Prilog za raspravu o lektiri, životu i delu Desanke Maksimović

"Svojim govorima u mnogim ljudima (Slobodan Milošević) je probudio potrebu da se bore, prenuo u njima uspavano rodoljublje, zanemarene dužnosti, naročito se često vraćajući na decu, na našu odgovornost da joj zemlju ostavimo slobodnom i bezbednom, da naše mlade ne ostavimo slepim kod očiju. Milošević svom dušom želi da nam narod ne bude preveden žedan preko vode, neuk pored nauke, sirot pored bogatog tla, pored tolikog napretka u Evropi, da ne očama zaostao.

Sve njegove govore odlikuje mir kojim misli izražava. Njegovi zahtevi, ili ako hoćete saveti, narodu – i kad su izrečeni sa žestinom, odišu nekom skrivenom blagošću i pravdoljubljem. Mnogo je ljudske i naučne istine u Miloševićevom ubeđenju da narodi koji su sa istih njiva želi pšenicu, hleb jeli, sa istih reka i izvora žeđ utoljavali, udisali ozon iste planine, na tom bar što im je od prirode zajedničko, mogu graditi prijateljstvo, ili bar biti takvi susedi koji jedni drugima pristojno nazivaju dobro jutro i slobodno se gledaju u oči."

(Desanka Maksimović, sa korica knjige "Godine raspleta" Slobodana Miloševića, 1989.)

Navedeni citat nije i ne može biti razlog njenog prisustva ili odsustva iz lektire, ali je važno da to što je napisano ne bude zaboravljeno.

Da, znam da je bila u ozbiljnim godinama.

*
Ukoliko vam je njena poezija važna i draga, i želite da se prenosi dalje kroz vreme, srca i prostor – čitajte je, delite, volite, snimajte audio-knjige, tako knjige ostaju u životu.

Kada je u Hrvatskoj najavljena reforma lektire, mladi pozorišni reditelj Lovro Krsnik tokom 100 dana 60 minuta naglas čitao knjige ispred Vlade Republike Hrvatske.

U naše vreme u obaveznoj lektiri nije bilo Kiša, Markesa i Harmsa, ali nas to nije sprečilo da ih sami otkrivamo.
Zapravo, zbog toga su nam bili još draži i važniji.

A da je naše poimanje ideja pravednosti, poštenja i lepote bilo uokvireno isključivo knjigama iz tadašnje lektire, možda se ne bih ni setio ovog njenog doprinosa u etabliranju tiranina.

Gospođu Desanku više volim da pamtim kao prijatnu i milu ženu, koja mi je uz osmeh dala autogram i malu posvetu u pionirskoj knjižici, negde u zimu 1981, ali me ni taj njen osmeh ne sprečava da se svega sećam.

J.S. Ondara: "Folk n’ Roll Vol. 1: Tales Of Isolation" [kakav album!]

J.S. Ondara je pre nešto više od godinu dana ušao u naša srca kroz zvučnik, i priču o dečaku iz Najrobija kojem je Dilan toliko značio da je smotao glasne žice, hrabrost i gitaru u torbu, rešen da se dočepa Amerike, Minesota. 

Za debi album je napisao više od 100 pesama – i sve su pevale o imigrantskom životu u novoj domovini. Jedanaest izabranih objavio je na "Tales of America", albumu koji krasi divna iskrenost, drugačiji pogled na novu zemlju i glas koji lebdi između nesigurnosti i ljutnje. Zato su se svetla pozornice zadržala na njemu, a on je, izgleda smeten tom pažnjom čak zaboravio da skine šešir. 

Ovih dana izašao je "Folk N' Roll, Vol 1: Tales of Isolation" koji čine veličanstveni, ogoljeni komadi o životu u Americi kakve može da ispriča samo neko ko je došao sa strane, još uvek bistrog pogleda i pun očekivanja. Zreliji glas u kojem nesigurnost smenjuje rešenost, gitara, harmonika, i malo reverba – od toga je napravljen zvuk možda najboljeg "američkog" albuma koji sam čuo posle toliko godina. 

Mogao bih sada o svim imenima čije se prisustvo oseća i čuje u ovom pesmama, ali postoji nešto mnogo važnije. Dok slušam ovaj album, čujem i vidim ljude koji gledaju u sumrak i pitaju se u šta se pretvorila ta zemlja, vidim sve prijatelje kojima je ta zemlja sada domovina, i shvatam da se taj broj i dalje samo uvećava, vidim ih kako sede na starim, uništenim rečnim dokovima i posmatraju dugo i široko nebo iznad sebe, i pitaju se da li su usamljene krpe starenja zaista sve što ih čeka i što će im se dogoditi, namerno se ovde služim Keruakom, odavno jedan ovako sveden komad muzike nije u mojoj glavi izazvao toliko slika i misli, ne tvrde naučnici tek tako da je muzika jedina vrsta umetnosti koja aktivira toliko tačaka u našim glavama, čak i umornoj i pokisloj, ovog popodneva.

Ako slučajno ostaneš ista osoba nakon uvodne "Pulled Out of The Market", udaraće te ovaj album još, jedanaest pesama, sve dok brana ne popusti.

Ceo album čeka da ga preslušaš na YouTube kanalu >>

Noćurak od obrada ili "Blow-up"

Serđo Larain razvija fotografije crkve Notr Dam i otkriva u kadru jedan par koji za vreme fotografisanja nije primetio. Hulio Kortasar sluša tu Serđovu priču, i piše "Đavolje bale". Zaintrigiran tom istom pričom Antonioni pravi film "Blow Up". Ista priča, ili ista ideja inspirišu Kopolu da snimi "The Conversation".

Tako ideje putuju kroz prostor i vreme. Isto se dešava i sa pesmama.
Da, nije mnogo vremena prošlo od prethodne emisije sa obradama - ali, svet je u protekla tri meseca sve snage izgleda iskoristio za dve stvari: borbu protiv virusa i prepevavanje tuđih pesama.

Neke obrade su nas podsetile da postoje pesme koje ne bi trebalo više buditi, one dobre su nas podsetile da postoje pesme koje nikada neće ostariti.

Michael Stipe, Joseph Artur, Matt Costa, Keziah Jones, Pete Astor, Iggy Pop, The Stranglers, Avishai Cohen, Antenat, Nick Cave... – obrađuju pesme koje su pisali Bill Whiters, Talking Heads, Leonard Cohen, John Martyn, Nirvana, David Bowie, Sparklehorse, Massive Attack, ali i - Vladimir Nazor.
Neki su obrađivali i svoje pesme, uvećavali jedan detalj i stvarali od poznatog nešto novo.