Priče poput ove o „Anđelima“ uvek gode, probude nešto zaboravljenog optimizma, koji ponekad nedostaje krajem godine, u onim danima kada se osvrćeš i procenjuješ šta je u prethodnim mesecima bilo dobro, šta nije i šta ćeš poneti sa sobom u narednu.
Onda smo probali.
„Anđeli“ su nedavno dobili i sliku, odnosno identitet. Aleksandra >> je dobila priliku da kreira vizuelnu formu priči koju nije lako ispričati ni tekstom, a tek ne logotipom i ostalim vizuelnim elementima. Iako je prošlo dosta noći i dana rada od prve ideje preko izbora rešenja do njegove finalizacije – „Anđeli“ zapravo nisu dobili finalni izgled, samo logotip će biti konstanta - i kao što verujem da će se u skoroj budućnosti pojavljivati i neki drugi, novi ukusi, tako će se i menjati i slike, odnosno pakovanja u kojima će se oni pojavljivati.
Odnedavno, „Anđeli“ su dostupni i u pekari „Šarlo“ u centru Beograda, a dok se ta mreža ne raširi, Milivoje svakog jutra seda u Škodu i dostavlja kutije po gradu, nasmejan.
A priča o „Anđelima“ je neobičnija od svih koje sam ove godine čuo ili video: možda zato što se odvija u Srbiji, 2012. godine; verovatnije zato što njene glavne aktere – Milicu i Milivoja - znam iz nekog drugačijeg, korporativnog života iz kojeg su iskočili u svoje živote, rešeni da se posvete svojoj ideji i onome u čemu iskreno uživaju.
<< kako je počelo?
Negde polovinom leta, u vreme vrućina koje su činile da se sa prijateljima može kafenisati tek predveče, Milivoje stavlja na sto natronsku kesicu u kojoj su četiri... biskvita? kolača? slatkiša?... umotana u celofan za koji je zaheftana deklaracija.
“Probajte ovo i javite mi šta mislite.”
http://www.facebook.com/ukusnoizdravo |
Onda smo probali.
I zaljubili se, toliko da je Aleksandra samo rekla: “Kada budu hteli da rade ambalažu, ja se prijavljujem! Ja moram da radim za njih!”
Milica i Milivoje počeli su, dakle, da prave prave kolače: drugačije od svega što smo do tada probali – mekše i ukusnije od sličnih kolača od ovsa, varirane sa najrazličitijim dodacima: brusnicom, mlečnom čokoladom, crnom čokoladom, lešnikom, cimetom, suvim grožđem, suvom šljivom... Probali su sve, a iz kuhinje pred prve obožavaoce iznosili samo ono čime su bili zadovoljni.
Danas sam siguran da ne postoji bolji način da se osvoji publika.
>> zagrevanje rerne >>
Iz nedelje u nedelju, Milica i Milivoje su stavljali "na sto" nove ukuse i nove ideje i nova viđenja – šta “Anđeli” jesu i šta bi trebalo da budu.
Ključna stvar je od prvog dana bila suštinski jednostavna: “Pravimo ih kao za našu decu.”
U ponudi sada imaju šest različitih ukusa. Jedan od njih je „praznični“ – tj. posni - iako mi je pri prvom zalogaju bilo teško da prihvatim da je to posno – a tako ukusno.
Takve cake su me učinile i redovnom mušterijom.
>> ambalaža >>
>> ambalaža >>
http://www.facebook.com/ukusnoizdravo |
Bez želje da zvučim patetično, siguran sam da će jedina konstanta biti ono što je suštinski i najvažnije: ljubav i spremnost da se proba nešto novo, što niko nije probao ranije.
Milica i on rade ono što vole.
Posao raste, "Anđelima" rastu krila.
>> 2013 >>
Milici i Milivoju - sve najbolje u narednoj godini.
Ono što su do sada uspeli da urade govori da je ipak - i u Srbiji - moguće uraditi nešto dobro - uz zdravu posvećenost, ljubav prema onome što radiš i osećaj mere pri definisanju ciljeva i očekivanjima od budućnosti.
p.s.
p.s.
Njih dvoje ne znaju da sam rešen da napišem priču o njima i „Anđelima“.
Ukoliko izuzmem test-uzorke koje smo imali prilike da probamo na početku ove avanture, ovaj tekst nije plaćen.
Ali su me „Anđelima“- kupili.
Više o "Anđelima" i kako možete doći do njih dostupno je na ovim linkovima:
Pratim ih na Facebooku,a kako mi se tek sada jedu nakon ovog teksta...
ReplyDeleteMoramo, dakle, smisliti neki način kako da Anđeli stignu i do tebe :)
ReplyDeleteO ukusu Anđela ću detaljnije, ako treba, drugom prilikom (mi ih u porodici tamanimo, prethodno ih vrlo pažljivo podelivši, a neretko i štekovavši, svako svoj deo blaga, često u neprijatno sebično-alavom maniru), sad sam samo htela da dodam da, ubrzo nakon naručivanja Anđela možete očekivati da vam na vrata pozvoni najelegantniji/šik "deliveri men" kog ste ikada videli. Nasmejan, visok, ruku punih zaista fenomenalno ukusnih i zdravih kolačića (raznih neopevano gotivnih varijeteta i kombinacija), Milivoje Anđel-Majster lično, deli sreću po Beogradu.
ReplyDeleteNema veze i da je reklama. Tekst ću da sačuvam u sećanju kao sjajnu priču za kraj godine, a pošto sam veliki sladokusac, ostaje mi da prošetam do Dobračine i probam Anđele. :-)
ReplyDeleteUbedio si me, moraću da probam :)
ReplyDeleteAli priča stvarno zvuči prelepo u ova vremena...
Cena?
ReplyDeleteMislim, možda sam nesposoban da pronađem ali nigde ni na sajtu ni na FB nisam uspeo da nađem kolika je cena sa isporukom.
p.s.
što je u napisano "ukusno i зdravo", dakle sa ćiriličnim "з"?
zezam se, naravno :)
Komentar od "Unknown" mi govori da "Anđeli" imaju i većih obožavalaca od mene :)
ReplyDeleteOvaj tekst jeste reklama - i za kolače i za sjajan početak priče o tome da se može kad se hoće i ume.
@Vrabac: piše na FB stranici u zaglavlju - 1000 din je 1kg, svako ko naručuje šta od ukusa želiš u tom kilogramu, jedan kolač je cca. 50 grama.
p.s. To su ti fensi fontovi... I dizajnerke :)
ajmo neki uzorak u ponedeljak na fucu... :-))
ReplyDeleteDo ponedeljka je kutija obično prazna, ali - probaću da obezbedim :)
Deletehvala za linkove, text.. nisam probao, slično radimo i mi (moja lepša polovina, da se ispravim) u kućnoj rad(in)osti sa istim lajt-motivom "za decu", doduše samo za lične potrebe...
ReplyDeleteu svakmom slučaju, ljudi koji se trude da rade ono što vole, da stvore nešto novo, zdravo, koji to rade na pravi način, zaslužuju promociju i podršku. nadam se da će uspeti. pre nekog vremena sam na radiju b92 nedelja ujutru slušao u vikend deluks čini mi se sličnu coockies home made priču, ako to nisu bili oni? :)
Šta, ostali tekstovi na ovom blogu su plaćeni?:)
ReplyDeleteNo da ne bude da hejtujem gde hejtovanju nije mesto, ova priča podseća na jednu... ljupku sliku kojoj fali ram koji će je uokviriti, ekser o kome će visiti, zid koji će ukrašavati, kuća u kojoj će biti izložena i temelji na kojima će ta kuća počivati. Ali ko zna, možda je baš na toj slici prikazan projekat te kuće, sve sa temeljima:)
@treca smena: kada se bude ukazala prilika, svakako probajte. Bez šale, deo moje ličnosti odgojen rečenicom: "sve što je zdravo mora da i neukusno" je dobio šamar prvom probom ovih kolača :) Ja iskreno verujem da će ovo uspeti. Milica je gostovala kod Zorane na B92 pre nekoliko nedelja, sasvim je moguće da je to bila ona!
ReplyDelete@akvamarin: iskreno čekam to vreme kada će me neko plaćati da pišem šta mi se piše :)
Na slici je projekat sa ucrtanim temeljima, za ram je zabodena fotografija kako bi to trebalo da izgleda kada bude gotovo, majstori navukli rukavice, ukrstili tregere radničkih pantalona i počeli da mešaju malter. Gledaju u tu fotku, znaju kako bi trebalo da sve izgleda, na kraju :)
Uvek se obradujem kad čujem priču o nečijem uspehu, posebno onom koji proističe iz ličnog rada, izgaranja i verovanja u svoj rad. U ovom tekstu mi se dopala i nesebičnost autora, da o svemu tome obavesti i širu javnost, što je nekako oduvek retkost na ovom prostorima, nažalost. Iz ove dve lepe stvari proističe i treća: ja sada zaista verujem da su "Anđeli" božanstveni i moraću da ih probam i naravno, preporučim drugim ljudima...Sve najlepše, Nebojša, u 2013. godini i još mnogo dobrih tekstova na blogu...
ReplyDeleteJa se (i dalje ;) radujem uspehu koji su Andjeli postigli tokom decembra ove godine, i popularisaću ih na svaki način, sve dok svi ne probaju :)
ReplyDeleteTakođe sve najlepše Ankice, neka godina bude puna dobrih recepata i još boljih rezultata :)