ali moram da pitam> posto vidim da baratas podacima - da li je trac ili istina da je i Orvelova "1984" bila dugo u obaveznoj lektiri u Severnoj Koreji, zato sto su vladajuce strukture tu knjigu posmatrale iskljucivo kao kritiku kapitalizma?
nastavicemo...
Ma, ja mislim da je ton mog posta bio vise nego pristojan, s obzirom na temu kojom se bavimo... Mogu ja i mnogo gore ;/
ReplyDeleteOvo za Orvela ne znam - ali sam nedavno ponovo pronasao informaciju da je pred smrt poslao pismo britanskoj vladi u kojem je i lista svih vidjenijih pisaca Kraljevstva (koje licno poznaje) koji su simpatizeri komunista...
A na temu ovog drugog :)...
Pronasao sam u arhivi tekst koji sam pisao i spikerisao krajem septembra 2000. godine, spot za ponovno glasanje na nekim opstinama Vracara, koja se imaju ponoviti zbog neregularnosti... I koji smo morali da oglasimo a da ne bude mesanja sa II krugom koji je trazila Vlas'...
Radio spot je pocinjao recenicom:
"Ovo nije drugi krug! Ovo je druga Srbija!"
ja ne znam što se ljudi iščuđavaju tom Orvelom spisku. to je sasvim u skladu sa njegovim stavovima. svako ko je imao priliku da čita njegove eseje i kolumne koje je pisao to je sasvim jasno.
ReplyDeletečovek je napravio listu za IRD ljudi koje ne treba angažovati za antistaljinističku propagandu i to je sve. čak nije ni radio za njih kao Bertrand Rasel na primer. i to je uradio pred smrt tako da nema govora o koristoljublju.
poznato je da je on smatrao staljinizam za veče zlo od kapitallizma. a zna se šta je mislio o kapitalizmu.
za razliku od mnogih salonskih levičara koji mu to zameraju on je svojim životom svedočio svoja ubeđenja. a staljiniste je dobro upoznao još kao borac na strani anarhista u Kataloniji za vreme španskog rata.
i od tada nije prestajao da ih raskrinkava.
uz to, treba imati na umu da je to bio period zahuktavanja hladnog rata a Orvel je bio deklarisani rodoljub, dakle, voleo je svoju zemlju. ili što bi on rekao: "my country, left or right"
(nakon kratke pauze) vracam se ovoj temi: generalno, mene dovodi do izbezumljenja sama ideja da neki ljudi prave spiskove drugih ljudi - osim kada su u pitanju spiskovi ljudi koje zoves na rodjendan ili na svadbu - svaka druga vrsta spiska, kojom ti/ja/bilo ko preporucuje neke druge ljude za bilo koju i bilo kakvu drugu radnju/obradu mi je zastrasujuca.
ReplyDeleteInace, film od kojeg je zapocela cela ova zabavna prepiska jeste vredan gledanja, ali u nekoliko momenata opasno balansira na granici romansirane biografije. No - i takav ce zainteresovati neki procenat publike da nastavi da istrazuje - sama.
Na kraju, o cemu je zapravo film? O rusenju/ima biblioteke (i ako jeste, zanima me koga su predstavili kao prve rusioce) i "mraku" koji je usledio ili o necem drugom?
ReplyDeleteHvalaunapred:)
Film se zapravo fokusirao na period "drugog rusenja" (ako uzmemo za prvu paljevinu onu koju su izazvali rimski vojnici u 1. veku n.e, sto se ovde eksplicitno ne pominje).
ReplyDeleteAli, kako je naracija usmerena vise na nju i njen odnos prema ocu, prokuratorima i predstavnicima obe konfesije, blago preliven i zaseceren ljubavnom pricom - zapravo i sama sekvenca upada hriscanskih vernika u biblioteku ostaje zabelezen - ali bez preterane dramatizacije - kao da spaljuju i ruse ne daj boze biblioteku Djordje Jovanovic (ona mi prva pada na pamet ;) a ne ucenjacki centar poznatog sveta.
Elem, s obzirom na pristup "romansirane biografije" ovaj film jeste gledljiv (perfektna scenografija i kostim), ali je daleko od dublje analize svega sto je unistenje biblioteke promenilo u daljem toku istorije.
Ocena za MMG bloga (4/10) je sasvim odgovarajuca.