Pusti mašti na volume II: 29. novembar [playlista]

Zima je,

i Srbija je,

i 2015 je,

što ne menja moj odnos prema domovini osnovanoj na današnji dan,

a koju nemam

već dvadeset i pet godina.

Ovaj dan me podseća i na poslednje velike žurke u sezoni,

još samo tih dana su roditelji po placevima & rančevima i onda sledi pauza sve do kraja marta,

Upadamo u stanove, ili mi upadaju u stan, uglavnom se ne zna ko je domaćin,

ali to nije ni važno, do jutra ćemo se već svi upoznati, barem oni koji ostanu na nogama.

U čast svega toga, puštam mašti na volju: prvo himna u Kojinoj izvedbi, zatim The Clash i Godfathers, i tako dalje... Do koje godine i koje države ćemo stići do kraja, nije ni važno,

zato se ova lista i zove "Pusti maštu na volume".
Dobro, videćete da pored gramofona i CD plejera ima i novijih albuma... 
ima nešto i u empetriju :)

Lista traje tačno sat, 

duže ne bi bilo zdravo.

Noćurak, #6: J a z z

fotografija: Aleksandra >>

Subota veče,

zapravo  - noć,

zima,

nedaleko već pada sneg,

sve to u okruženju u kojem da bi uspeo - moraš da improvizuješ.

Zato - 

džez.

Iako je pred tobom dva sata uglavnom novije produkcije - ne brini - i dalje se svira odličan bi-bap, swing, lep neki džez, sinkopa ima taman toliko da ne zaspiš, biće i standarda i pesama koje sigurno već znaš, ali u drugačijim aranžmanima... Esperanza Spalding, Katie Thiroux, Jose James peva Billie Holiday, Harold Mabern i Norah Jones zajedno obrađuju standarde, pridružiće im se nešto kasnije i Gary Peacock Trio, Duško Gojković i na kraju - Bojan Zulfikarpašić, 

"Sabayle Blues".

Uživaj.

Od Londona do Pariza 1999, u tri klika

Hajde da učinim koliko mogu da ova fotografija ne postane novo "Andrićev" citat ("Dođu tako nekad vremena...") ili "Radmilovićev" citat o gluposti i smrti - jer, dalekosežno, kriva srastanja uvek učine da neko na kraju stvarno misli da se akcija zvala "Milosrdni anđeo", da Blur nisu dozvolili korišćenje "Song 2" američkoj vojsci zbog bombardovanja, da je Nirvana na albumu napisala da "nije za pse i Srbe" ili, ako se zagledamo u malo dalju prošlost - da je stari Jug-Bogdan imao devet sinova i da je Branković izdao Lazara.

Par klikova i pažljiv izbor ključnih reči je ono što bi Vam dalo neke tačne odgovore.

Levo: London, 1999. Desno: Toni Ben, istog dana, drugi fotograf >>

Fotografija koja kruži mrežom kao dokaz da su u Parizu održavani protesti protiv NATO bombardovanja SRJ nastala je, dakle, u Londonu, aprila 1999. godine i autor te fotografije je tadašnji reporter agencije AP - Entoni Harvi (Anthony Harvey). Brza pretraga baze Getty Images otkriva još fotografija sa tog događaja - te da je u prvim redovima kolone bio i član Parlamenta, Toni Ben, koji je na skupu i govorio (link) >>

To što fotografija ne potiče iz Pariza, ne znači, naravno - da u protesta u Parizu nije bilo.

Bilo ih je i u San Francisku, sve do juna te godine, kao i drugim gradovima sveta, naročito u Kini, nakon što je pogođena njihova ambasada u Beogradu (link, Getty Images >>)

O protestima u Parizu tokom proleća 1999. može se, u dva klika, pronaći da je ih je bilo više, da se na protestima okupljalo oko 10.000 ljudi, i da su ih organizovali članovi Komunističke partije Francuske, mirovna udruženja, Trockisti, itd (link) >>.
Na tri klika ćete pronaći i informaciju o peticiji koju su potpisivali intelektualci i pisci Francuske, a sa ciljem da se bombardovanje SRJ prekine.

Sve ovo nije zabeleženo, linkovano i kliktano da bi obesmislilo želju onih koji se već drugi dan po mreži suočavaju sa raznim ališistima i uporednim brojačima žrtava - da imaju nekakav dokaz da je stvari nemoguće tako lako polarizovati i da ih je pogrešno - generalizovati.

U raspravama se valja koristiti tačnim informacijama - čime će eventualna... pobeda (?) biti značajnija i možda dugotrajnijeg dejstva.

(Postoji tu jedna strašnija stvar od pogrešnog navođenja lokacije gde je fotografija nastala.
Jer, raspravlja se uglavnom na temu da li sažaljenja mogu i treba da se porede.)
.