Prvi januar, rano izjutra: sunce, hladnoća, golubovi, prazne ulice, aparat i ja >>.
Ushićen dok ispod slojeva uspavane gužve i buke otkrivam da grad koji poznajem i dalje postoji. Ulice u kvartu Varoš kapije su tihe kao u vreme davnih školskih raspusta.
*
Projekcija >> "Marina Abramović: The Artist is Present" u KCB-u. Iako mi je potpuno jasno da gledam u bioskopsko platno i da nisam tamo - imam utisak da sam i ja u MOMA galeriji i da ono što Marina radi prevazilazi film kao medij. Nekoliko meseci kasnije - slično iskustvo doneo je i koncertni film Zeppelina >>, snimljen pre nekoliko godina na njihovom koncertu u Londonu. Aplaudirali smo, zviždali i tražili bis od benda koji je svirao na platnu.
*
Prvi razgovor sa Ivanom u vezi sa objavljivanjem "39 pesama".
*
Početak rada blog-magazina >> posvećenog zanimljivim vestima iz čitave regije na četiri jezika - slovenačkom, hrvatskom, srpskom i engleskom i kojim ćemo se još baviti dok ne postigne pun sjaj.
*
Iako sam se dugo opirao, prvi put nakon dvadeset godina ne očekujem baš ništa od izbora u Srbiji, iako mi je poslednja kriška optimizma najpre raspirivala besmislene nade. To je, ujedno prva pobeda sistema nad mojim ionako neobjašnjivo žilavim optimizmom koji je tinjao svih ovih godina. (Možda bi bilo bolje drugačije formulisati ovu rečenicu: postoji ta fina razlika između "prva pobeda sistema" i "potpuni poraz mog razumevanja >>" politike kao takve)
*
Put ka Italiji: Beograd > Izola > Piran > Firenca > Toskana > Fiesa > Beograd, oko 2500 kilometara u pet dana našim malim automobilom, poslednjih dana maja >>
Vazduh je topao, miriše na leto i po prvi put u godini stižemo do obale mora.
More je hladno, ali ne smeta.
Kišni sumrak i veče u Piranu; katanci na mostu u Firenci; susret sa Karavađom; vožnja kroz Toskanu dok se sa zvučnika čuje Pučini, nedeljni buvljak u San Điminjanu i noćno lutanje kroz Kopar do hotela u Fiesi; jutro uz miris borovine i pogled na zaliv; dovoljno sećanja na tople dane za hladne noći koje će doneti zima.
*
Lefkada, ponovo, ovoga puta odlazimo sa ciljem da na obali dočekamo septembar >>
Dani su kraći, ali sasvim prijatni za otkrivanje plaža za koje nismo znali, fotografisanje kičastih sumraka i svakodnevne opravke i dorade druge ruke rukopisa; kucam na terasi sa pogledom na more dok sunce budi zaliv, zamišljam kako ću jednom od pisanja moći sebi da priuštim jednu terasu na dva mora, jednom.
*
Sticajem okolnosti dostižem lični rekord i dolazim do obale mora i treći put u istoj godini, prvi dolazak u Rovinj nakon dvadeset i pet godina >>.
Dok se gradić lagano budi cunjam uličicama čiji me nazivi inspirišu na razmišljanje o razlikama u kvalitetu života gradova koji žive i gradova koji životare.
Iako je kasni septembar, dovoljno je toplo za nekoliko skokova u more i prvo plivanje severnim Jadranom posle mnogih leta.
*
Tekst o filmu "Mediterraneo" za Agitpop >> me, nakratko celog vraća u zimu 1991/2 i podsetio na to koliko željno iščekujem da spakujemo one priče kao knjigu. U isto vreme potvrđuju koncert Depeche Mode u Beogradu i shvatam da će jedna od priča >> iz knjige imati uskoro drugačiji kraj.
*
Aleksandra radi na identitetu čudesnih kolača, Anđela.
Rezultat je predivan >>, kao i kolači.
*
Drugo gledanje možda našeg stana.
Sanjam jutro u kojem ćemo se probuditi tamo, prozori ka jugozapadu, visoki sprat, pesma ptica iz obližnje bašte i kafa na terasi sa pogledom na grad, koji ću posmatrati u ranim jutrima poput onog sa početka godine, dok tišina još nije proterana sa trotoara.
U redu, imaću gotovo četrdeset godina, ali konačno ćemo biti u našem.
Valjda.
Da.
To je već sasvim dovoljan razlog da naredna godina - bude bolja.
Iako se nadam da u narednoj godini ništa neću morati da prepuštam sreći, već isključivo upornosti i radu - nemam ništa protiv da i sreća pomogne.
Srećno nam, svima! :)
.
.
Ushićen dok ispod slojeva uspavane gužve i buke otkrivam da grad koji poznajem i dalje postoji. Ulice u kvartu Varoš kapije su tihe kao u vreme davnih školskih raspusta.
Projekcija >> "Marina Abramović: The Artist is Present" u KCB-u. Iako mi je potpuno jasno da gledam u bioskopsko platno i da nisam tamo - imam utisak da sam i ja u MOMA galeriji i da ono što Marina radi prevazilazi film kao medij. Nekoliko meseci kasnije - slično iskustvo doneo je i koncertni film Zeppelina >>, snimljen pre nekoliko godina na njihovom koncertu u Londonu. Aplaudirali smo, zviždali i tražili bis od benda koji je svirao na platnu.
*
Prvi razgovor sa Ivanom u vezi sa objavljivanjem "39 pesama".
*
Početak rada blog-magazina >> posvećenog zanimljivim vestima iz čitave regije na četiri jezika - slovenačkom, hrvatskom, srpskom i engleskom i kojim ćemo se još baviti dok ne postigne pun sjaj.
*
Iako sam se dugo opirao, prvi put nakon dvadeset godina ne očekujem baš ništa od izbora u Srbiji, iako mi je poslednja kriška optimizma najpre raspirivala besmislene nade. To je, ujedno prva pobeda sistema nad mojim ionako neobjašnjivo žilavim optimizmom koji je tinjao svih ovih godina. (Možda bi bilo bolje drugačije formulisati ovu rečenicu: postoji ta fina razlika između "prva pobeda sistema" i "potpuni poraz mog razumevanja >>" politike kao takve)
*
Vazduh je topao, miriše na leto i po prvi put u godini stižemo do obale mora.
More je hladno, ali ne smeta.
*
Dani su kraći, ali sasvim prijatni za otkrivanje plaža za koje nismo znali, fotografisanje kičastih sumraka i svakodnevne opravke i dorade druge ruke rukopisa; kucam na terasi sa pogledom na more dok sunce budi zaliv, zamišljam kako ću jednom od pisanja moći sebi da priuštim jednu terasu na dva mora, jednom.
*
Sticajem okolnosti dostižem lični rekord i dolazim do obale mora i treći put u istoj godini, prvi dolazak u Rovinj nakon dvadeset i pet godina >>.
Dok se gradić lagano budi cunjam uličicama čiji me nazivi inspirišu na razmišljanje o razlikama u kvalitetu života gradova koji žive i gradova koji životare.
Iako je kasni septembar, dovoljno je toplo za nekoliko skokova u more i prvo plivanje severnim Jadranom posle mnogih leta.
*
Tekst o filmu "Mediterraneo" za Agitpop >> me, nakratko celog vraća u zimu 1991/2 i podsetio na to koliko željno iščekujem da spakujemo one priče kao knjigu. U isto vreme potvrđuju koncert Depeche Mode u Beogradu i shvatam da će jedna od priča >> iz knjige imati uskoro drugačiji kraj.
*
Aleksandra radi na identitetu čudesnih kolača, Anđela.
Rezultat je predivan >>, kao i kolači.
*
Drugo gledanje možda našeg stana.
Sanjam jutro u kojem ćemo se probuditi tamo, prozori ka jugozapadu, visoki sprat, pesma ptica iz obližnje bašte i kafa na terasi sa pogledom na grad, koji ću posmatrati u ranim jutrima poput onog sa početka godine, dok tišina još nije proterana sa trotoara.
U redu, imaću gotovo četrdeset godina, ali konačno ćemo biti u našem.
Valjda.
Da.
To je već sasvim dovoljan razlog da naredna godina - bude bolja.
Iako se nadam da u narednoj godini ništa neću morati da prepuštam sreći, već isključivo upornosti i radu - nemam ništa protiv da i sreća pomogne.
Srećno nam, svima! :)
.
