Treća četvrtina 2014. [preslušavanje najboljih pesama]

Ovo nedeljno, jesenje prepodne je sasvim adekvatna prilika za preslušavanje najboljih pesama treće četvrtine godine, onoga što ostaje da odzvanja u ušima, glavi i srcu nakon leta.

Postoje tri razloga zašto je na današnjoj listi čak dvadeset i pet pesama - neubičajeno mnogo za letnji period godine. 

Ili je leto bogato rodilo (najbogatiji rod je bio među novim imenima i vrstama); ili je leto bilo takvo da sam imao više vremena za preslušavanje muzike; ili su moji kriterijumi postali fleksibilniji.

Nick Hakim: zvučnik počinje sam da se svlači.

Mirel Wagner: pesme kao skrojene za Nick Cavea ili Johnny Casha.

Obratite pažnju na Georga Ezru, Kate Tempest, Woods, Sinkane, Nicka Hakima >>, Mirel Wagner i Liama Baileya: neki od njih nisu se prvi put pojavili na sceni - ali su tek sada primećeni.

Kate Tempest: Blejk, Džojs, The Streets & Roots Manuva.

U međuvremenu su se u igru vratili i Robert Plant (odličan album!), Ryan Adams, Interpol, Angus & Julia Stone, Spoon, Jeff Tweedy (Wilco), The Magic Numbers, te konačno dugoočekivani Alt-J, čiji drugi album - "This is All Yours" ćemo tek preslušavati na ovom blogu.

Dvadeset i pet letnjih komada čeka na preslušavanje.
Na samom kraju liste je i najnovija omiljena pesma za vožnju otvorenim drumom, kroz letnji sumrak.

Uživajte.

UPDATE: Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015. 
Brižljivo rekonstruisana i ponovo vraćena na mrežu - godišnja lista najboljih pesama 2014. očekuje vas ovde >> .
..

Gabrijel Garsija Markes: "Jesen patrijarha" (ono kad odnose more)

Hannes Wallrafen, "Dan u Makondu"

"... Ekselencijo, pa ova zemlja ne vredi ni strugane rotkve, naravno, pritom izuzimam more, neću da grešim dušu, ono je prozirno, hranljivo i sočno, dovoljno je pod njim potpaliti vatru i u njegovom golemom kotlu bi se skuvala ogromna riblja čorba za čitavu vasionu, porazmislite malo, ekselencijo, a mi smo spremni da uzmemo more kao otplatu nagomilanih dugova koje neće uspeti da otplate ni stotine pokolenja tako dičnih i snalažljivih domoljuba kao što ste vi, ekselencijo, ali te reči general nije u prvi mah uzeo ozbiljno i otpratio je ambasadora do stepeništa misleći o majko moja Bendision Alvarado pa jel’ vidiš bre kakvi su divljaci ovi Ameri, zar je moguće da u svojoj tikvi misle o moru samo kako da ga požderu, oprostio se s gostom uobičajeno ga potapšavši po ramenu i ponovo ostao sam sa sobom (...) no u neko doba strogi ambasador Mek Kvin odbrusi, ekselencijo, više nema smisla da se raspravljamo, režim se ne drži na nadanjima ni na konformizmu, pa čak ni na teroru, on naprosto počiva na inerciji posle davnašnjeg i neisceljivog razočaranja, iziđite na ulicu i pogledajte istini u oči, ekselencijo, nalazimo se na poslednjoj krivini, ili će se marinci ponovo iskrcati ili ćemo odneti more, drugoga izlaza nema, ekselencijo, a zaista i nije bilo izlaza, majko, pa su tako odneli Karipsko more u aprilu, pomorski inženjeri ambasadora Evinga rasparčali su more i svaki komad označili brojem da bi sve ponovo sastavili u krvavim zorama Arizone daleko od naših uragana, odneli su more sa svim njegovim obiljem u nutrinama, moj generale, sa odrazima naših gradova, s našim sramežljivim davljenicima i mahnitim zmajevima, ništa nije vredelo što se general dovijao i u svojoj hiljadugodišnjoj prevejanosti pribegavao svakojakim marifetlucima ne bi li izazvao gnev i otpor u narodu protiv ovog grabeža, ali niko živ nije hteo ni glavu da okrene, moj generale, niko nije hteo ni milom ni silom da iziđe na ulicu, jer mi smo mislili da je opet posredi neka nova smicalica poput mnogih prethodnih i da njome želi da preko svake mere utoli svoju neutaživu pohlepu za svevlašćem, mislili smo, jebi ga, neka se već jednom dogodi što god pa makar i more odneli, pa makar odneli čitavu domovinu s njenim zmajem, tako smo mislili ne osvrćući se na blagoglagoljiva nagovaranja i preklinjanja vojnih lica koji su upadali u naše kuće preobučeni u civilna odela i u ime domovine nas molili da iziđemo na ulice, pa da vičemo na sav glas Amerima da se nose odakle su došli i da nas ne čerupaju do gole kože, podbadali su nas da palimo i pljačkamo radnje i vile stranaca, nutkali su nam grdne pare da iziđemo i protestujemo, govoreći da će nas štititi vojska koja se solidariše s narodnim gnevom protiv agresija, ali niko nije ni prstom mrdnuo, moj generale" (...)

(Gabrijel Garsija Markes, "Jesen patrijarha", str 191/212., prevod: Milan Komnenić, "Prosveta", 1979.)
.

Zamisli da Hulio danas proslavlja 100. rođendan u Latinskom kvartu...

Zamisli kakav bi to svet bio u kojem Hulio Kortasar danas proslavlja stoti rođendan negde u Latinskoj kvartu, srećan što konačno ne živi od pozajmica i što ga više niko ne pita zašto je "Blow Up" tako različit od njegove priče; treća cigareta oduševljenja mu dogoreva u ustima, 
predveče je ali u klubu već pršte bi-bap improvizacije, 
jednim okom prati Peraltu koji se i dalje skriva od Estevesovog sina, 
drugo oko ne pomera sa ulaza na kojem će se valjda uskoro pojaviti Maga, 
hronopije rade šta im je volja, seljaci iz Solentinamea su slobodni, 
zamisli.
.