Doviđenja... i hvala na svim brigama!

Hladiću glavu ležanjem na vrelim stenama, u sumrak.

Smiriću srce uskakanjem u talase.

Utišaću buku u glavi pesmom zrikavaca iz borove šume koja se spušta do obale na kojoj ćemo biti sami.

Otupeću brige sitnim peskom.

Usporiću vreme pedalom za gas.

A možda ponovo počnem i da sanjam.

Pisci mitologija tvrde da su se letnjikovci bogova nalazili u tim brdima. 
U njihov izbor lokacija ne bi trebalo sumnjati.

Doviđenja, dakle.

I hvala na svim brigama.

Ray Manzarek: "Light My Fire/Moj život s grupom The Doors"

"Znaš što, otpjevaj mi neku pjesmu, Daj da čujem što si napisao."
"Aaaa, Ray, nemam baš neki glas", odgovorio je stidljivo.
(...)
Nastavio sam ga ohrabrivati. "Ovdje smo samo ti i ja i neću prosuđivati tvoje pjevanje. Samo želim čuti tvoje riječi i, znaš, ono što je u tvojoj glavi. Hajde, Jime"

To je, čini se, upalilo. Ohrabren, spustio se na koljena, okrenuo prema meni i zakopao ruke u pijesak. Izvukao je šake pune pjeska i počeo ga čvrsto stiskati. Vidio sam potočiće, slapove pijeska kako cure iz njegovih ruku... a onda je rekao: "Ok. Evo jedne. Zove se 'Moonlight Drive'. Zatvorio je oči i počeo pjevati, pijesak je i dalje curio, a ja sam po prvi put slušao te riječi..."

* * * 

"No svi smo postali prijatelji i poslednjeg dana našeg kratkog, dvotjednog angažmana s irskim luđacima svi smo se zajedno našli na pozornici u čudovišnom jam sessionu. The Doors i Them skupa na pozornici! Jim Morrison i Van Morrison na pozornici u isto vrijeme! Pevaju 'Gloria'! Kakva jebena noć. Morrisoni su bili nevjerojatni. Više je snage dolazilo s te pozornice nego što je se ikad stvorilo na uglu Sunseta i San Vincentea. Nikada neću zaboraviti prizor meni s desna: Van uz mikrofon na stalku, a Jim s mikrofonom u ruci sjedi na velikom pojačalu. Njegova je glava bila iza i malo iznad Vanove, a zlatno ih je svjetlo obojicu obasjavalo. A onda su nestali! Bili su u drugom vremenu, na drugom mestu. Bili su unutra, u glazbi i zavijali su. Svi smo zavijali! Bila je 1966. i bili smo mladi, živi i rokali smo. Budućnost je bila naša."

* * * 

"Ray, što misliš, koliko ćeš dugo živjeti?"
(...)
"Oh, Bože, vjerojatno... hmmmm", mucao sam u pokušaju da projiciram sebe iz tog zlatnog dana u daleku budućnost. "Vjerojatno... nešto kao... osamdeset i sedam".
"Oaaah, ja ne, čovječe. Nikad neću toliko doživjeti." Govorio je to bez imalo straha u glasu. "Vidim sebe kao zvijezdu padalicu. Znaš ono, kad si vani s tom hrpom ljudi, na plaži, a netko uperi prst u nebo i kaže, "Hej, pogledajte, zvijezda padalica!" I svi prestanu pričati i kažu "Aaaa!" To ih zaokupi na tren... i onda nestane."
(...)
"Tako ja sebe vidim, Ray!"

In that year, in our youth, we had an 

intense visitation of energy

Uvijek će mi nedostajati."

* * *

Nakon čitanja ove knjige postajem još sigurniji da su se pre mesec i po dana Džim i Rej ponovo sreli, na nekoj Zlatnoj obali, u sumrak.

"Moj život s The Doors" je sjajno napisana knjiga, krcata hrabrim prelazima i obrtima kakve je Rej umeo da izvodi na klavijaturama i starom Vox-u na kojem je svirao bas deonice. 
Ova knjiga je, istovremeno, puna ljubavi za Džima, kao i razumevanja za Jimbove demone i njihove štete.

Rej je, sticajem okolnosti, često bio jedini svedok scena poput one sa početka priče, a koje su uveliko deo mitologije rock'n'rolla i pop kulture. 
Na sreću, zapisao ih je na vreme, pre no što je muzika utihnula. 
I sada, konačno, znamo sve važne detalje i možemo odbaciti izmišljene i suvišne.

Manzarek je zabeležio sve važne trenutke onoga što je prethodilo nastanku The Doors, dane okupljanja, čitanja bitnika, Kerouaka, Selina, Džojsa i Ničea, otkrivanja vrata percepcije, druženja, maštanja o bendu koji će napraviti, proba i susreta sa Njujorkom, Vorholom, Niko, Grateful Dead, Them, Jefferson Airplane... sa - slavom. 

Uz odličan dokumentarac "When You're Strange" >>, ova knjiga će valjda uspeti da rasprši sve netačne ili nemušte interpretacije iz onog Stounovog nesrećnog filma. 
Svaku od epizoda koju je Stoun koristio u svom igrokazu a koja se zaista dogodila Rej je raspisao sa posebnom pažnjom - istine radi, i uz prateću tvrdnju da je Stoun običan "fašista".

Na Borinu dojavu, knjiga je kupljena u suterenu knjižare u Sremskoj ulici, odeljak "Dalas records".
Ne znam sa koliko primeraka raspolažu.
Požurite.
Vredi.
.

Prvi "veliki" intervju :)

...Nadam se da će članovi šire i uže familije prihvatiti pojavu intervjua u "Bazaru" kao dokaz da sam uspeo u životu, i da završimo više sa tim :)
Jučerašnji broj, strane 74 i 75.

(Desni klik/Open in new tab na sken za lakše čitanje :)

.

Živeo život

"Ja kad želim da odem u neko mesto gde sam srećan, ja odem u Jugoslaviju"

(Borivoje Petković, 2013)

"Grocka kombinat": logotip nisam video dvadesetak godina. Ukus njihovih marmelada bih, siguran sam, prepoznao i danas.

"Fruit Juice", leto 1982/3? Pošteno je cedio moj džeparac: prvi sok u "briku na slamku", revolucionarna promena u odnosu na do tada standardne "dojpake", koji se slamkom nisu mogli probušiti.

"Dve kifle za ovde i jogurt za poneti :)" @Pekara Pera, nekada na početku ulice Carice Milice.

U konkurenciji "mirisa žvaka", "mirisa Pino Silvestre", "Pitralona" i drugih, ovaj je, zapravo, najautentičniji.

"Dobar dan... Poslala me mama da nam sameljete kafu, ako radi mlin."

Pet dinara je bila cena i gore viđenog "Fruit Juice" soka. Odnos cena parkinga i sokova se promenio. 

Izbor pesama stavljen na "Jukebox 70", izložen na poslednjem nivou izložbe. Na žalost, ne radi.

Na jednom ovakvom sam prvi put slušao "Paket aranžman" i "Stop Making Sense"

Grafoskop, desno.

Magazin u kojem sam krajem 80ih pročitao prvi intervju sa Kejvom, ikada.

Izložba "Živeo život" otvorena je do 31. jula, u robnoj kući "kod ruskog cara", ili kako bi to stariji rekli - u "Robnoj kući Nama". 

Radi i "bioskop" u kojem je svake večeri na repertoaru drugi film, dok se preko dana emituju "prilozi iz bolje prošlosti" ili "priprema za budućnost koja se nije dogodila".

Ima i klikera, viršli "iz crvenog kioska" (liče, ali nema belih "državnih" kifli), Politikinih zabavnika iz sedamdesetih i osamdesetih, razglednica iz vojske, dresova fudbalera, singlica, Revox magnetofona i kariranih stolnjaka, čak i dva "stereoskopa", ko ih se seća?


Više o izložbi "Živeo život" dostupno je na: http://www.ziveozivot.com/
Aleksandrine fotografije sa izložbe dostupne su ovde >>
.

Pali na protestu ("Stop uništavanju kulture", 22. jun 2013.)

Fotografija: Dulex

"Zato nam i ide ovako, usrano" 

(Osvaldo Sorijano)

Glumci mogu da izađu na scenu - i ćute. 
Ili da otvaraju usta, bez glasa.
Ili kažu šta ih muči, jasno i glasno.
Ili da igraju pod otvorenim nebom i tako možda podsete i širu javnost na to čemu "kultura služi".

Muzičari mogu namerno svirati raštimovano.
Ili da sviraju kako nikada nisu svirali.
Ili da odbiju da sviraju.

Slikari mogu po galerijama da izlože bela platna, tek preparirana.
Ili da oslikavaju zidove grada, noću, gerilskim akcijama.
Subverzija, sećate se?

Vajari neka postave smese neobrađenog materijala u izloge.

Pisci mogu stati kraj novinarnica i čitaju svoja dela naglas.
Glumci im se mogu pridružiti.

Svi zajedno mogu stati u kolonu i u tišini hodati gradom, i ta tišina bi odzvanjala glasnije i strašnije od svih bubnjara, pištaljki ili pesme.

Postoji toliko načina za iskazivanje protesta.
I toliko načina da se podsetimo šta je kultura i čemu koristi?

U Novom Sadu su barem čitali knjige naglas.

Ukoliko, pak, organizatori jučerašnjeg okupljanja ne umeju/mogu da osmisle ništa subverzivnije od stajanja na suncu i  slušanja snimka na kojem se nižu imena pokojnih umetnika, onda ništa. 

I zašto su na spisku velikana isključivo pokojnici? 
Da li time glasno priznajemo da živi umetnici nisu vredni pomena? 
Ukoliko je tako, onda ništa i ovom slučaju. 
Ukoliko nije jasno da je "kultura" uveliko uništena, i da "Stop uništavanju kulture" kasni dvadesetak godina, te da je vreme za akcije pod nazivima poput "Ura za novu kulturu!", i onda - ništa.

I ukoliko je koncept bio doneti "target" crtež i desetak poluzaumnih parola i njima mahati pred kamerama, Ministar ima sve razloge da otrči do poslastičarnice i sve prisutne časti kabezom, jer Ministru nije čak upućen nijedan konkretizovan zahtev, ništa, ništa, ništa. 

Bez šale - nakon jučerašnjeg skupa, Ministar kulture može da odahne i da se zahvali svim "pregaocima kulture" što su dokazali da su potpuno bezopasni i svakog može da časti krempitom iz svoje poslastičarnice, specijalno ukrašenom iscrtanim likom Konstantina za čiju će izradu potrošiti i poslednji dinar od planiranih 0.62% budžeta namenjenog kulturi.

Ovaj protest završen je rečenicom "istekao je prvi sat protesta. Protest je tek počeo. Protest će se nastaviti". 

Nadam se da će drugi sat doneti manje skakutanja po ringu i odmeravanja protivnika. U međuvremenu, ostaje mi da se prisećam protesta poput čina Antonija Pušića i njegovog "Neću da zabavljam glasačko tijelo" pre 20 godina pred uključenim kamerama RTS-a; vožnje džinovskog penisa Knez Mihajlovom grupe "Magnet" i glumaca tadašnjeg Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta koji su iz protesta posedali na kolovoz tadašnje ulice "Maršala Tita", jednom, 
očigledno predavno.

Bilo je toga još.
Sve što nedostaje je malo kuraži, 
za početak.
Ili prepišite tekst pokojnog Miomira Grujića Fleke, napisan je pre trinaest godina >>

I setite se strašnog oružja pod imenom "humor".
Smeh je ono što svaku vlast najviše nervira.

p.s. Sve je pisano je u dobroj nameri, i zato što mi je stalo.

Ukoliko je ovo zaista najviše što umetnici Srbije mogu da urade, Ministar može nakon rafalnog trošenja para na Konstantina i gušenja džeza da pređe i na druge forme izražavanja koje smatra nepatriotskim ili mu prosto nisu po ukusu. 
Juče je objavljeno i da je biblioteka za slepe "nije predviđena u budžetu" >>, što se nije dogodilo ni za vreme Drugog svetskog rata. 

U nastavku će Ministar možda objaviti da ne voli ni glumce koji imaju brkove.
Možda bi želeo da sve glumice budu crnke.
Možda ga ježi e-mol.
I knjige bez slika.

A možda želi i da njegovo ime odzvanja u večnosti.
"Mislite o tome."
.

Konačno, kod kuće (This must be the place)

Još uvek živimo u lavirintu kutija i neraspakovanih kofera i pozajmljenih torbi. 

Cipele - hodnik, desno; odeća - ostava, dole, u koferima i kutijama levo, važniji papiri su valjda u kutiji u uglu sobe, bendžamin (fikus) donet, bio sam poput Žana Renoa u onom filmu, nosim ulicom drvo od metar i po; ponoć je prošla i siguran sam da komšinici nije bilo svejedno kada je ugledala kako se iz mraka hodnika ukazuje najpre drvo a zatim i neki nasmejani ludak što šeta drvo po kraju u noćnim satima, eh kakvi se to ljudi doseljavaju u našu zgradu... "dobro veče komšija, hoćete liftom?"

U novom jastuku nemam više od dva-tri odsanjana sna. 
Nisam zapamtio ni prvi san u novom stanu, običaj nalaže da je to važno. 

Spavam kao kamen, izmoren bukom, prašinom i dokumentacijom koja se sakupljala u glavi mesecima.

Ipak, kada otvorim oči u ranom jutru koje miriše na lipu, 

znam da smo kod kuće.

Na zidovima još uvek nema Aleksandrinih slika, nema planiranih polica, još uvek nijedan ekser za kačenje stvari, tek poneka ogrebotina od unošenja kutija, kesa, kofera, torbi, kutija, kesa, kofera, kesa, kutija,

ali to su sada naši zidovi - i možemo po njima da radimo šta hoćemo.

Nema, zapravo, mnogo toga, ali ima mnogo ideja kako bi moglo da bude.

Još uvek učimo šta je koji zvuk u zgradi i još uvek ne znam da po sunčevom zraku zaustavljenom na biblioteci procenim koliko je sati i koliko ima do mraka, ali su sve knjige konačno na jednom mestu i prvi put posle deset godina mogu da ih sve obuhvatim jednim pogledom. Saramago se oslanja na Vonegata, obojica na Kortasara; Mangel uparen sa Taborijem i Kolakovskim, evo i Barikove knjige su jedna kraj druge nakon toliko vremena rasejanja po uglovima, policama, drugim i trećim redovima ispod klupa; mnoge zovu na ponovno čitanje, 

sada, 

odmah!

konačno imaš vremena, 
kod kuće si.

("I got plenty of time")

Tek nekoliko sumraka smo odgledali, u daljini se nazire reka i odsjaj neba na njoj, crvena boja je spektakularna kad dan stigne na battery low.

Iz obližne Bašte se čuju cvrči, 
miriše na lipu.

* * * 

Subota je, jutro.

Kroz roletne probija osunčan dan, pesma lastavica me podseća na letnje raspuste,

nedaleko je pekara na čijim sam kiflama svojevremeno takođe odrastao i

čiji me ukus podseća 

na dom.

Tu sam, 
konačno.

("Home, is where I want to be/
But I guess I'm already there/
I come home, she lifted up her wings/
I guess that this must be the place...")

"39 pesama", promocija! :)

Kada se Ivan >> pre nešto više od godinu dana javio sa idejom da serijal priča o 39 meni važnih pesama objavi kao knjigu, pričali smo o mogućnosti da promocija knjige bude na moj 40. rođendan.  Nema boljeg dana za zvaničnu promociju knjige priča o pesmama koje su učinile da se rodim, rastem, menjam i otkrivam svet a koje sam pisao do 39. rođendana na blogu >>.
Sticajem okolnosti - tako će i biti :) 

U proteklih godinu dana sve priče objavljene na blogu doživele su promene: drugačije su raspoređene, obogaćene nepravedno zaboravljenim detaljima, promenjenih pasusa tada pisanih za ekran a ne listanje stranica. Neke od njih su dobile i drugačiji ton - naročito "Enjoy the Silence" čiji je poslednji pasus dopisan u noći nakon konačno održanog koncerta Depeche Mode u Beogradu. 
Priče su zatim "polagale lektorski" kod stroge ali pravične i požrtvovane Staše od koje sam za nekoliko dana naučio mnogo, da bi ih na kraju grafički uobličavao Benussi, koji je bio svedokom barem tri od trideset i devet priča početkom devedesetih.

Autor nasmejane fotografije je Aleksandra.

Promocija knjige "39 pesama" zakazana je za ponedeljak, 10. jun.
Vidimo se u knjižari "Beopolis" (tržni centar u prolazu između Makedonske ulice (broj 30) i Dečanske 5), od 18h.
"Promocija" će trajati do 21h. Navodnike stavljam zato što ovo neće biti jedno od onih večeri u kojima autor čita omiljene odlomke, dok mu sa leve i desne strane sede kritičari ili prijatelji "koji o knjizi lepo misle". Slušaćemo muziku, uživati u piću i druženju - ko želi može dobiti i potpis... i to je to!
Izdavač je za promociju upriličio i specijalnu cenu.
Više o knjizi možete pronaći i na ovom linku >>

Dobro došli! :)

P.S: KAKO JE BILO NA PROMOCIJI - FOTKE :)

Aleksandrina izložba: "Belgrade, pardon my low-res" (dobro došli :)

"I kifla pred čas"

Aleksandra se vraća kući donoseći fotografije zabeležene u hodu i otkriva mi trenutke koje sam propustio a koji se najčešće neće ponoviti, jer se grad i nebo neprekidno menjaju. 

Sutra ćemo proći istim ulicama, ali krajolik će već biti drugačiji: omiljeni grafit iz kraja će biti izbrisan, neka fasada oštećenija, stara kuća na uglu će biti srušena a zalazak sigurno drugačiji od jučerašnjeg.
Aleksandra je sve te trenutke sačuvala.

"Citat"

Činjenica da su sve fotografije nastale zahvaljujući uređajima koji ne važe za "profesionalnu opremu" ovaj serijal čini još zanimljivijim: od kako je tehnologija demokratizovala umetnički čin i učinila autore suštinski jednakim - sve što je važno su talenat i budnost za "hvatanje trenutka".

U nedelju, 2. juna u 19 časova Aleksandra otvara izložbu izabranih fotografija u Kući kralja Petra na Senjaku, pod nazivom: Belgrade, pardon my low-res.

Vidimo se u Kući kralja Petra u nedelju uveče.

Dobro došli :)

"Oni dolaze"

"A sada iz profila"

Korisni linkovi:
"Zvaničnu" najavu izložbe možete pročitati - ovde

http://pardon-my-low-res.blogspot.com - još fotografija

http://www.kucakraljapetra.rs - tamo se vidimo

https://www.facebook.com/events/391834324263970/ - FB "event"

http://aleksandra-prhal.blogspot.com - Aleksandrin blog
.

Tricky: "False Idols" (preslušavanje & plutanje)

Tricky Kid se vratio, odrastao.

Nakon gotovo dvadesetogodišnje potrage, samodokazivanja i borbe sa demonima koji su ga i gurali u različite orbite, Tricky je opisao pun krug i objavio najbolji album od "Maxinoquaye", prvenca koji ga je učinio slavnim.

Ogoljena struktura, hipnotički ritmovi, njegov prozukli, astmatični glas i novi ženski vokali (Franceska Belmonte, Nneka, Fifi Rong) i neverovatan broj referenci i semplova među kojima su Van Morrison, Japan/David Sylvian, Peter Gabriel, Chat Baker, The Antlers i drugi čini "False Idols" albumčinom čijih četrdeset i pet minuta jednostavno nisu dovoljni - tako da ćete ga preslušavati u krug, 
u krug, 
u krug...

"Follow and there it goes,
Cherish I think she knows
'Cause if I change my strike
And I'm fly.

And nothing's changed
Feel the same
Is just sure the pace,
Still have the same.

Nothing's changed,
Feel the same.
Nothing's changed,
I still feel the same."

"False Idols" je od pre dva dana dostupan za preslušavanje na stranicama omiljenog npr.org radija >>.

"Vrlo polako." :)

Intermezzo: Ernesto Sabato o heliocentrizmu + Derek koji se bori sa brzinom Zemlje

Najpre Ernesto Sabato - esej objavljen nekoliko meseci što je odustao od bavljenja fizikom i matematikom i posvetio se isključivo - pisanju:

I

"Ideje heliocentrizma je tako jednostavna da bi nas mogao začuditi otpor koji je izazvala u vreme Kopernika. Ima dva razloga koja objašnjavaju tu pojavu. Najpre, ona omalovažava večito budni antropocentrizam:

O, bože! ja bih mogao biti zatvoren u jednoj orahovoj ljusci/
i smarati se kraljem beskonačnog prostora. (Šekspir, Hamlet, II)

Od Mojsija ljudi ne žele da se odreknu svojih kosmičkih povlastica i zamišljaju da je Stvaranje nekako upriličeno baš radi njih lično. Bernarden de Sen-Pjer je smatrao da dinja ima kriške radi lakše porodične upotrebe. Bilo je neizbežno da se Kopernikovo učenje sudari sa tim teološkim i gastronomskim predrasudama. Već je Aristarh sa Samosa bio optužen za bezbožništvo iz istog razloga, a strašljivi Pitagora je vodio dvostruko računovodstvo - geocentrično za široku publiku i heliocentrično za svoju ložu, kao oni poslastičari koji ne jedu ono što prodaju.

Druga je prepreka bila, kao i obično, cenjeni i večito od strane staraca preporučivani zdravi razum. Ta je ustanova proizvod nekoliko uslovnih refleksa i skromnog iskustva, što je ne sprečava u nameri da bude proročka, sa nepogrešivo katastrofalnim rezultatima. Postupak je sledeći: neki starac putovao je kolima i galijom sa tri reda vesala brzinom od stotinu stadija na sat; umorio se i usled kretanja, zavrtelo mu se u glavi. Ako bi zemlja kružila oko Sunca morala bi se kretati brzinom hiljadama puta većom, što ne može biti tačno, jer se nijednom starcu ne vrti u glavi niti se iko žali.

Hipoteza heliocentrizma je spavala sve do Kopernika. Jedan od odgovornih za tu katalepsiju bio je Aristotel, koji je svojim ogromnim policijskim autoritetom sprečio bilo kakvu pobunu protiv ustanovljenog poretka. Šopenhauer i Bertrand Rasel tvrde da je taj filozof predstavljao opštu nevolju dvadeset vekova. Mnogi se ljute, iznoseći tvrdnju da je bio veliki um. Ne vidim tu nikakvu protivrečnost: samo veliki um može prirediti veliku nevolju. Da je Aristotel bio nekakav mediokritet ne bi bio kadar da dve hiljade godina sprečava dolazak nove fizike. Geniji pokreću velike napretke u ljudskoj misli: ali kad im se desi da budu u zabludi, kadri su da je koče tokom vekova."

(Prekucano iz "Pojedinac i Univerzum" Ernesta Sabata, Gradac, 2005. Sabato je studirao matematiku, fiziku i filozofiju, pre no što se u trideset i četvrtoj godini posvetio pisanju.)

II

Višestruko nagrađivani kratki film Dena Ojarija je priča o Dereku koji se bori - sa brzinom planete Zemlje.
Pokušava da "drži korak".

Podsetnik: Zemlja rotira oko Sunca brzinom od 30 km/s.
To je veoma, veoma brzo.

Zato, slobodno usporite.


.

Oglasi, agenti i spoljni saradnici (Stambeno pitanje i odgovori, #2)

(Ova epizoda serijala o stambenom pitanju i odgovorima nema za cilj da nasmeje, nego da Vas uozbilji  pre početka potrage:)

Potraga za nekretninom počinje!

1. Pronalazite agenta i prepuštate mu potragu koju vrši na osnovu parametara koje ste mu dali. 
Srećno!

2. Obilazite svakoga dana internet sajtove sa oglasima, čuvate one koji "liče" na ono što tražite i sami ostvarujete prvi kontakt. 
Srećno!

3. Oba načina, naporedo: I vi i agent/ica tragate naporedo i razmenjujete informacije o pronađenom. 
Srećno! 

Bez obzira na metod koji odaberete - Agenti su prve osobe na koje ste upućeni. 

Statistika koju sam vodio tvrdi:
Ukoliko ste se upustili u opciju samostalne potrage - 49 od 50 oglasa koji ćete lično proveriti objavili su Agenti a ne vlasnici nekretnine. 
Tri četvrtine će deklamovati naučen tekst o nekretnini bez želje da istu kvalifikuju barem za "gledanje".
Trećina agenata koji će se javiti na broj nije još uvek videlo nekretninu koju oglašava, "to je kolega postavio".
Četvrtina će biti ljubazna.
Jedan od dvadeset će biti tako vešt u telefonskoj prezentaciji nekretnine, da ćete poželeti da taj stan vidite čak i kada Vam Agent najotvorenije kaže šta su mane stana ("Znate, ima da se radi... mislim, baš, baš da se radi. Razmišljajte o tome kao prostoru koji kao da nema plafon, toliko je propao, a poslednji sprat je...")
Kako god postavili plan - agenti su tu, vaši ili "njihovi".

Vi ste rešili da pronađete "vašeg" agenta?
Bez brige! 

Svako iz Vaše okoline ima nekog "za preporuku".
Ukoliko već nije lično sarađivao sa njim - to je činio njegov prijatelj, stric, nećak, komšija bratučedove tetke od ujne stričeve ljubavnice i zna da je osoba koju će Vam preporučiti pouzdana, profesionalna, spretna, razumna, dobar pregovarač koji taj posao "radi decenijama" i "ima veze u katastru".

Sve te agentice i agenti sigurno su nekome nekada bili najbolji.

U to ne sumnjajte.
Postoje i oni kojima je Kerber najbolji bend, ikada.

Pitanje je: da li će Vam odgovarati agent koji je dobar Vašoj tetki, komšiji ili kolegi?

Da li nosite istu cvetnu haljinu kao i Vaša tetka? 
Imate visok stepen tolerancije prema greškama kao Vaš komšija?
Ne?
Onda si birajte Agenta koji je najbolji - Vama.

Pet minuta telefonskog razgovora uz možda jedan "izlazak na teren" pomoći će Vam da biste procenite da li je to prava osoba za Vas i da li "zna posao".

(Naravno, nećete odustati od nekretnine koju je Agent pronašao zato što verujete da je agent - kreten. Stisnućete zube i uraditi posao do kraja.)

Zašto je sve ovo važno?

Dolaze dani kada ćete agenta videti i čuti više puta nego roditelje, ženu, devojku, muža, dete ili šefa.
Dolazi vreme kada će Agent o Vama znati više nego rođena majka.
Biće trenutaka kada ćete sa tom osobom ići po gradu noseći u torbi neki (ne mali) iznos kao kaparu u stan osobe koja je kupac. 
Dani u kojima ta osoba vodi paralelne dijaloge između Vas i prodavca u vezi sa spuštanjem cene.
Trenuci u kojima ta osoba u Vaše ime "pravi scenu" u katastru da bi se proces ubrzao. 

Zbog navedenog - bilo bi dobro da Vam agent/ica odgovara i kao osoba. 

Valja se često podsećati: "I agent je osoba - u odelu agenta.", da parafraziram staru foru.
Ta osoba ima za zadatak da: pretražuje raspoložive oglase po specifikaciji koju ste mu dali. Da proverava istinitost detalja pre no što krenete ka stanu koji po opisu u oglasu liči na ono što želite. Da proverava dokumentaciju, pregovara o ceni, provede dosta vremena u katastru, po sudovima i ostalim mestima, ponekad i Banci; da bi, kako se to pravno-tehnički kaže: "uveo kupca u posed nekretnine".

Svakako proverite podatke o Agenciji za koju Agent radi, koliko dugo posluju, broj zaposlenih (Registar preduzeća) i ostale dostupne detalje. 
Spavaćete mirnije, ukoliko je to uopšte moguće tokom ove operacije.

Recept za "Kako do Idealnog agenta" ne postoji.
Mi smo tokom potrage nailazili smo na razne. 
Kao i u svakoj drugoj profesiji - postoje oni koji ne zaslužuju ni 0.5% od vrednosti stana; koji se i ne pojave na "gledanju stana" već jave - "možete sami, a ja ću sa prodavcem pregovarati o ceni", ali i oni koji krvavo zarade standardna 3%, i zaslužuju i bocu viskija i doživotnu zahvalnost. 

Mi smo imali sreće da jednog takvog "zateknemo na terenu", kao predstavnika Prodavca nekretnine.

Ne zaboravite: kao kupac vi svakako plaćate taj standardni procenat od 3%. Da li ćete ga platiti jednom Agentu ili će oni taj procenat međusobno deliti, Vama je suštinski svejedno. 

No ako tu uslugu plaćate, ponašajte se kao - klijent.

* * *

Ključno pitanje prve faze potrage za nekretninom je jednostavno: da li Vam je agent uopšte potreban? 
Da li će zaista razumeti vaš spisak želja (deo grada; kvadratura; broj prostorija; orijentacija stana, sprat, lift, dokumentacija...), da li će znati da proceni u kojim aspektima ste spremni na kompromise ili niste - ili to što tražite možete sami da pronađete?

Možete i sami da pokušate, ukoliko imate vremena za čitanje, kliktanje, telefoniranje i procenjivanje šta se krije iza spektakularnih formulacija u oglasima.

Jer broj izvora oglasa za stanove koji su na prodaju nije beskonačan i u velikom broju slučajeva Agent traga za Vašom budućom nekretninom iz izvora koji su dostupni i Vama:

www.halooglasi.com. Tehnički i po ponudi - najpregledniji a po broju aktivnih oglasa - najobimniji. Uz razne "filtere" za pretragu kreiranjem profila na sajtu imate mogućnost i čuvanja oglasa koje ćete proveravati (i pratiti u budućnosti) što olakšava rad. Važno: ukoliko lično proveravate informacije - pitajte oglašivača SVE. Mnogo puta se dešava da su u oglasu istaknute terase, uredna dokumentacija, spratnost... a u razgovoru saznate da su podaci netačni i da "sistem to sam tako indeksira, nije do nas".

www.e-belgrade.net. "Najružniji" od svih, ali sasvim funkcionalan, iako izgleda kao da ga je neko sklapao u FrontPageu 1998. U ponudi često ima stanova kojih nema na gorenavedenom.

www.mojkvadrat.rs. Naizgled pregledan i zgodan, ali često izneveri kada je ažurnost oglasa u pitanju. U vreme naših pretraga prečesto se dešavalo da je stan na koji smo bacili oko zapravo oglašen pre 2 godine i uveliko prodat, ali nije uklonjen iz ponude sajta.

www.4zida.rs. Otkrio nam ga je jedan od agenata kao "zajednički projekat" - odnosno mesto na kojem sami agenti postavljaju oglase, opise i važne detalje. 
Sasvim solidan.

www.nekretnine.rs. Pomalo iritirajući način rada sa filterima, ali bogate ponude.

Ima ih, naravno, još. 
Najgenijalnije ime/adresa je svakako www.stanko.rs! 

Ali - štagod da je opis u oglasu, pitajte sve što vam je važno pre no što krenete "na gledanje".
Oni koji oglase postavljaju imaju zaista široke poglede na geografiju, granice opština, strane sveta, visine, osvetljenost, terase i lođe, stanje dokumentacije i naravno - cene.

"Na Bulevaru" je zapravo sve od Vuka do početka Smederevskog puta. 
"Kod Kluza" može biti i Mirijevo. 
"Centar" mogu biti i Šumice. 
"Sunčan" može značiti i da gleda na Severoistok, dakle "ima sunca u prozorima" u 6 ujutro.
(Šta je "Dvosobna garsonjera" koja se oglašavala u "Politikinom" dodatku nedeljama i ova "trosobna garsonjera" nikada nisam shvatio, mrzelo me da proveravam.) 
"Uknjižen" često znači "imamo-deo-dokumentacije-predali-smo-u-procesu-je-ostavinska-rasprava". Ima jedan stan na Paliluli koji "evo-predajemo-u-ponedeljak" od prošlog aprila.

Kako se potraga bude odvijala, tako ćete shvatiti da je mali broj oglasa koji ima i prateće fotografije.
Postoje prodavci koji ne želi da postave fotografije stana - "da ljudi ne zagledaju". 
Mi pak, nikada ne bismo ni otišli da pogledamo stan u kojem ćemo živeti da Agent nije postavio trominutni snimak istog na YouTube, sa sve pratećim objašnjenjima i komentarima.
Taj snimak nam je značio više od opisa u oglasu.

Još nekoliko važnih tipova, ukoliko oglase pretražujete i proveravate sami:

• Cena navedena u oglasu nikada nikada nikada nikada nikada nije fiksna. Čak i kada Agent u prvom razgovoru tvrdo tvrdi da jeste. 
• Nabavite još jednu telefonsku karticu, tj. broj i za pozive koristite isključivo nju. Vremenom će na taj broj početi da Vas zovu i agencije koje nikada niste kontaktirali.  A čak i kada izričito napomenete agenciji da je stan zbog kojeg zovete jedini koji Vas zanima iz njihove ponude i da nema razloga da Vas informišu o "novitetima u ponudi", mesecima će Vam stizati SMS oglasi za stanove koji su na 25km od kvarta koji želite a 50m2 veći i skuplji od onoga što možete. 
• Ne pokušavajte slanjem upita eletronskom poštom. Prosečno vreme čekanja odgovora je duže od 48 sati. Ukoliko uopšte dobijete odgovor. Ukoliko ste ipak rešeni da pokušate i tim putem - otvorite još jednu adresu. 
• Budite ljubazni. Nikada ne znate da li će ta agencija za koji dan imati nešto novo u ponudi. U ovom poslu ljudi pamte kada je neko fin prema njima.
• Kada pretražujete oglase nailazićete na isti stan u na više mesta, sa blagim varijacijama cene i potpisom druge agencije. Nailazićete i na raznorodne opise istog stana: blage varijacije u kvadraturi stana i terase, opisu i ceni stvore iluziju da je ponuda - ogromna. A onda se zamalo nađete ispred ulaznih vrata zgrade u kojoj ste već bili sa drugim agentom tri večeri ranije.
• Pitajte, dakle, sve.
• Ali - stvarno - sve!
• Ko pita ne skita, i tako to.

U narednom nastavku - samo o Bankarima i procedurama, to zahteva poseban tekst.

(Početak serijala dostupan je ovde >>)

PROMENA ZABELEŽENA NEKOLIKO NEDELJA... MESECI... KASNIJE:
Imao sam iskrenu želju da pokušam da zabeležim sve muke u nekoliko tekstova, ali, kako je vreme odmicalo, tako sam shvatio da ću što pre budem zaboravio sve što nam se dešavalo tokom tih nedelja to pre početi ponovo da sanjam. Zato sam odustao od daljeg pisanja ovog serijala.
I zaista - od kako je zaborav je počeo da prekriva najdramatičnije momente, tako sam počeo da mirnije spavam. Ukoliko, pak, imate neku nedoumicu ili vam je potrebna reč ohrabrenja dok prolazite kroz pakao peska Ivo Džime, kako sam zvao ovaj projekat u nekoliko navrata, slobodno pitajte u komentarima ispod. Rado ću odgovoriti. Ukoliko znam odgovor :)