Tri nova albuma koji će se poigravati tvojim srcem, ušima i raspaljivati ti maštu, bez obzira na to da li ih slušaš krajem proleća ili ćeš ih poneti sa sobom u leto koje dolazi i dane koji ponovo postaju – sve kraći.
I ovaj uvod je kratak zato što želim da im se prepustiš što pre.Ana Ćurčin & The Changes: „Sabiranje” (Popdepresija, 2025)
Nije lako sabrati se nakon slušanja ovih pesama. Iako nam je deo njih poznat od ranije – ovako složene one podsećaju koliko je važno neprekidno samo-preispitivanje strahova, briga, ljubavi, rastanaka i teških pitanja; da je taj proces često iscrpljujući, ali i blagotvoran – zato što nam pomaže da priznamo sebi šta nas gura (ili vuče) dalje, i čemu se uopšte vredi nadati.
Ukoliko nisam uspeo da te nagovorim da preslušaš „Sabiranje” ovakvom introspekcijom – pokušaću podsećanjem da je „Tu“ jedna od najlepših otpevanih pesama na našem jeziku u poslednjih nekoliko godina, ali i da naredna „Kao slučajno“ nije ništa slabija; da bi „Brinem“ trebalo da ima važno mesto na jutarnjoj i noćnoj plejlisti svakoga kome je stalo do sopstvenog srca, te da bi u nekim drugačijim okolnostima Ana & The Changes odavno punili mnogo veće koncerte prostore nego što sada čine.
To bi nakon ovakvog albuma moralo da počne da se događa.
Suzanne Vega - Flying with Angels (Cooking Vinyl, 2025)
Svet se mnogo puta promenio od kako se Suzan predstavila svetu albumom „Solitude Standing”, osvajala top liste remiksima „Tom’s Diner”, a srca pesmom „Luka“ i zadobila titulu “majke em-pe-trija” (mp3). Sasvim je izvesno – za ovih četrdeset godina se i ona promenila. Na sreću, neke stvari su ostale iste.
Njen grleni glas i dalje brzo pronalazi put od uha do srca. Suzan je sve umešnija u oblikovanju savršenih setno-slatkih komada (poslušaj “Alley”), i dalje pretače svet oko sebe u izuzetne, žive slike („Speaker’s Corner”, „Rats”), te i dalje oblikuje predivne omaže uzorima („Chambermaid” je direktna posveta Dilanovoj „I Want You”.) Sve ovo ne znači da će ovaj album biti visoko na zvaničnim listama najboljih u 2025. godini, ali njoj to odavno nije ni važno. Ne bi trebalo da bude važno ni nama. Najvažnije je što imamo trideset i osam minuta nove muzike sa kojom je divno komunicirati.
Živa voda ft. Darko Rundek – Angel’s Breath de/re/konstrukt (Menart, 2025)
Priča o Angel’s Breath – zajedničkom višegodišnjem projektu Mitra Subotića Sube i Milana Mladenovića, a koji je ovekovečen ovim albumom objavljenim u decembru 1994. prepričava se i dalje, nedovoljno glasno i najčešće završava rečenicom „ko zna šta su još mogli da stvore, da su imali vremena“.
Sticajem okolnosti, iako se za to pripremao, Milan ove pesme nikada nije svirao uživo.
Zato ova live izvedba skupine već poznatih muzičara pod imenom Živa voda dodatno raspaljuje maštarije. Okupljeni oko ideje da pred publikom de/re/konstruišu muziku koju su Suba, Milan i njihovi prijatelji i saradnici iz Brazila snimili u Sao Paulu – članovi Žive vode hrabro su se upustili u drugačije čitanje pesama “Praia do Ventu Eternu”, “Metak”, “Ogledalo”, “Čaura”, “Courage” i “Aplauzi”, potvrdili superiorost originala kao i staru Subinu mantru da muzika mora da bude živa, da se neprekidno kreće, dekonstruiše i vodi ka nečem novom.
Ovaj album je dokaz da muzika, kao i voda, uvek pronađe put.
